Propagandne tehnike: STORYTELLING

Foto: Vladimir Tatarević

Propaganda se u principu naslanja na ideologije. I to negativne ideologije. Sličnost negativnih ideologija („flawed ideology“ – Džejson Stenli) i propagande je u tome što i jedna i druga operišu stavovima koji u principu ne odgovaraju realnosti, nego stvaraju poželjnu sliku realnosti. Ova slika odražava želje i interese trenutno dominantnih društvenih grupa. Propaganda je kraća verzija ideologije (nešto kao twitter verzija). Dok, ideologije nastaju komplikovanom spregom stvarnih uverenja i interesa, propaganda je ipak svesno preduzeta tehnika usmerena na konkretne efekte. Iako ideologija obezbeđuje osnovnu priču (ili priče), propaganda obezbeđuje da se najšira publika uverava u ključne elemente priče, a takođe i da ideologija radi u korist određenog političkog subjekta.

Priča se „priča“ čak i ako samo sistematski ponavljate njene ključne segmente. U našem slučaju, praktično već više decenija, dominantna društvena ideologija je nacionalizam, sjedinjen sa prokapitalističkim stavom. Zaoštrene verzije ovih priča – šovinizam (nesvesni fašizam) i neoliberalizam su takođe tu, ali i same osnovne ideologije često odbijaju identifikaciju sa zaoštrenim verzijama. Pa ipak, ove dominatne priče kod nas trenutno doživljavaju procvat, jer su na vlasti od 2012. godine akteri koji su svoju pripadnost nacionalizmu/kapitalizmu gradili kroz decenijske markere.

Našu nacionalizam/prokapitalizam ideologiju, razložićemo na slojeve, pod-priče. Evo kako one u najkraćoj formi glase:

Spoljno-politička priča:

Mi nismo Zapad, a Zapad nam je u poslednjih nekoliko decenija, pa i vekova, naneo mnoga zla. Zapad je zlo. Treba da se držimo Rusije i svetskih rivala zapadnim zemljama, posebno Kine. Ipak, živimo u vreme prevlasti Zapada i moramo da sarađujemo sa njima da bismo opstali. Svesni da nam žele zlo, ali da ne možemo protiv njih, treba da kupujemo vreme, praveći što manje ustupaka. Mada, ako nešto dobijemo zauzvrat, možda tu šansu ne bi trebalo da propustimo.

Ideološka priča:

Mi smo zablude Jugoslavije, samoupravljanja i socijalizma ostavili iza sebe, jer su to zablude koje su najviše koštale srpski narod. Mi treba da se držimo svog identiteta: pravoslavlja i ćirilice i da odbijamo svako udruživanje sa Zapadom, posebno sa Hrvatskom. Jednom smo mi već pogrešili udruživanjem u Jugoslaviju i to nas je skupo koštalo, pa nećemo opet. Najbolje bi bilo da se možemo udružiti sa Rusijom, ali ona je daleko, tako da nam ostaje, srećom danas popularna, priča o suverenizmu i nezavisnosti od bilo koga.

Ekonomska priča:

Privredu pokreću investitori i poslodavci i njima treba da učinimo sve usluge da ih privučemo, posebno strane investitore, jer su to velike uspešne kompanije. Privatnici hrane sve ostale u društvu. Otud subvenicije, besplatno zemljište za gradnju, opraštanje poreza. Radnici bi trebalo da su srećni što su investitori došli i ne treba da se bune ni oko čega. Do juče su bili nezaposleni, sad su im ovi ljudi našli posao, treba samo da rade i, ako treba, trpe sve što se dešava. Uostalom, uvek mogu da daju otkaz, ako im se ne sviđa. Mnogi čekaju na posao.

Istorijska priča o novijoj istoriji:

Nakon teške borbe iz devedesetih godina, u kojoj smo doživeli mnoge poraze od jačih od nas, došlo je vreme „demokrata“ u kome je privreda opljačkana kroz lopovsku privatizaciju i uništeno je sve. Nova vlast podiže Srbiju iz ambisa u kome se našla i brzo menja lice Srbije ređajući uspeh za uspehom. Već smo ušli u Zlatno doba zbog ubrzanog razvoja koji je među najvećim u Evropi (ponekad i najveći), a biće sve bolje i bolje.

