Propagandne tehnike: Otvaranje informacionih kapija

Foto: Vladimir Tatarević

Nije dovoljno da imate propagandu i da znate da koristite propagandne tehnike. Potrebno je i osigurati kanale kojima propaganda – u neokrnjenom obliku – može doći do što većeg broja primalaca. Vlast posle 2012. postepeno je osvajala ove kanale komunikacije, da bismo danas 7.5 godina kasnije, došli do stanja u kome velika većina medija prenosi propagandu bez ikakvih novinarskih ometanja.

Naš sistem i stanje demokratske kulture omogućavaju lakše obezbeđivanje ovih kanala. Marčelo Fo kaže da je u SAD, koja ima nezavisne medije, potrebna znatna propagandna veština kako bi se „informacione kapije“ otvorile za neki sadržaj koji vlada želi da plasira. Kod nas se to izvodi na lakši način, jer je tipom vlasništva i načinom finansiranja osigurana praktično 100%-tna sigurnost da će propaganda biti prenošena na svim zavisnim medijima.

Pretapanje

Današnja stopostotna kontrola nije postignuta odmah nakon 2012. nekim oštrim akcijama. Posebno je to uočljivo na sudbini grčkih televizija Prve i B92 (sada O2). Odmah posle 2012. na tim televizijama je još bilo sadržaja koji su bili otvoreni za opoziciju i nezavisno novinarstvo. Postojale su emisije na B92: „Utisak nedelje“, „Kažiprst“, „Hoću da znam“, na Prvoj „Nije srpski ćutati“ i „Veče sa Ivanom Ivanovićem“, koje su bile uređivane nezavsino od vlasti. Postepeno, sve ove emisije su ukidane ili prestajale da postoje na ovim TV sa nacionalnom frekvencijom. Ukidanje Utiska 2014. godine, najverovatnije je bilo povezano sa pritiskom na vlasnika koji je u to vreme nelegalno držao dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, dok je kasnije to zakonsko ograničenje ukinuto.

Ali, potpuna kontrola postignuta je tek nedavno promenom vlasnika, gde je privatna osoba bliska SNS, a putem javnog novca koji je od Telekoma dobila prodajom svog kablovskog operatera, preuzela televizije Prva i O2 od grčkog vlasnika. Sada se može kazati da su sve TV sa nacionalnom frekvencijom: Pink, Happy, Prva i O2 potpuno osigurane kao propagandni kanali. Na njima se regularno sprovode sve tehnike propagande, posebno satanizacija opozicije i prenošenje samohvale vlasti uz svesrdnu asistenciju samih televizija. Na njima nikada nema niti podataka koji su suprotstavljeni linijama propagande, niti opozicije, niti nezavisnih intelektualaca i komenatatora.

Disciplinovanje RTS

Ove 4 televizije sada, a ranije samo 2, praktično su vlastima dovoljne za obezbeđivanje propagande. Pa ipak, propaganda je osetljiva na svako protivrečenje, svako iznošenje činjenica koje joj se protive. Zbog toga je potrebno kontrolisati što više, a najbolje sve kanale komunikacije. RTS je javni servis čije učešće u propagandi nije moglo biti regulasano prostim uticajem na vlasnike. Na čelu RTS i njegovog informacionog dela zaista su ostale ličnosti koje su nekada pokazivale novinarsku nezavisnost: Dragan Bujošević i Nenad Lj. Stefanović. Oni su RTS ograničili na TV koja će prenositi izjave vlasti (a sa njima i propagandu koju sadrže), ali neće tome dodavati propagandnu podršku iz samog RTS, barem ne na onako otvoren i tabloidni način na koji su to činili i čine ostale privatne TV. Vučić je često u gostovanjima na RTS iznosio zamerke na njeno izveštavanje ili ovaj ili onaj novinarski postupak dajući do znanja da je sa RTS u nekom poluneprijateljskom odnosu, dakle, da ga ne kontroliše. Kontrola je ipak postignuta spremnošću da svi tabloidi koji podržavaju vlast počnu da govore o „žutom Bujketu“ ako se na RTS pojavi i najmanja kritika vlasti ili neka nepoželjna informacija.

