U ovom članku nastavićemo analizu jezika naše politike iz članka „O čemu govori premijer?“.

Počećemo od ove tvrdnje: „Opozije Trolus je šef naše opozicije.“ Može li se ta tvrdnja opovrgnuti?

Opozije Trolus je inače osoba koja realno postoji u 5. dimenziji, i upravlja opozicijom tako što im se javi u snu, ostavi potrebne naloge i obezbedi da budu poštovani, a zatim izbriše sećanje na svoj uticaj. Rezultat je da srpskom opozicijom u potpunosti upravlja sam Opozije.

Sad je pitanje: Imate li vi kakvih argumenata da nije tako? Odnosno, možete li da opovrgnete ovu tvrdnju?

Mislim da ste se već uverili da ne možete, iako je tvrdnja očigledno proizvoljna. Isto tako smo mogli tvrditi i da je šef opozicije Baja patak ili Miki Maus i sve bi bilo isto.

To znači da sve tvrdnje koje se ne mogu opovrgnuti ne moraju biti uzete kao istinite. Da bi bila uzeta u raspravu kao moguće istinita, tvrdnja mora imati neki saznajni sadržaj koji usko povezan sa mogućnošću da se tvrdnja opovrgne. Da bi kontrast bio jači navešćemo jednu tvrdnju koja ima saznajni sadržaj: Ja sam visok 184 cm. Za ovu tvrdnju znamo kako da pokušamo da je opovrgnemo: po poznatim merama izmerimo moju visinu i tvrdnja bi, u mom slučaju, bila opovrgnuta. Po ovoj osobini možemo razlikovati nauku ili realnost od bajki. Nauka se može opovrgnuti, a bajke ne.

Ovo važi za sve bajke. Na primer, recimo da smatrate da su Miki i Mini samo prijatelji a ne i par, odnosno, da Diznijeva priča nije tačna. Međutim, nemate sredstava da Diznijevu tvrdnju opovrgnete iz prostog razloga što se radi o bajci, a pretpostavljeni stvarni Diznilend u 5. dimenziji je nedostupan.

Pošto nam je ovo samo uvod u analizu političkog jezika, sada ćemo preći na njega. Premijer je pre nešto više od mesec dana izjavio:

Odgovarajući na pitanje novinara u Obrenovcu kako komentariše navode pojedinih medija da Mišković stoji iza određenih protesta protiv njega, Vučić je rekao da je Mišković iza mnogih stvari i da tu nema iznenađenja.

“Čovek ide po spisku i gleda kogod negde nešto ima da kaže protiv mene, kaže mu da bi da pomogne, ali da samo malo jače to kaže protiv Vučića“, istakao je premijer naglasivši da za takve tvrdnje poseduje i dokaze.

“Ja sam predsednik vlade i s tim se ne igram“, podvukao je Vučić dodavši da je spreman da pokaže dokaze za svoje tvrdnje svim nadležnim organima.

Dakle, premijer tvrdi da Mišković “stoji iza” svih koji ga kritikuju, da pomaže i utiče na sve njih. Sada je pitanje da li se ova tvrdnja može opovrgnuti?

Da bi opovrgao uticaj Miškovića na sebe, ne samo posredan uticaj, već konkretan uticaj u obliku koji je opisao premijer, svaki kritičar vlade morao bi da da svedočanstvo o svim svojim trenucim i kontaktima u toku, recimo, poslednje 3 godine. To je naravno nemoguće učiniti, jednako kao što je, za sad, nemoguće zaviriti u 5. dimenziju.

Premijer se ponudio da pruži pozitivne primere za svoje tvrdnje, ali samo “nadležnim organima”. Zašto bi se nadležni organi interesovali za navodni uticaj na kritiku vlade, koja nije krivično delo, premijer nije objasnio.

Pri tom, ono što on podrazumeva pod “dokazima” uticaja je samo snimak uslovljavanja. To može biti jasnije ako situaciju sa Miškovićevim stajanjem iza opozicije, uporedimo sa optužbama za cenzuru. Ako se sećate, vlast je stalno insistirala da cenzure nema, jer nema “dokaza”. Niko nije pokušavao da cenzuru dokazuje preko sadržaja medija, gde si moglo lako pokazati da u većini medija nema kritičkog stava, negativnog teksta itd, o vladi. Jedini argument koji je vlada priznavala je recimo snimak naloga da se nešto objavi. Pri tom svedočenje Olje Bećković o zvanju i izražavanju krajnje negativnog stava zbog emisije nije uzimano za relevantno i tumačeno je kao “privatan razgovor”.

U ovoj strategiji primećuje se nešto kao stvaranje zida između Bajke i Realnosti. Pošto se tvrdnja o Miškovićevom uticaju ne može opovrgnuti, ona bi u našoj podeli diskursa spadala u bajku. Međutim, ne samo da se ona nalazi u bajci, već i postoji instinktivno nastojanje da se ona u bajci i ostavi. Nigde ne postoji referenca na činjenicu da bi se o ovom uticaju moglo smisleno govoriti skoro isključivo na osnovu sadržaja politike, isto kao što bi se o cenzuri moglo smisleno pričati na osnovu sadržaja medija, što su sve priče o dostupnoj realnosti koje bi se mogle opovrgavati.

Naša vlast to dosledno izbegava i želi samo priču u vazduhu. Šta njome dobija? Odnosno, šta se dobija pričom da Mišković ”stoji iza” glasova kritike? Pa ništa, ti ljudi se time prikazuju kao potkupljivi, neprincipijelni, neslobodni, korumpirani i taj efekat je SVE što je potrebno. Budući da se taj efekat dobija samim jezikom, svi se strogo čuvaju od toga da iz ovog jezika krenu ka realnosti.

Inače, stvar sa uticajem nekog čoveka na opoziciju nije nimalo lako shvatiti. Na primer, ako postoji taj uticaj to još ne znači da je neka politika pogrešna, jer su to logički odvojene stvari. Možete imati potpuno pogrešnu politiku, a da niko ne utiče na vas, a takođe i potpuno ispravnu pod nečijim uticajem. Drugim rečima, NIŠTA u našem preovlađujućem političkom govoru ne odgovara realnosti. On se po pravilu odigrava u potpuno fiktivnom svetu.

U nekoj 6. dimenziji u kojoj bi sve bilo isto ali ne bi bilo političke manipulacije, premijer bi pre ovakvih izjava mogao da kaže:

“Sada ću vam ispričati jednu bajku. U njoj sam ja pozitivan junak, a svi drugi su manipulisani od strane jednog zlog čarobnjaka i tajkuna Miškovića. Do ove bajke mi je posebno stalo, dobio sam prošle izbore na njoj (“Vlada naroda, a ne vlada tajkuna”), a mislim da dobijem i sledeće. Bilo bi dobro da i vi živite u ovoj bajci i ne pitate ništa.

Dokaze za ovu bajku, dobićete kad se dokaže da je Vuk pojeo baku, a lovac je izvadio iz stomaka.”