Fotografija čoveka preplanulog tena, sa tetovažom preko grudi, golog do pojasa i do kolena u snegu preplavila je srpske novine i internet portale prošle godine. Bila bi to samo još jedna promocija nekog sportiste da na slici nije bio Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partije (LDP) i poslanik Narodne skupštine Srbije u planinama Južne Amerike, sa planinarske ekspedicije. Mediji su nagađali koliko je Jovanovića koštalo ovo privatno zadovoljstvo. Ovo nije prvi put da se štampa bavila Jovanovićevim imovnim stanjem. Pisalo se o njegovom životu u vili, vožnji džipovima i njihovim poreklom, skupocenim letovanjima. U emisiji “Utisak nedelje” od 18. novembra prošle godine, na insistiranje voditeljke da kaže odakle mu novac i čime se bave firme u kojima je vlasnik, Jovanović je rekao da za život zarađuje od agrara, izrade televizijskih projekata i medija. Ipak, jednu od svojih poslovnih aktivnosti nije naveo.

Centar za istraživačko novinarstvo je došao do dokumentacije koja dokazuje da je firma Čedomira Jovanovića “Basic solution group” (BSG) prodavala armaturu firmi “Deneza M”, pod kontrolom biznismena Milana Beka, koju je ova koristila u projektu izgradnje hotelskog kompleksa na Staroj Planini. Prema podacima sajta Jovanovićeve firme, koji više nije aktivan, dokumentacije i razgovora sa direktorom jedne građevinske kompanije, ovo nije jedini državni projekat na kojem je preduzeće planiralo učešće ili je učestvovalo. Ovi poslovi lidera LDP-a su do sada bili nepoznati javnosti između ostalog i zbog nedostatka antikoruptivnog zakona u Srbiji. Naime, on nalaže da se Agenciji za borbu protiv korupcije prijave svi ugovori koje firme funkcionera direktno sklapaju sa državom ili drugim korisnikom budžeta. Ukoliko do novca iz budžeta dolaze na posredan način, kao u ovom slučaju, političari nemaju nikakve obaveze. Tatjana Babić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, ovo smatra “rupom u zakonu”.

Tajanstveno vlasništvo

Firmu SHSF je osnovao krajem 2009. godine tada sedamdesettrogodišnji Dragoslav Nedeljković. Prvobitni naziv kompanije je bio “Basik solution”, a pretežna delatnost “konsalting i menadžment poslovi”. Kako je bilo navedeno na njihovom sajtu, firma je “osnovana sa ciljem da se u periodu investicione gradnje u Srbiji pozicionira kao jedan od značajnijih snabdevača proizvodima od čelika“. Nakon Nedeljkovića, kompaniju je preuzela jedna panamska of-šor kompanija, a tek kasnije Čedomir Jovanović.

Ko je Dragoslav Nedeljković? Ko su ljudi koji su se nalazili iza ofšor kompanije?

Na mnogobrojne pozive na broj telefona koji se u imeniku vodi na Nedeljkovića, niko se nije javio. Potom su novinari CINS-a pošli u Vranić, na adresu na kojoj je Dragoslav Nedeljković u vreme osnivanja firme bio prijavljen.

Tamo smo zatekli porodicu koja tu stanuje više od 10 godina. Ni oni, a ni neki od njihovih komšija koji tu žive više od 30 godina, nikada nisu čuli za Dragoslava Nedeljkovića.

Svetlana Krstić, koja je od osnivanja do 2011. godine bila direktorka “Basic solution group”, nije želela da nam o Nedeljkoviću kaže više od onoga što piše u dokumentima. Prema njenim rečima ona se sa njim nije družila, nema njegov kontakt jer više ne radi tamo i u svakom slučaju ne bi nam ga ni dala. Ona nije htela da govori ni o ostalim ofšor firmama koje su se pojavljivale u vlasništvu BSG.

“Ja ne želim o tome da pričam sa vama. Imate dokumenta, pročitajte, objavite, to je sve legitimno”.

Krstić je ujedno bila i osnivačica “Agroposlova“ doo, kompanije čiji je danas jedan od vlasnika i Jovanovićeva “SHSF“. Ona je bila i član upravnog odbora firme “Silos“ iz Kovina čiji su većinski vlasnik upravo “Agroposlovi“.

