Propagandne tehnike: PREKRIVANJE

Foto: Vladimir Tatarević

Propagandna tehnika PREKRIVANJE je zapravo optuživanje političkih protivnika za ono što vlast radi, čime na neki način prekriva vlastito delovanje, poklapaju optužbe koje dolaze iz javnosti i dodatno obesmišljava svaka javna rasprava.

Slučaj „fašizam“

Sada se već može reći da je fašizacija društva, shvaćena kao organizovan i nasilan pokušaj da se svaka opozicija onemogući u radu, bila svesni projekat koji se ostvaruje poslednje dve godine. Najpre je namerno ograničeno pravo opozicionih poslanika da govore u skupštini ulaganjem stotina amandmana na zakone. Onda je metalnom šipkom u glavu Borka Stefanovića poručeno da će svaka politička delatnost u lokalnim sredinama (možda) biti fizičkim nasiljem sprečena. Na Kosovu je ubijen Oliver Ivanović, nakon što je prethodno na pro-vladinim medijima optuživan da je izdajnik i da ruši jedinstvo Srba. Onda je javno poručivano da glasanju za opoziciju na Kosovu nema mesta, što je rezultiralo sa 95% glasova za vlast na izborima. Svako pojavljivanje opozicije na nacionalnim frekvencijama postalo je nezamislivo (u retkim izuzecima, predstavnici vlasti su prekrivali goste iz opozicije tako što su govorili istovremeno). U javnom sektoru se zaposleni ucenjuju da moraju ići na mitinge vladajuće strane i skupljati sigurne glasove za njih, ako žele da zadrže radna mesta. Vlast je svesno podržavala navodno „nevladine“ organizacije sa programima sličnim fašističkom, kao i nove satelitske stranke čiji predstavnici su javno izražavali spremnost na nasilje prema političkim protivnicima. Cilj svih ovih postupaka je istiskivanje opozicije iz političkog prostora, pokušaj da se ceo politički prostor podeli na vlast i od nje formiranu „opoziciju“, praktično samo na vlast i satelite. Što sve zajedno predstavlja realni fašizam.

Sam „fašizam“ je kvalifikacija za koju su mnogi tvrdili da je ne treba olako koristiti, i to jeste tačno. Ja sam, na primer, iskoristio tu reč za opis tendencija u Srbiji tek u junu 2019.

Međutim, dok se sve ovo dešavalo u propagandi se tvrdilo nešto sasvim suprotno: da će „pristojni ljudi“, koje zastupa vlast, pobediti „fašiste“ iz opozicije. Na tasu „fašizma“ koji se može pripisati opoziciji, bio je članak Boška Obradovića od pre 10tak godina u kome je pohvalio jedan aspekt delovanja Dimitrija Ljotića, što je bilo dovoljno da se etiketa „fašista“ rutinski ponavlja na svim provladinim medijima uz njegovo ime. Kasniji ulazak u RTS i uopšte sklonost Obradovića da i fizičkim kontaktom ukaže na prekršena prava opozicije, dala su nove „argumente“ za njegov fašizam. Najsvežiji primeri su čuveno paljenje knjige G. Vesića, kome se pridružio jedan član SzS i „sprečavanje slobode kretanja“ Vučića pri dolasku u emisiju Upitnik. To što je u opozicionom delovanju mahom zastupljen eksplicitni antifašizam, što nema razbijenih glava (a kamoli ubistava), što nema crnih džipova i spoljnih znakova spremnosti na nasilje, što nema organizovanih navijačkih grupa, a demonstranti #1od5miliona su i na prvi pogled ogromnom većinom protiv svakog nasilja i fašizma, propagandu nije puno zanimalo. Bilo je važno da paralelno sa realnom fašizacijom ide i optužba da pretnja fašizma zapravo dolazi iz opozicije.