Kao i u slučaju ostalih TV, mogućnost da se na RTS pojave nezavisni komentatori i opozicija postepeno se smanjivala, a emisije ukidale. „Da, možda, ne“, „Upitnik“ i „Oko“, razgovorne političke emisije na RTS, najpre su relativno ravnomerno pozivale goste iz svih delova društva da bi danas „Da, možda, ne“ bilo ukinuta, a „Upitnik“ bio pod jakom vatrom vlasti, tolikom da su jedno vreme gosti iz opozicije bili prekrivani tako što je gost iz vlasti govorio sve vreme dok oni govore, kako se ne bi mogli čuti. Disciplinovanje se postizalo glasnim negodovanjem zbog „reglera“ ili nekog od gostiju, da bi se danas već došlo do praktične skoro potpune kontrole. RTS još uvek ne učestvuje u tabloidnim kampanjama, mada se već događaju omaške sa prenošenjem tabloida.

Na sajtu RTS još uvek se mogu naći vesti o svim događanjima i akterima, kao i o opoziciji. Radio Beograd je možda najduže od svih zadržao otvorenost za sve aktere društva i kritičke komentatore, da bi danas recimo, emisija Talasanje, bila ukinuta kao debatna forma kakva je postojala ranije. Na nivou storytelling-a, RTS uvek blaže nacionalistički medij, sličan Večernjim novostima, uvek spreman na vesti o „najvećoj grešci“ – Jugoslaviji i veoma otvoren za verske sadržaje. Serija „Nemanjići“ u tom smislu je bila potpuno u skladu sa glavnim ideološkim tokovima u Srbiji.

Tabloidi

Tabloidi su verovatno bili prva vrsta medija koja je stala u nedvosmislenu službu vlastima posle 2012. Danas su oni još kontrolisaniji i putem vlasništva. Večernje Novosti i ALO, nekada u vlasništvu Milana Beka i Ringijera, danas su kontrolisani od strane osoba bliskih vlastima i prenose sve delove vladajuće propagande. Ostali tabloidi su potpuno nedvosmisleno na tim linijama na način da praktično nijedno sredstvo protiv opozicije, a za vlast, nije zabranjeno.

Zanimljivo je da izveštaji o stotinama kršenja Kodeksa novinara godišnje, stotinama utvrđenih laži na naslovnim stranama, kao i desetinama izgubljenih parnica zbog optužbi za klevete uopšte ne utiču na pohvale za „častan“ rad koje dobijaju od strane vlasti. Od pre nekoliko godina, ovi mediji dobijaju velike količine novca na javnim konkursima, tako da je sasvim jasno da imaju podršku vlasti.

Takozvana reforma medija u skladu sa medijskom strategijom iz 2011. godine (donela ju je još vlada Mirka Cvetkovića, a sprovele vlade posle 2012.) veoma je pogodovala uspostavljanju veće kontrole nad medijima. Privatizvani su svi lokalni mediji (posebno lokalne TV) na način da su ih kupile osobe bliske novim vlastima, koje su neposredno za tim dobijale novac nazad na javnim konkursima, a same medije pretvarale u 100% propagandu u korist vlasti, postavši elektronska verzija tabloida. Danas je očigledno da je privatizacija lokalnih medija povećala njihovu zavisnost od države (vlasti), prevashodno zbog toga što je mišljenje da privatnik „može da radi šta hoće“ skinulo sve obaveze ovih medija prema profesionalnoj etici i kodeksima. Javni novac koji konstantno odlazi za privatnu propagandu je dodatni dokaz ove zavisnosti.

Nekad i sad

Ovo stanje medija koje smo opisali može se možda porediti sa Mađarskom, Rusijom ili Poljskom, ali je drastično različito stanja u ostalim državama Evrope, kao i od željenog stanja u demokratiji.

