Boris Tadić, bivši predsednik Srbije u dva nepuna mandata, najavio je novo anagažovanje u politici, ali na žalost, izgleda da ništa nije naučio iz poraza na prošlim izborima. Evo ideja koje je Tadić iskoristio za povratak, a kako ih prenosi današnja Politika.
Šta nam to poručuje Tadić?
„Ponosan sam na sve što sam uradio“
(znači sva ona kritika vladavine DS, koja je postala opšte mesto, nije ostavila nikakvog traga na Tadiću)
„Voleo bih samo da zaboravim neka personalna rešenja.“
(dakle, samo je u kadrovima bila greška – iz Tadićevih reči da se razabrati da je najveća neimenovana „personalna greška“ zapravo Cvijan, jer su dotična personalna rešenja „bila retoritčki najagresivnija“, a prešla su u druge stranke)
Obmanu sa džakom listića bih „simbolički“ opisao kao „malo paljenje Rajhstaga“
(moji protivnici su fašisti, u najmanju ruku, „vraćaju nas u devedesete“)
Tadić, dakle, još uvek živi u starom filmu, tačnije, u kampanji za prethodne izbore koja se zasnivala se na istom ovom briljantnom PR-u. Samo da nije bilo tih belih listića, to bi sigurno uspelo, vredi još jednom pokušati.
Tadićev plan za povratak na političku scenu, može se uporediti sa jednom jednoostavnom Rup-Goldbergovom mašinom:
Ni nove vlasti se očigledno ne snalaze sa tom državom, ali je nesnalaženje DS upravo spektakularno.
Uvek sam govorio da možemo da pravimo paralele sa nacističkom Nemačkom, ali da one ne važe sasvim. – Dejan Ilić, Peščanik, 06.12.2103.
Ako su BAŠ SVI zlice od opaka, onda to vuče na nekakvu rasističku generalizaciju; ovako, ako pronađemo ne bitno više od jednog ili dva “pozitivna izuzetka”, istovremeno ćemo se, je li, osloboditi stigme generalizacije, da bismo samu generalizaciju suštinski potpuno zadržali, jer tamo gde su svi osim jedno-dvoje “isti”, tamo relevantne i signifikantne pluralnosti nema… Teofil Pančić, Nema lepka za fašiste, Autograf.hr