Tako, istovremeno dok su neidentifikovani, mahom kratko ošišani mladići kontrolisali kretanje oko Aberdareve ulice u utorak uveče 05.11.2019, pred poznati Upitnik, a M. Vacić se spremao da održi još jedan govor u kome obećava da će „proterati“ iz nekog od gradova opoziciju, Vučić izjavljuje:

„U pitanju je pritisak, u pitanju je želja da pokažu da oni kontrolišu kretanje ljudi, život normalnih ljudi, i da uteraju strah u kosti svakome ko bi se suprotstavio narastajućem fašizmu“ –

U vezi „paljenja knjige“ naslovi su bili ovakvi:

SAMO U DANAŠNJEM INFORMERU! JESU FAŠISTI, SAD VIŠE NEMA NIKAKVE SUMNJE! Đilasovci su palili knjigu!

Sam Vesić takođe nije imao sumnji:

IMA NEŠTO GORE DA BUDEŠ FAŠISTA KAO ĐILAS! Vesić upropastio Jugoslava Ćosića: Gore je da budeš plaćenik fašiste!

Ovi naslovi i čitava „analitička“ obrada ovakvih tvrdnji prenose se zatim kroz sve tabloide i sve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Snaga ove propagande i poneke, sada već zaslužene, ocene o puzajućem realnom fašizmu su neuporedive. Pa ipak, propagandom PREKRIVANJA u ovom specifičnom slučaju postiže se dodatno zastrašivanje neinformisanih građana, kao i satanizacija opozicije. Uz navodni fašizam opozicije idu i „krvave košulje“, ne jedna nego čitavih 100:

„jedino na čemu insistiraju to je da negde, ako je moguće, ispadnu žrtve, da mogu posle da govore Stop krvavim košuljamaiako će posle toga oni da naprave stotine krvavih košulja na svakom mestu“ (Vučić, Upitnik)

Jedini je problem što ovih 100 krvavih košulja koje je napravila opozicija nema, nema zapravo nijedne.

Slučaj „vređanja žena“

Jedan malo raniji slučaj je tzv. „vređanje žena“ koje je mahom dopiralo sa twitter naloga, tada već opozicionog političara, Sergeja Trifunovića. Sergej se zaista izražavao uvredljivo o predsednici skupštine i nekim novinarkama, zaključno sa Oliverom Jovićević. On očigledno smatra da je taj način govora primeren u odnosu na ono na šta su spremni ljudi iz vladajućih stranaka, kao i dotični novinari. Ja, recimo, ne bih koristio taj rečnik i pored toga što smatram da je delovanje, doduše, mahom muškaraca, koji čine vlast često više nego moralno odbojno.

No, ovde nije bitan taj momenat. Kampanja moralne panike zbog Sergejevog rečnika, došla je neposredno u toku širenja afere „Jutka“ u kojoj se pokazalo da je predsednik opštine Brus, član vladajuće stranke, koji je poznat i po gornjem nadimku, slao na hiljade „nepristojinih“ poruka zaposlenima u opštini, iako je od njega zavisilo njihovo radno mesto. Već se uobičajilo da lokalni moćnici mogu toliko ucenjivati stanovništvo jednog omanjeg grada, da praktično niko nije bezbedan od mogućeg otpuštanja ili mobinga nad članovima porodice, slanja inspekcija ili neizdavanja dozvola i sličnog. Jedan od tih moćnika, neoprezno je ostavio dosta tragova o zloupotrebi te moći i bio je javno optužen od strane Marije Lukić, bivše zaposlene u opštini, mada se javilo i dosta drugih žena sa sličnim optužbama. Suđenje još uvek traje.

