Propagandne tehnike: ZLOTVORI

Foto: Vladimir Tatarević

(Demonizacija, satanizacija)

Postoje najmanje dva razloga zašto demonizacija u medijima (govor mržnje) treba da bude sprečavana i kažnjavana. Najpre, demonizacija je obavezan uvod u političko nasilje. Ako želite da neki pojedinac ili grupa budu uklonjeni iz političkog prostora, najpre ih je potrebno demonizovati tako da slušaoci propagande počinju da žele da oni budu uklonjeni jer su izdajnici, „zlo“, pljačkaši itd. Drugi razlog je u tome što vređanje i difamacija iz političkih razloga prekida svaku društvenu vezu i tako u društvo unosi razdor. Ako znate da vas je neko vređao u javnosti vi, po pravilu, sa njim ne želite da imate ništa.

Zajednice koje žele da funkcionišu kao zajednice uzajamnog poštovanja i zajedničkih ciljeva zbog toga snažno obeshrabruju i kažnjavaju govor mržnje i nekontrolisano vređanje. Politički sukobi mogu se odvijati i bez pripreme za nasilje i bez vređanja. Vređanje i demonizacija u javnosti, koja je podržana od strane političkih aktera (posebno od strane vlasti), siguran je znak uvoda u diktaturu ili same diktature. Diktatura želi da ukine demokratske procese i političke slobode, a demonizacija je uvod u uskraćivanje političkih sloboda.

Demonizacija treba da odvrati konkurenciju od političkog delovanja, jer je demonizovanje neprijatno i opasno budući da predstavlja upozorenje da je i nasilje moguće kao produžetak demonizacije drugim sredstvima. Demonizacija i nasilje su logički i faktički povezani kao uvod i nastavak ili kao delo i opravdanje.

Kod nas su se tabloidi uvek bavili političkom demonizacijom, ali je i ta tehnika u periodu poslednje vlasti (2012-) dobila i na intenzitetu primene i oštrini demonizacije.

Danas postoji potpuno saglasje između vlasti i tzv. provladinih tabloida o metama demonizacije. Praktično svaki slučaj izrazitog demonizovanja u tabloidima, prati javno targetiranje istih meta u navodno „blažim“ terminima koje obavljaju predstavnici vlasti. Ako vlast kaže da neko „radi protiv Srbije“, tabloidi će ga označiti kao „Šiptara“, „Zlo“ i „izdajnika“. Tabloidi će zauzvrat biti obilno finansijski nagrađeni (preko projekata i na druge načine), biće javno pohvaljeni, a vlast će im ukazivati poverenje izjavama i gostovanjima. Dakle, ne postoji nimalo opravdanja za tezu da su ovi mediji „nezavisni“ od vlasti. Iako je ta vrsta novinarstva nešto za šta su se neki ljudi odlučili i čime bi se bavili i bez pretnje da će ostati bez benificija koje ima sada pruža vlast, oni se ne mogu smatrati nezavisnim ili slobodnim medijima iz prostog razloga što (slobodnom voljom ili pod pritiskom) 1) prate sve propagandne smernice vlasti i 2) ne poštuju novinarski kodeks.

Govor mržnje (demonizacija) je glavni i najštetniji za društvo, prekršaj novinarskog kodeksa koji dolazi iz tabloida.

Evo sasvim svežih primera.

U jučerašnoj emisiji na jednoj TV sa nacionalnom frekvencijom, Vučić ovako reaguje na prilog u kome se govori da je Marko Bastać, predsednik beogradske opštine Stari Grad i potpredsednik Stranke slobode i pravde, svom kumu stavljao kesu na glavu: „Ja sam nekoliko puta govorio da ne sme da nam se dogodi da zemljom upravljaju oni koji su pridruženi članovi škaljarskog i kavačkog mafijaškog klana„. Pretodno kaže da o mnogim stvarima ne sme da govori jer mora da čuva „službenu tajnu“. Ovim Vućić praktično kao činjenicu koju su ustanovile službe tvrdi da je Bastać član poznatih crnogorskih mafijaških klanova. Ne kaže to eksplicitno, ali je jasno da je gledalac naveden da Bastaća iz priloga poveže sa „onima koji su pridruženi članovi“, jer sam Vučić o tim pridruženim članovima govori neposredno posle pominjanja Bastaća. Takođe, ne kaže se eksplicitno da su službe potvrdile Bastaćevo članstvo u klanu, ali se podaci koji su „službena tajna“ pominju opet neposredno povodom pominjanja Bastaća i njegovih dela koja su „mafijaškog“ tipa.