O starijoj istoriji:

Nakon herojske pobede u 1. svetkom ratu, napravljena je sudbonosna greška u kojoj smo izgubili ono što smo dobili u ratu: stvaranje Jugoslavije. Tadašnji kralj i političari odriču se crkve i srpstva u korist jugoslovenstva, a sve se to nastavlja kroz komunističku diktaturu. Ne zna se ko su veći zločinici: partizani ili ustaše i ko je pobio više Srba.

O najstarijoj istoriji:

Srbi su istorijski narod koji je pre svih drugih bio na Balkanu, a u srednjem veku je proširio svoju državu na sve „srpske zemlje“. Tako su nastale naše tapije na razne teritorije, a u srednjem veku je i formiran naš identitet – crkva i ćirilica. Novi naraštaji bi trebalo da se napajaju sa ovih izvora i da pokušaju da obnove „Dušanovo carstvo“.

Fokusna priča:

Trenutni predsednik je instanca od koje zavisi sve u Srbiji. Bori se „kao lav“ za Kosovo i Metohiju, uz to otvara fabrike, dovodi investitore i pokreće privredu „kako jedini on to ume.“ Sastaje se sa svim političarima sveta, pa nam je ugled u svetu veći nego ikad. On je nosilac svih lista, lokalnih, pokrajinskih i republičkih izbora. On donosi sve odluke, od fasada u Beogradu, preko pravaca auto-puteva, načina njihove izgradnje, novih velikih projekata, poput Beograda na vodi. Radi neprestano, sve stiže i zna, od klizišta u nekom zaseoku do tokova svetske ekonomije i politike.

Unutrašnje-politička priča:

Dok nas sadašnja vlast ubrzano vraća na mapu sveta i rapidno postiže najveće privredne uspehe, šačica lopova i kriminalaca iz opozicije namerno radi protiv Srbije, a za intrerese zapadnih sila. Jedini njihov program je mržnja prema Vučiću. Nepismeni su, nasilni, samo žele da ponovo pljačkaju, idioti i kreteni. Znaju samo da lažu i kradu. Ne treba nam takva opozicija. Posebno na Kosovu, ne možemo dozvoliti luksuz nejedinstva i svi bi trebalo da glasaju za jednu stranku, kao što su i učinili. Uvek i na svakom mestu se treba boriti protiv izdajnika iz opozicije.

Lako je naći propagandne skraćene verzije svih ovih priča.

Evo nedavne Vučićeve „ekonomske“ primedbe, povodom kritika koje je bivši guverner Dejan Šoškić uputio na račun Siniše Malog:

„Ako hoćete da nas vode takvi stručnjaci koji će da nas ubijaju i uništavaju, kao što su zatvarali sve fabrike i sprovodili pljačkašku privatizaciju, izvol’te izaberite ih, za tri meseca su izbori

Kada gledate Senke nad Balkanom 2, primetićete da otuđena srpska elita ruši srednjovekovni grad Žrnov radi Spomenika Neznanom junaku, na kome će biti i karijatide koje simbolizuju narode udružene u Jugoslaviju. To je samo jedna ilustracija istorijske priče o nešto „starijoj“ istoriji, a okolo nas ih ima jako puno.

Zvanična politika koja upravo najavljuje da će doneti Deklaraciju o političkoj nezavisnosti i neutralnosti ili naglašava „vojnu neutralnost“ Srbije je dobra ilustracija dominantnog suverenizma. Sa Zapadom se sarađuje, ali zato što se mora (jer su oni kao mafijaši koji će vam razbiti radnju ako ne platite reket), delimično i zato što je to dobro zbog privrede, ali je srce uvek na Istoku, kod Putina, što će se uvek jasno videti iz sadržaja tabloida koji podržavaju vlast, kao i iz emocija koje se pokazuju pri susretima.

