Utisak ovog četvrtka, 10 dana pred izbore, su mi naslovne strane današnjih tabloida – svi su izašli sa velikom slikom ubijene pevačice Jelene Krsmanović i špekulacijama o njenoj smrti. Po tim naslovnim stranama, kojih je u ovoj kratkoj kampanji bilo više čak i od diskvalifikacija opozicije, vidi se o čemu vlast želi da “narod” misli dok traje kampanja. Ukratko, treba da nagađa o razlozima i akterima jednog svirepog ubistva, a da državne poslove ostavi drugima koji to bolje poznaju. A baš ovog četvrtka tabloidi su imali nabačenu temu o stanovima porodice Vučić, ali je niko nije iskoristio, iako bi sigurno donela dobar tiraž.

Tri preostale dnevne novine koje nisu tabloidi, na naslovnim stranama ne donose ovu priču, ali se bave sličnom stvarnošću. Politika donosi tekst “Falsifikatori zatrpali RIK”. Procenjuje se da je 15.000 potpisa na 29 predatih lista falsifikovano i da se to radilo iz jednog centra. Kako li je samo tolikim ljudima palo na pamet da falsifikuju potpise u ovoj zemlji u kojoj su plagijati i falsifikati skoro iskorenjeni i koja napreduje na svim frontovima i ubrzano se pridružuje EU? RIK je morala da odbije 9 lista i na kraju je ostalo samo 20, uz pomeranja zbog odluka Upravnog suda, pa je Levica Srbije morala da se preseli sa broja 16, koji je već bio reklamiran na mrežama, na broj 15.

RTS istrajava na stavu da ovi izbori neće promeniti njihovu programsku šemu. Eventualno dopuštaju nešto pročirena izdanja poznatih emisija OKO, Da Možda Ne i Upitnik, ali drže low profile. Sve emisije bi mogle da imaju disclaimer:

“Mole se gledaoci da zanemare sadržaj ovih programa i glasaju onako kako su pročitali da će glasati u anketama javnog mnjenja. Da vas podsetimo: 52% treba da glasa za SNS – ako ste propustili, pogledajte u Dnevniku i ostalim informativnim emisijama o današnjim aktivnostima premijera – nešto malo treba da glasa za SPS, a ostale partije bore se za cenzus, a vi razmislite vredi li baciti glas na njih. Prijatno veče (jutro, dan)!”

Ovi izbori, čini mi se mogu imati samo dva ishoda: očekivani, najavljivani ishod koga predviđaju svi angažovani analitičari, ali koji će ostaviti gorak ukus neobavljenog posla koji nas čeka u bliskoj budućnosti i neki iznenađujuć, ali optimističan uspeh neke alternativne politike.

Ne znam koji od ova dva ishoda mi se čini više neverovatan.

(41/48)

foto: Vladimir Tatarević

prethodna kolumna: Kočničari reformi