Na taj način uspostavlja se propagandna matrica: Bastać = „član kriminalnog klana, to su potvrdile službe“, za koju bi na sudu tvrdio da nije tvrdnja, nego samo asocijacija. Tabloidima to neće smetati da naprave naslovnice u kojima je propagandna matrica pretvorena u „dokazana“ tvrđenja. Današnje naslovne strane izgledaju ovako:

Đilasov pulen satima mučio venčanog kuma!“

Đilasov prvi saradnik zverski mučio kuma zbog podele mita!“

Mafijaški potpis Đilasovog čoveka“

DON BASTAĆ – celu noć venčanog kuma šibao kanapom, šamarao i davio kesom zbog para od reketa!“

(„Poligraf pokazao da Lešnjak govori istinu!“)

Pošto propagandna strategija ima Đilasa kao glavnu metu, on je umetnut u naslove, kao i reči izvedene iz oznaka „mafija“ i „zver“.

U trenutku kada se objavljuju ovi naslovi, cela priča još nije istražena i temelji se samo na svedočenju jednog čoveka. Vučić je već rekao da „nema sumnji da je sve što je Lešnjak rekao istina“ i implicitno dodao da se to slaže sa njegovim službenim informacijama o članstvu u „škaljarskom i kavačkom“ klanu. Dakle, glavni autoritet odobrio je propagandnu akciju i dao glavne smernice, kao i smernice tužilaštvu izjasnivši se da je po njemu sve što svedok govori istina (uz ogradu da govori samo svoje mišljenje i da ne želi da „vrši pritisak“).

Televizije odmah izveštavaju da je stvar „dokazana„, a da je time dokazano i da su u pitanju „opasni ljudi“ i da je „nasilje glavna politička metoda Đilasove stranke“, iako se nasilje o kome se govori uopšte nije dogodilo u političkom prostoru, mada jeste nasilje za koje svedok optužuje političara.

Kada je u pitanju vlast, ovakve propagandne tehnike se ne koriste. O poznatom napadu na Borka Stefanovića, koji je po svemu nasilje koje se događa u političkom prostoru (napadnut je političar na javnom mestu), koje je zaista dokazano da se dogodilo, a optuženi se nalaze pred sudom, tabloidi izveštavaju na ovaj način:

NAPADNUT BORKO STEFANOVIĆ U KRUŠEVCU: Predsednik Levice Srbije krvave glave završio u bolnici, napadači uhapšeni!

VIŠE JAVNO TUŽILAŠTVO U KRUŠEVCU: Ukinut pritvor napadačima na Borka Stefanovića

Citirani tabloid neutralno prenosi informacije i ocene aktera, dok osumnjičene štiti inicijalima: „Policija u Kruševcu uhapsila je M. Ž. (30) i D. G. (31), osumnjičene da su 23. novembra napali Stefanovića i povredili ga metalnom šipkom u glavu.“. Nema teških reči u naslovima.

U slučaju zvanično optuženog predsednika opštine Grocka, koji je optužen da je angažovao ljude da zapale kuću novinara Milana Jovanovića, nema, recimo, ovakve obrade događaja:

„Mafijaški (zverski) metodi Vučićevog predsednika opštine Grocka, naručio paljenje kuće novinara“

Umesto toga, naslovi su ovakvi:

SUĐENJE ZA PALJENJE KUĆE NOVINARA: Bivši predsednik opštine Grocka nasmejan stigao u sud! Pročitan mu optužni predlog (FOTO)

SAZNAJEMO! UHAPŠEN PREDSEDNIK OPŠTINE GROCKA: Osumnjičen da je nalogodavac paljenja kuće novinara Milana Jovanovića

UHAPŠENI ODGOVORNI ZA PALJENJE KUĆE NOVINARA MILANA JOVANOVIĆA: Nalogodavac platio dvojici da mu bace Molotovljev koktel

Nigde pojmova izvedenih iz oznaka „mafija“ i „zver“ iako je kuća zaista zapaljena, dok su ljudi bili u njoj, a optuženi je zvanično optužen pred sudom. Nigde ocena o nasilju kao političkoj metodi SNS, iako se radi o funkcioneru SNS.

Napad na Borka Stefanovića inicirao je proteste Stop krvavim košuljama, odnosno #1od5miliona, najviše zbog toga što je taj napad ogolio vezu između govora mržnje prema opoziciji, odnosno demonizacije opozicije, i realnog nasilja. Ta veza je na načelnom nivou NESPORNA, nezavisno od toga da li su napadači direktno instruirani od strane vlasti. Veza između difamacije (demonizacije) i nasilja, sporna je samo za vlasti koje su voljne da upotrebljavaju difamacije u javnom prostoru.

Vlasti koje propagandnu tehniku demonizacije (pretvaranja opozicije u ZLOTVORE) planiraju da i dalje rutinski koriste.

(nastaviće se)

Comments are closed.

Adsense

Po datumima

новембар 2019.
П У С Ч П С Н
« окт    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930