Može da se pregovara i privredno sarađuje sa Zapadom, ali ne i da se letuje u Hrvatskoj. Letovanje na Brionima, na primer, zaslužuje žučnu kritiku:

Vučić Babiću: Šta bre ideš ti na Hvar i Brione

Izbori na Kosovu javno se tretiraju tako da je na njima svako glasanje za opoziciju protiv interesa srpskog naroda:

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo Marko Đurić tvrdi da je pomagao ubijenom Oliveru Ivanoviću, ali da se s njim nije slagao oko lokalnih izbora. Političko nadmetanje Srba na Kosovu naziva luksuzom i napominje da će se uvek zalagati za jedinstven srpski nastup na kosovskim izborima, jer “to znači opstanak”.

Fokus na Vučića je propagandna tehnika koja se bez izuzetka sprovodi poslednjih 5 godina. Višeminutni aplauzi kada ulazi, ustajanje, pominjanje u svim prilikama, višesatna gostovanja na nac. frekvencijama u duge KZN, ogromno prisustvo u medijima. Dodeljivanje ordena Svetog Save prvog reda bila je prilika da se taj fokus izrazi jasno:

On je naveo da je do „vremena Vučića Srbija bila ozloglašena zemlja među zemljama Evrope i šire“.

„To je bila zemlja genocida. Kako su nas predstavili naši ’prijatelji’, koji su sva svoja nedela pripisali srpskom narodu. Vučić je otvorio puteve Srbije Evropi i svetu, danas posle njegovog truda o Srbiji se govori i misli na drugi način“, rekao je Irinej.

„Do Vučića je Srbija kaskala u svome životu, njegovim trudom i radom i otvaranjem prema svetu, na način kako samo on to ume i može, pokrenula se privreda, krenulo se velikim korakom napred, vidimo svi šta se radi i kako“, rekao je Irinej, navodeći da ovih dana Srbija dobija puteve „kakve je želela sto godina unazad“.

Povratak u Srednji vek kao ideal, Vučić je svojevremeno obeležio kao poželjan i polaganjem zakletve za predsednika nad Ustavom Srbije i – mimo Ustava – nad Miroslavljevim jevanđeljem.

Negativan tretman Jugoslavije posebno je važna tema za sadašnji RTS:

Пупин Цвијићу о југословенству

Протекле године (1. 12. 2018) навршило се сто година од уједињења Срба, Хрвата и Словенаца. Као што је обичај, такав јубилеј се користи за изношење нових сазнања и оцена историјских токова. Тако се говорило и о југословенству. Стекао се утисак да је југословенство промашај, да је у њему, нарочито, тада најбројнији народ оштећен, да се српска држава изгубила у југословенству… Процес преиспитивања вероватно није завршен.

(u stvari, ovaj tekst sa sajta RTS-a je zanimljiv jer daje gore citiran uvod koji odgovara dominantnoj ideologiji, a onda citira Pupinov stav koji je bio pro-jugoslovenski, ali ne komentariše taj sukob mišljenja:

„Ипак сам уверен да ће на крају крајева све бити добро, јер је била Божија намера да Срби, Хрвати, и Словенци буду један народ спојен у једној држави кад је створио геоморфологију Краљевине СХС. Уједињење које је Бог створио ни највећи ђаволи не свету не могу уништити.“)

A iz ideologije, mimo Pupinovih želja, ovaj stav je odavno stigao do mejn-strim politike. Dodik:

DODIK: Jugoslovenstvo najveća srpska zabluda, Hrvatska izvukla najviše koristi

I ideologija i propagnda imaju negativni vrednosni predznak jer odsecaju deo stvarnosti, ponekad pola nje, ponekad je eliminišu skoro celu, ostavljajući samo ono što im odgovara. Najbolji način za ovo odsecanje je PRIČA jer priče poseduju unutrašnju logiku i magijsku moć da praktično kreiraju realnost.

