Ne znam na šta se ovoga puta Vukadin kladio, ali pakleni sporazum je potpisan, pardon, parafiran, a paraf – objasnio nam je Dačić – nije isto što i potpis. Fakat i nije. Ali obično se ne parafira ništa što se posle ne potpiše.
Ako je paraf šala-komika, zašto prethodni predlog nije parafiran? No, dobro, znamo da su patetika i dramoseraj glavne odlike naše politike. Ništa ovde ne prolazi bez krupnih reči. Pa tako bez njih nije prošao ni ovaj događaj čije posledice mogu biti sudbonosne za Srbiju. Možda ste primetili da se ja nisam preterano uzbuđivao oko briselskih predgovora, bez obzira na ishod. To stoga, cenjeni publikume – a mislim da smo to već i pominjali – što dobro znam da ni Beograd ni Priština za papirologiju i potpise mnogo ne haju. Dug je put do smirivanja napetosti, kakve-takve normalizacije odnosa i racionalnih dogovora. Obe će visoke potpisnice davati sve od sebe da izvrdaju, prevare i smuljaju. Videlo se to odmah nakon potpisivanja. Tači je izjavio da je Kosovo priznato, a naši da Kosovo nikad neće biti član UN.
Ipak, nerazumno je umanjivati značaj postignutog i državnom vrhu bez prestanka nabijati na nos Jogurt revoluciju 2, koja je ionako – kako vidim – pala u zaborav. Ovo je zaista velika stvar. Srbija je do pre nekoliko dana ličila na bolesnika obolelog od kancera od koga i lekari i rodbina kriju istinu ubeđujući ga da boluje od proliva. Kosovski problem vaistinu i podseća na kancer i kao kancer ga treba i lečiti – dakle zračenjem i hemoterapijom, a ne čokoladom za mešenje.
Nakon potpisivanja u Srbiji nebo nije palo na zemlju, sve je proteklo gotovo nezapaženo, uz nešto razumljive buke i besa zakletih beogradskih kosovobranitelja, među kojima se naročito istakao Koštunica, koju je za ovu prigodu iskovao i novu reč – državoubice. Novinčine su izvestile da su na Dačićev i Vučićev telefon stigle stotine SMS-ova sa pretnjama smrću vešanjem, čerečenjem i sličnim stvarima. Mnogi od tih SMS-ova su, ako je novinčinama verovati, potpisani imenima i prezimenima, što bi trebalo da organima gonjenja olakša posao. A organi gonjenja bi, sa svoje strane, morali što hitnije da nas obaveste o rezultatima istrage jer bi u suprotnom – paranoični, kakvi smo – mogli pomisliti da su ti SMS-ovi najobičniji marketinški potez. Pretnje državnim funkcionerima svakako treba ozbiljno shvatiti, ali treba i državne funkcionere (svih boja) podsetiti da su predugo paktirali sa huliganima i kriminalcima i da nije razumno očekivati da se rečena gospoda olako odreknu privilegija i društvenog ugleda. DSS je, čujem, najavio nekakav protestni skup na platou ispred Filozofskog. Vatrogasci, budite u pripravnost!