Dinamično vlasništvo

Deo vlasništva u firmi “Basic solution group” je do danas ostao tajanstven. Skoro godinu dana nakon osnivanja, u septembru 2010. godine, Dragoslava Nedeljkovića kao vlasnika menja “Noble finance corp.” iz Paname. U decembru iste godine, Čedomir Jovanović kupuje 25% vlasništva od panamske firme. Na pitanje ko je vlasnik panamske firme od koje je kupio četvrtinu preduzeća, tim pravnih zastupnika Čedomira Jovanovića nas je uputio na domaće i inostrane registre kompanija. Panama je ofšor zona u kojoj su formalni vlasnici često advokatske kancelarije pa je nemoguće videti ko je pravi vlasnik. Tokom 2011. godine Noble finance corp.” je zamenjen firmom “Basic solution (London) limited” iz Londona. Na pitanje ko je londonski vlasnik dela BSG, isti tim zastupnika je odgovorio: “Basic Solution je oformljen kapitalom više investicionih fondova koji posluju u skladu sa zakonima Velike Britanije, a funkciju upravljanja vrše menadžeri imenovani u skladu sa propisima”, i dodao uveravanje da je Jovanović vlasnik samo u domaćem privrednom društvu.

Nedugo po osnivanju, firmi su počeli da rastu prihodi. Prema podacima Uprave carina, BSG je 2010. godine uvezla oko 900 tona rebrastog gvožđa i čeličnih armaturnih šipki, a ukupna vrednost te robe je bila oko 350.000 evra. Roba je kupljena od firme “Kurum international” iz Albanije, što je prema podacima Privredne komore Srbije smestilo BSG na sedmo mesto najvećih uvoznika iz ove države (strana 4).

“Basic solution group” je sarađivao i sa drugim firmama. Tako se na njihovom nekadašnjem sajtu moglo videti da su im dobavljači bili firme “Mechel” iz Rumunije, “Stomana” iz Bugarske, “Sidenor” iz Grčke, “Pittini” iz Italije, “MSW” iz Moldavije i “Mittal Zenica” iz Bosne i Hercegovine. Isti sajt daje informaciju da je firma 2010.godine ostvarila ukupan finansijski promet od 2,5 miliona evra i ukupan promet robe 4.000 tona.

Čelična veza sa državnim projektima

Luksuzni hoteli, ski staze, spa centar, vodeni park i centralno mesto na Staroj Planini kao novi turistički centar – to je bila ideja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja kada je odlučilo da uđe u projekat investicije u turizmu. Investitor je zvanično bilo Javno preduzeće “Stara planina”, a deo izgradnje, vredan više od 30 miliona evra je poveren i beogradskoj kompaniji “Deneza M”, kojom upravlja poznati biznismen Milan Beko.

Prema dokumentaciji koju Centar za istraživačko novinarstvo poseduje, korist od ulaganja države u Staru Planinu stekla je i firma Čedomira Jovanovića, “Basic solution group”.

Koliko tačno novca je BSG ovom prilikom zaradio nije poznato, jer JP “Stara planina” ne poseduje ugovore između dobavljača i izvođača radova. Međutim, overeni atesti (potvrde kvaliteta) za armaturnu mrežu korišćenu u ovom projektu potvrđuju saradnju “Deneze M” i “Basic solution group”. Na mnogima od njih se nalazi pečat Jovanovićeve firme. Na jednom od izveštaja o ispitanom uzorku armaturnih mreža, koji smo putem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobili od JP “Stara planina”, nalaze se zajedno pečat “Deneza M” i “Basic solution group”, kao i datum – 14. februar 2011. godine. O vezi Čedomira Jovanovića i Milana Beka se dugo govori u medijima, ali se do sada nisu pojavili čvrsti dokazi.Sam Jovanović nije krio da poznaje Beka ali o poslovnim odnosima sa njim nikada nije govorio.

Zvanično, vlasnice “Deneza M” sa po 50% su kiparska firma “Agratic limited” i srpska “Ladinvest doo”. Vlasnik ”Ladinvesta”, prema podacima Agencije za privredne registre, je holandska “Laderna international B.V.”. U septembru 2007. godine, svedočeći na suđenju takozvanoj “stečajnoj mafiji”, Beko je izjavio da “nije neposredno identifikovan kao vlasnik” kompanije koja se zove “Laderna”, ali da “neposredno kontroliše” to preduzeće. Milan Beko je od marta 2012. predsednik nadzornog odbora u firmi “Deneza M”.

U odgovoru koji je “Deneza M” poslala CINS-u se između ostalog kaže da ova firma “svoje dobavljače/poslovne partnere bira na način da troškovi svakog poslovnog poduhvata budu najniži mogući, uz poštovanje propisanih standarda kvaliteta i imajući u vidu kriterijum stabilnog, redovnog i blagovremenog snabdevanja svoje proizvodnje”. Oni navode i da su sve poslove sa državom odnosno budžetskim korisnicima dobili u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Na pitanje kada i na kojim sve projektima je “Deneza M” sarađivala sa “Basic solution group”, nismo dobili odgovor.

Ovo nije jedini državni ili privatni projekat na kojem je BSG učestvovao kao dobavljač.

