Pošto su raspisani izbori, 25. januara, objavili smo tekst „Osmislimo izbore!“ u pokušaju da očigledno besmislenim izborima damo neki smisao. Nije to funkcionisalo od samog početka, ali uvek vredi pokušati. Tada smo naveli 5 pitanja o 5 tema, tačnije 5×3 pitanja, na koje bi bilo dobro da dobijemo odgovor, kako bi o nečemu odlučivali 16. marta. Sada je vreme za rezime, šta je bilo sa tom akcijom.

Prva tema je bio Zakon o radu i njegove konkretne odredbe. Mesec i po dana kasnije, može se reći da NIJEDNA stranka nije ni pokušala da odgovori na ova pitanja. SNS je najavila da će Zakon o radu biti donešen, ali ne i kakve će biti njegove odredbe. Sve što je rečeno o tome je stav da će se o Zakonu o radu dogovoriti sindikati i vlast posle izbora. Ovde imamo precizan opis naše demokratije: o jednom pitanju odlučivaće vlast posle izbora, ali ne bi da nam pre izbora kažu kako. Ipak građani nisu ti koji o tome treba da odlučuju.

 Druga tema su bile najavljene radikalne neoliberalne reforme. Ni o ovoj temi niko nije rekao ni reč. Skoro svi se zalažu za reforme, ali ne bi da preciziraju kakve. Pominje se i ukidanje subvencija, rešavanje pitanja preduzeća u restruktuiranju, ali se ne kaže kojih i kako. O preciznijem opisu čuvene „reforme obrazovanja“, ne treba trošiti reči, pošto su ekstremno štedljive bile i stranke: niko nije rekao ni reč. Doduše, nešto sadržaja o tome može se naći u programu liste „Dosta je bilo“, ali je i taj sadržaj dobrano zatrpan kvazi-levičarskim parolama, sa jasnim odbijanjem neoliberalnog predznaka tih reformi, što ne govori o bog-zna kakvoj samorefleksiji. „Reforme“ su najpominjanija i najpraznija reč ovih izbora.

Treća tema je javni sektor. Puna su usta reformi javnog sektora kod svih aktera. Ali, osim jedne stranke, koja je u stvari grupa građana, “Dosta je bilo“, i možda LDP, niko se nije usudio da govori o otpuštanju 15% procenata ljudi u javnom sektoru. Iako, kada odu na Kopaonik ili govore za medije, svi se slažu da su za „radikalnu reformu“. „Parazitski sistem“ je ne samo pežorativan izraz, nego je i praktično beskoristan.

Četvrta tema su bili mediji. I u ovoj kampanji mnogi su se žalili na medije, tabloide itd. Ali NIKO nije imao NIJEDNU ideju kako da se stanje promeni. Vlasnici nepoznati i dalje, reklamne agencije zaštićene i dalje, netransparentno finansiranje i dalje, PR novinarstvo koje je zamenilo novinarstvo i dalje. Niko ni najmanji trud nije uložio da se ovo promeni posle izbora. Medijska scena biće u dlaku ista.

I peta tema je bila bar malo jasnija predstava ko bi mogao da čini vladu posle izbora. Hajde da kažemo da smo tu još i dobili malo informacija. SPS, NDS, LDP, SVM, URS hoće u vladu sa SNS posle izbora. Ali, neće to baš jasno da kažu, pa iz LDP izjavljuju da su oni „jedina opozicija u Srbiji“. DS i „Dosta je bilo“ neće sa SNS, međutim, nekako su im „reforme“ nejasno-paralelne.

Nije čudo što nas i PR mediji i svi političari pozivaju da izađemo na ove izbore. Oni bi trebalo samo da potvrde nedemokratski sistem u kome građani ne odlučuju ni o jednom pitanju.

Šta radite u nedelju?