O ovom slučaju prvi je pisao Blic, početkom marta 2018:

„SEKS JE AKONTACIJA ZA ZAPOSLENJE“ Kako je presednik opštine Brus Milutin Jeličić Jutka zlostavljao žene

A oni su u istom duhu, pratili i suđenje:

JEZIVE PRETNJE, TABLETE ZA SMIRENJE I PRINUDNE SELIDBE Ovako izgleda život proganjanih žena posle Jutke, koji i dalje VUČE KONCE IZ SENKE

Kako je ova afera narastala, urgentna je bila i potreba za prekrivanjem, pa su se u tu svrhu dobro namestili Sergejevi tvitovi. SNS je organizovao i žene u lokalnim zajednicama da se usprotive „nasilju nad ženama“ iako nije poznata Sergejeva sklonost ka neverbalnom nasilju, niti sklonost da vređa sve žene bez razlike, kao ni slučaj da je neki svoj položaj koristio u „seksualne“ svrhe, mada je zbog svog stila tvitovanja s razlogom trpeo kritike i od nezavisne javnosti.

S druge strane, „Jutka“ je ostao član SNS, dao formalnu ostavku na mesto predsednika opštine Brus i nastavio da dobija „spontanu“ podršku zaposlenih u opštini i u javnim preduzećima Brusa. Njegova odbrana na suđenju glasi da je telefon ostavljao po kafanama i da je svako mogao da šalje poruke sa njega. SNS celu stvar tretira kao nešto što će svoj epilog dobiti na sudu, što sve nije dovoljan povod za podršku ženama koji su bile žrtve seksualnog uznemiravanja. Žene iz Brusa koje su dobijale Jutkine ponude, ne spadaju u neke od „svih nas žena“ koje su od skoro svih funkcionera vlasti branjene od Sergejevih psovki i uvreda.

Ostala prekrivanja

Masivna propaganda potrebna je da pokrije i ostale sporne aspekte vršenja vlasti. Doktorat Siniše Malog koji se uverljivo osporava već 4 godine, još uvek bez konačnog epiloga, prekriva se fabrikovanim optužbama na račun profesora Raše Karapandže i profesorke Danice Popović. Kontra-optužbe su očigledno smišljene samo da bi prekrivale već postojeće i dokazane plagijate.

Slučaj #TrgRepublike u kome je kocka postavljena u kolovoz propala u podlogu nakon 10 dana, što je izazvalo akciju preokretanja kocke u sledećih mesec i po, a koja je praćena odbijanjem da se objave dokumenta o rekonstrukciji koja je koštala 8.15 miliona evra, prekriven je pomenutim paljenjem jedne knjige za koju se do danas ne zna ko ga je inicirao i konačno, aferom Bastać koja je dodala šlag na tortu prekrivanja, pošto se radilo o jednom od glavnih /ma kako katastrofalno nepripremljenih/ kritičara radova na trgu.

Afere Krušik ili diploma ministra Stefanovića, ne mogu se prekriti na ovaj način, pošto bi bilo teško naći nekog u opoziciji ko trguje oružjem ili nekog u opoziciji kome je nostrifikovana diploma koju je izdala strana firma neakreditovana za obrazovanje. A ovo drugo pokrivanje bi bilo malo i kontraproduktivno, jer bi implicitno priznavalo o čemu se radi.

Zbog toga se ove afere ili sasvim ne pominju u kontrolisanim medijima ili prekrivaju usputnim aferama, nevezanim za temu. Jedna od njih, sasvim sveža, jeste falsifikovani tvit književnice Biljane Lukić u kome ona navodno „ne vidi problem“ u ubijanju civila, što je zgodno poslužilo i za prekrivanje ostalih tema i za satanizaciju jedne kritičarke vlasti.

Čitava industrija botova i botovanja koja izgleda broji nekoliko hiljada ljudi zaposlenih preko stranaka u opštinama i javnim preduzećima, takođe služi da se mehanički prekrije bilo koja informacija koja ne odgovara vlastima.

Prekrivanje je jedna od propagandnih tehnika koje su manje očigledne od satanizacije ili zastrašivanja, ali može se prikazati besprekorno jasno: u poslednjoj emisiji #24minuta tehnika prekrivanja prikazana je na genijalan način:

Vaš komentar:

Adsense

Po datumima

новембар 2019.
П У С Ч П С Н
« окт    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930