Najpre, to je potpuno razlilčito stanje od onoga pre 2012. godine. Iako su i tada mediji bili pod snažnim uticajem vlasti i praktično radili za nju, u njima ipak nije bilo otvorene satanizacije opozicije kao i potpune cenzure njenih predstavnika. Ključna kampanja za predsedničke izbore 2012. odigravala se uz favorizovanje Borisa Tadića, ali su RTS i ostali mediji bili otvoreni i za glavnog konkurenta T. Nikolića, bez njegove satanizacije. Možda najamblematičniji primer za to je gostovanje T. Nikolića u emisijij Veče kod Ivana Ivanovića, gde je cela emisija bila posvećena njemu na takav način da je dozvoljavala čak i mogućnost da on recituje ljubavne pesme. U takođe poznatom, slučaju Nikolićevog gostovanja u emisiji „Nije srpski ćutati“ u kojoj ga je Jovo Bakić pitao da kaže koji je smer završio na privatnom fakultetu, Nikolić je opet gost koji nije satanizovan i kome je posvećeno sve vreme emisije.

Dakle, iako je stanje u medijima loše i tada, a formalni i neformalni, poznati i nepoznati, vlasnici medija su i tada pod uticajem političara i u dilu sa njima, oni nisu potpuno zatvoreni niti koriste sva sredstva u eliminaciji opzicije, posebne ne koriste satanizaciju kao tehniku. To je omogućilo da takvi mediji ne naruše drastično (mada znatno da) stanje demokratije u Srbiji. Danas je situacija potpuno drugačija.

Sve kreće od vlasti

Vučić ćesto ističe kako „nikad ne zove urednike medija“, kako nije postavio direktore i urednike RTS itd, pa se može reći da je nominalno stanje takvo da vlast navodno ne utiče na medije. Međutim, kada se pogleda sadržaj medija, kao i statistike o kvalitetu tog sadržaja, kvantitetu pojavljivanja kritičkog mišljenja u njima, pokazuje se da su to mediji koji su SASVIM na linijama propagande.

(Birodi je nedavno objavio podatke o tzv. tonalitetu izveštavanja, odnosno, o pozitivnim, negativnim i neutralnim sekundama posvećenim Vučiću na glavnim televizijama)

Ta propaganda po pravilu kreće od same vlasti. Nedavni slučaj fotografije „narko-dilera“ i opozicionog lidera, koja navodno dokazuje vezu opozicije sa prodajom narkotika, najavljen je na zvaničnoj konferenciji za štampu državne sekretarke Ministarstva unutrašnjih poslova, iako ima sve karakteristike propagande, potpuno neprimerene u radu državnih institucija.

Slično je i sa drugim propagandim pravcima koji su svi u skladu sa eksplicitnim izjavama vlasti. Satanizacija i stigmatizacija je u skladu sa Vučićevim izjavama o „lopovima“ „idiotima i lažovima“ koji „rade protiv Srbije“ (termin „izdajnici“ se ne korist, osim izuzetno, što se smatra velikim ustupkom). Samohvala je praćena odgovarajućim divljenjem uspesima i rezultatima. Izmišljeni ciljevi opozicije o paklenim planovima se u tablodiima najavljuju i komentarišu. Izmišljena poređenja, kao kontrafaktičke izjave nikada se ne dovode u pitanje, kako u tabloidima, tako i na RTS.

Ova propagandno-udvorička kultura nastala je delom zbog odlučnosti vlasti da se kontroliše javni prostor, ali većim delom je posledica nedostatka ukorenjenosti demokratije u javnosti. Na žalost, naše društvo nema dovoljno otpornosti na autoritarni i nedemokratski pritisak i može, čak i na kraju druge decenije 21. veka da potone u ravnodušnost u kojoj razlika između istinitog i lažnog ne igra nikakvu ulogu.

Ipak, javni prostor nije 100% kontrolisan.

O kritičkoj margini ćemo neki sledeći put.

ps.

„oni koji podržavaju Dragana Đilasa, notornog kriminalca koji je ukrao 620M evra“ u obraćanju novinaru N1 u Tirani, 21.12.2019. /napadi na Đilasa u tabloidima jasno se kreću po ovoj liniji/

Comments are closed.

Adsense

Po datumima

децембар 2019.
П У С Ч П С Н
« нов   јан »
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031  
%d bloggers like this: