piše: Svetislav Basara   –

Prošle nedelje smo se bavili fenomenologijom, ove nedelje na redu je primenjena teologija. Tema disputa: pismo Njegove Svetosti Patrijarha takozvanom državnom vrhu takozvane države Srbije prepuno vapaja da se nikad ne „izda, preda i proda Kosovo“. Pismo je, naravno, samo povod, a pravi razlog su dva pitanja koja me već godinama muče: 1. Čija je Srpska pravoslavna crkva? 2. Kakva je njena misija na ovom svetu?

Reklo bi se na prvi pogled da je (bar na prvo pitanje) jednostavno odgovoriti: Pa Srpska, čija bi bila? Ali to je pogrešan odgovor. Crkva je Hristova i samo njegova. To što su neki ugledni ovdašnji imbecili SPC proglasili „najvažnijom institucijom srpskog naroda“ i što su to u SPC (uz časne izuzetke) radosno prihvatili, sasvim je drugi problem koji će – po svemu sudeći – biti rešen tek na dan Strašnog suda. A na tom sudu se peticije „patriotske inteligencije“ da se obustavi ova ili ona istraga ne uvažavaju. Naprotiv! Priključuju se optužnici.

Idemo dalje. Ako imam izvesnog razumevanja za pustosvate koji radi ovozemaljske slave, čovekougađanja, novog (besplatnog) stana ili, prosto, zbog para, srpski narod uzdižu u rang „nebeskog“, nemam nimalo razumevanja za monahe, doktore teologije pride, koji nasedaju na pustostvatske patke, umesto da im odbruse: Apage Satanas! Gospoda monasi bi neizostavno morali znati da u Carstvo nebesko ne mogu ući nikakvi Srbi, Grci ili Karavlasi, a opet, rečena gospoda daju sve od sebe da nas, zajedno sa pustosvatima, listom zakletim ateistima, uguraju na nebo, onako kolektivno, džumle.

Ne mere to tako, dame i gospodo. Zemaljski narodi jesu realnost ovoga sveta, ali „realnost“ ovoga sveta i jeste ono čega se spasavamo saučestvovanjem u Isusovoj smrti i vaskrsenju. Narodi su nastali iz Pometnje jezika, tog drugog prokletstva, preventivno bačenog na ljudski rod da bi se predupredili veći belaji i otuda je svaki pokušaj apsolutizacije ovog ili onog naroda najobičnije idolopoklonstvo koje se – uticaj političke korektnosti? – u poslednje vreme iz milošte naziva etnofiletizam.

Ako SPC misli da nemuževnim i nedoličnim jaukanjem nad nevoljama koje nam Božija Promisao šalje (ne bi li se dozvali pameti) služi Bogu, onda se tu SPC vara. Služi narodu! Ako, nadalje, SPC misli da se otcepljenje Kosova dogodilo bez Božijeg dopuštenja, da se to otcepljenje dogodilo mimo Božije volje, onda neka SPC i gospodin Irinej Novi Bogoslov obznane novu, čisto srpsku teologiju. Evo, ovako bi ta teologija mogla izgledati. „Svetom suvereno vladaju nepravedni NATO, Vatikan i Brisel, a mi smo – pravedni Srbi – njihove vekovne nedužne žrtve. Ali, vratićemo mi naše Kosovo. Samo da popričekamo još petsto godina.“

прекоDnevni list Danas | Basara | Irinej novi bogoslov.