Analitičar koji kaže da aktuelni predsednik države donosi ključne odluke u pijanom stanju, istraživač koji tvrdi da bi isti aktuelni predsednik dobio 0% glasova ako se ponovo kandiduje, urednik koji objavljuje vest da je dotični aktuelni predsednik dobio 20 miliona evra od Rusa, žrtvujući svoj obraz, urednik koji objavljuje vest da je supruga aktuelnog predsednika naterala dotičnog aktuelnog predsednika da se kandiduje zbog vile – kako su nastali svi ovi ljudi?

Da su to likovi iz Orvelove 1984 ili neke druge antiutopije, da su živeli u vreme vladavine Josifa Visarionoviča Staljina, znali bismo da je ono što govore posledica straha, pošto bi ih u suprotnom odvela tajna policiija da ih više niko ne pomene. Danas, međutim, to nije slučaj. Ovi ljudi su regularni članovi društva, sa televizija na kojima su gostovali odvezli su se kućama najverovatnije bez neke griže savesti. Mala je verovatnoća da im je neko nešto posebno zamerio. I, svakako, oni ne moraju da to rade. Da su izabrali da ne žele da govore na način koji koristi trenutnim vlastima, možda ne bi bili tako česti gosti televizija ili bi promet njihovih firmi bio nešto manji, ali ne bi bilo policijske odmazde niti bi bili sasvim poslovno uništeni.

Oni su izabrali da im univerzalne vrednosti – istina, sloboda, demokratija – nisu važne iz prostog razloga što već duže vreme živimo u posebnom sistemu koji se definiše time da ove vrednosti ne postoje – neoliberalnom sistemu. U ovom sistemu ne postoji Ministarstvo istine, kao kod Orvela, nego radije Ministarstvo laži. Niko se ne trudi da većinu podanika ili sve podanike ubedi u neku pozitivnu istinu – kao što je, recimo, bila istina marksizma-lenjinizma-staljinizma u Staljinovo vreme, već se samo trudi da laži budu raspoređene prema interesima vlasti.

Poslednja nedelja je bila odlična ilustracija ove nove konstelacije. U sredu uveče, na portalu Sputnjik objavljena je vest da aktuelni predsednik države želi da se kandiduje za novi mandat, protivno volji aktuelnog premijera i najavljenog kandidata vladajućih partija na predstojećim predsedničkim izborima. Čim je vest objavljena, posle jednog dana pauze zbog praznika, u petak kreće kampanja protiv Nikolića koja traje do ponedeljka uveče i dok ovo pišem jenjava. Zanimljivo je da se u ovih nepunih 4 dana politički sve promenilo: od ogromnog straha da bi aktuelni predsednik mogao da “zabije nož u leđa” aktuelnom premijeru, prekida “svake komunikacije između nih dvojice” do njihovog sastanka u ponedeljak uveče i puštanja vesti da aktuelni predsednik odustaje od kandidature. Pomenuti predsednik bio je u katranu i perju praktično 4 dana. Sve što je izgovoreno za ta 4 dana, uključujući i njegove namere za koje se pokazalo da nisu ozbilljne, bilo je sasvim lažno. Ako izuzmemo uobičajene informacije koje počivaju na blaćenju žrtve putem insinuacija o njenim namerama, bilo je i konkretnijih informacija, kao što je ona da je Nikolić za kandidaturu dobio 20 miliona evra od Rusa.

Sada se već sve svelo na to da je Nikolić samo tražio vile na Dedinju i da mu, s obzirom na njegov moralni lik trgovca bez obraza, ne treba ni to dati, kao ni bilo kakvu javnu funkciju. Iako je u jednom momentu sve zaličilo na Moskovske procese u kojima su optuženi istovremeno izražavali ljubav prema Staljinu i drhtali od straha, u stvarnosti je sve bilo mnogo banalnije. Samo je u jednoj politićkoj ujudurni, igri poznatoj kao chicken-game iskorišćena sva municija.

Posle bitke, ostalo je zgarište na kome se još jasnije nego ranije vide ostaci medija i javne scene u Srbiji. Kao što je neku nedelju ranije pokazano na primeru intervjua Marije Mali koji nije preneo nijedan štampani medij, osim Danasa, da postoji cenzura (nije da to nije bilo jasno iz stotina primera i ranije), tako se sada po tragu i načinu blaćenja Nikolića za ova 4 dana, može jasno videti trag službe medija aktuelnoj vlasti.

To je, na neki način, mnogo gore od loše vlasti. Loša vlast može biti i posledica slučajnosti. Na primer, Tramp je sada na vlasti u SAD. Ali, barem za sad, mediji nisu prešli na njegovu stranu. Isti ljudi koji su ga kritikovali ranije, kada nije bio na vlasti, kritikuju ga i sada, kada jeste.

To je za nas nedostižna stvar. Sve nacionalne televizije, 7 od 8 nacionalnih dnevnih novina, napisaće i reći sve što koristi onome ko je na vlasti.