„Rešenje za javna preduzeća je na oko jednostavno – da se njihov vlasnik ponaša onako kako bi se ponašao njihov potencijalni privatni vlasnik. To bi značilo da cena njihovih proizvoda i usluga više ne može da bude socijalna, već ekonomska“ –  Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Da proverimo profesorovu logiku.

On kaže da bi javni vlasnik trebalo da se ponaša kao da je privatni. Privatni vlasnik vodovoda na primer naplaćivao bi (skoro) svima, kao monopolista, neku uslugu. Profit bi išao njemu:

SVI   →  1

ako bi se javni vlasnik ponašao na isti način kao privatni vlasnik on bi takođe maksimizovao profit, koji takođe išao njemu, samo što su ovde vlasnici svi.

SVI → SVI

Šta ako onda građani zaključe da je glupo da maksimizuju obim kruga koji se vraća njima. Za to već postoje porezi, koji opet ne treba da budu maksimalni, nego tačno onoliki koliki je obim zajedničkih usluga potreban.

Dakle, zašto porezi treba da budu što manji, a profit javnog preduzeća što veći, kada i jedan i drugi novac odlazi na javne usluge, koje koriste svi?

Zen?