Naš problem nije samo prevlast propagande u medijima, već i prevlast ideologija u javnosti. Željena slika, iskrivljena slika koja odgovora posebnim intersima, prolazi mahom neizazvana kritičkim mišljenjem i stvarnim činjenicama.

ps.

Tribalizam i divljaštvo kroz koje smo prošli i u kojem nastavljamo da živimo nije protivteza poraženoj ideologiji, već je njen direktan rezultat i otrovan plod koji grlimo kroz kolektivni sindrom dok nas još davi. Komunizam je uništio sve fine niti koje vezuju ljude u društvu kako bi vladao i doveo, zarad vlasti i privilegija za vladajuću klasu, ogoljeni regresivni tribalizam, nepotizam i paternalizam u kojem danas živimo.

Tito i komunisti jesu krivi, ali smo krivi i mi. Jer, nikako da komunizam izbacimo iz glave i zbacimo ga s vlasti.“ Danas, 25.11.2019. Kolumna Reč tajkuna

ps.

PRIMERI:

„Nije trebalo da ga ruše (Žrnov)…krenuće po zlu“ – policijac u seriji Senke nas Balkanom 2 (1. epizoda).

General Živković i Knez Pavle:

Živković: Da li se radi o mogućem priznavanju Sovjetskog saveza od strane Jugoslavije?

knez Pavle: A vama se to nikako ne dopada?

Živković: Kao i svakom ozbiljnom i odgovornom čoveku. (Senke nad Balkanom 2, druga epizoda)

Kod Dragana Đilasa i njih sve se vodi na novac i interes“, rekao je Vučić novinarima, nakon otvaranja fabirke Yanfeng Automotive Interiors u Kragujevcu. On je istakao da je sadašnja opozicija dva puta birala Dolovac na tu funkciju uz najviše pohvale.

Nekoliko dana posle objavljivanja ovog teksta pojavila se vest da je Stevan Filipović, antifašista i partizan koga su Nemci obesili 1942. izgubio ulicu u naselju Železnik, a da je ulica dobila novo ime po Emilu Perški koji je bio predratni fudbaler, a kasnije policijski službenik u NDH. Nakon skandala javnosti, odluka je opozvana, ali ulici nije vraćeno staro ime, već je postala Taraiška.

Stevan Filipović je jedan od najpoznatijih simbola antifašističke borbe.

foto: B. Novović

Boris Dežulović: Samoubojstvo s leđa (30.11.2019)

Beogradska komisija za imenovanje ulica i trgova nije, naime, napravila nijedan propust ili grešku. Slučaj ulice na Železniku točka je dosljedno provođenog decenijskog projekta redizajna srpske povijesti, iz koje se sustavno amputira sve što ima ikakve veze s partizanima i komunizmom, falsificirajući tako kontinuitet od Karađorđevićeve Jugoslavije preko ravnogorskih četnika do suvremene Srbije kao prirodnog nastavka. Četrdeset pet godina socijalističke Jugoslavije u toj je historiografiji tek sitna greška koju valja bezbolno premostiti jednim smjelim armiranobetonskim lukom, koliko god to izgledalo statički nemoguće.

Zato je romantični međuratni crno-bijeli Beograd – egzotična balkanska Kazablanka, prestonica burnog noćnog života, džeza, špijuna, kurvi, kafanskih boema i legendarnih fudbalera – u suvremenoj srpskoj kulturi življi nego što je bio prije stotinu godina. Ostalo je na koncu još samo da ulice tog imaginarnog Beograda dobiju i prikladne nazive.

08.12.2019.

Na vlast su ponovo došli Karađorđevići, ali da ne bi Prvog svetskog rata, ni oni se ne bi nasedeli na tronu niti bi se nanosili glava, jer je Apis – da, da, isti onaj koga Vulin snatri da resahrani u Aleji velikana – uveliko kovao planove da i njima smrsi konce.

За потребе грађења овог споменика 1934. године динамитом су разрушени остаци средњовековног града Жрнова, што и данас наилази на оштру осуду међу историчарима.

Comments are closed.

Adsense

Po datumima

новембар 2019.
П У С Ч П С Н
« окт   дец »
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930