Za 2011.godinu, prema sajtu “Basic solution group”, na osnovu dogovora sa kupcima očekivao se promet robe od 15.000 tona i finansijski promet od nešto više od osam miliona evra”. Planirani projekti u Srbiji su bili:

“Deneza M”: Stara planina (1.500 tona robe), “Rafinerija Pančevo” (3.000 tona robe), “4.juli” (1.500 tona robe), Blokovi (3.500 tona robe)

“Inter kop”: Obilaznica Novi Sad ( 1.000 tona), Pošta Zemun (1.500 tona)

“Neimar V”: Blok 67 (3.000 tona), “4.juli” (1.500 tona)

Planiran je bio i internacionalni projekat u saradnji sa“Deneza M” na izgradnji zgrade u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Nije poznato da li je ovaj projekat izveden.

Centar za istraživačko novinarstvo je došao i do otpremnica i ugovora koji dokazuju da je Jovanovićeva firma učestvovala i u građevinskim projektima koji se nisu našli na njenom nekadašnjem sajtu. Tim pravnih zastupnika Čedomira Jovanovića nas je, na pitanje o tome u kojim sve poslovima je “SHSF” učestvovao, uputio na samu kompaniju.

Prema saznanjima CINS-a, jedan od tih ugovora je sklopljen 23.9.2011. godine sa beogradskom ispostavom slovenačke firme “Primorje” po kojem oni od “Basic solution group” kupuju 5.000 tona proizvoda crne metalurgije. Ugovorena cena je bila više od 64 dinara po kilogramu. Štefan Činč, direktor firme “Primorje”, jedan od retkih koji je pristao da govori za CINS i da pruži nešto više informacija o poslovnoj saradnji sa firmom BSG, kaže da je ova armatura korišćena za projekat izgradnje mostova na sektoru B5 obilaznice oko Beograda (još jedan državni projekat). Prema njegovim rečima, ugovor nije ostvaren u celosti. Isporučeno je samo 327 tona obrađene armature.

“Niko od njih (dobavljača) nije proizvođač. Oni skupe ponude od raznih potrošača kao što smo mi, odu sa tim na primer u Zenicu (železara Mittal Zenica) i dogovore veliku kupovinu. Što je veća količina, to je povoljnija cena. Ja sam bih dobio lošiju cenu” – objašnjava Činč zbog čega njegova firma nije robu nabavljala direktno od proizvođača.

Štefan Činč kaže da je “Primorje” sarađivalo sa BSG i na izgradnji postrojenja za preradu vode za Beograd “Makiš 2” u 2009. i 2010. godini i da je ukupna količina isporučene armature bila 176 tona.

Jovanović je preko svoje firme sarađivao i sa preduzećem ”LHR” doo, vlasništvo Đorđa Hajvaza, tasta nekadašnjeg ministra državne uprave i lokalne samouprave Milana Markovića. Prema podacima iz dve otpremnice koje CINS poseduje, može se saznati da je ukupna isporučena količina skoro 50 tona armature, a da je vrednost više od tri miliona dinara. U firmi “LHR” nisu mogli da nam daju više podataka o ovom poslu, niti da nam kažu za šta je konkretno armatura korišćena.

Zastupnik “SHSF” je u decembru 2012. godine postala i Jelena Jovanović, supruga Čedomira Jovanovića, a u martu ove godine, pretežna delatnost firme je umesto “trgovine metalima i metalnim rudama” postala “proizvodnja opereme za distribuciju električne energije i opreme za upravljanje električnom energijom”.

Rupa u zakonu

U članu 36. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije se kaže da je preduzeće javnog funkcionera dužno da obavesti Agenciju ako učestvuje u bilo kom postupku čiji je rezultat zaključivanje ugovora sa državom ili drugim korisnikom budžeta.

Na pitanje da li je “rupa u zakonu” to što preduzeće funkcionera ne mora da obavesti Agenciju ukoliko u javnim nabavkama ili sličnim postupcima učestvuje kao dobavljač ili čak podizvođač, Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, Tatjana Babić, kaže:

“Trebalo bi razmisliti kako da se to reguliše pošto na ovaj način preduzeća funkcionera očigledno mogu da zarađuju novac iz budžeta. Zakon ne propisuje obavezu da nas pravno lice, nakon zaključenja ugovora obaveštava o svojim podizvođačima i dobavljačima. Njihovi međusobni odnosi podležu proveri drugih državnih organa kao što su Poreska uprava, uprava za sprečavanje pranja novca, policija, tužilaštvo i tako dalje”, kaže Babićeva.

Novim nacrtom o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, za sada, nije predviđeno rešavanje ovog nedostatka, pa posledica ni ubuduće za javne funkcionere i njihove firme, neće biti.