Peticija kojom se traži da se u školama paralelno “izučavaju” i teroija evolucije i kreaciomizam, zbog toga što nijedna od ovih “teorija” nije dokazana, pokazuje da njeni potpisnici nisu baš načisto sa tim šta je nauka. Naime, od ova dva učenja, samo je teorija evolucije naučna teorija, dok je kreacionizam, kao što je bilo i za očekivati, deo religijskog učenja. Potpisnici peticije zapravo traže da se u naučne predmete ubace religijski sadržaji, kao što je to bilo nekada, recimo u 19. veku.
Pri tom se slabo razumeju u metodologiju i sadržaj nauke.
Naime, oni polaze od stava koji je tačan: da nauka ne može ni da dokaže ni da opovrgne intervenciju Boga u prirodu. Da li penicilin ubija bakterije sam ili uz pomoć Boga – nije pitanje kojim se bavi nauka.
Greška je u sledećem koraku: pošto su utvrdili da nauka ne može da dokaže da božije intervencije nema, oni onda samu nauku tretiraju kao nešto „nedokazano“ smatrajući da su deo nauke tvrdnje ovog tipa „pencilin ubija bakterije bez pomoći Boga„. Međutim, nauka uopšte ne tvrdi ovako nešto. Njene tvrdnje naprosto imaju oblik „penicilin ubija bakterije„. Nauka ne ulazi u to da li se to događa uz pomoć ili bez pomoći Boga.
Tvrdnja za koju potpisnici peticije tvrde da je okviru nauke tvrđena dogmatski zaprovo ne postoji.
Ima jedan filozof, Gotfrid Vilhelm Lajbnic, koji je smatrao da se u svetu ništa ne događa bez, doduše, prethodne, početne, intervencije Boga, koji je sve monade (delove stvarnosti) uredio tako da se ponašaju ovako kako se sada ponašaju. Na primer, Bog je uredio i to da penicilin ubija bakterije. Ova početna intervencija Boga zove se prestabilirana (unapred određena) harmonija. E sad, zamislite, nešto što Lajbnic nije rekao, da ovu harmoniju održavaju mala nevidljiva bića, nazovimo ih p-harmoničari. Uvek kada se bilo šta dogodi, pa i promene koje predviđa teorija evolucije, učestvuju ovi božiji pomoćnici p-harmoničari.
Kada čuje ovaj argument, naučnik bi mogao da pita: Da li se postojanje p-harmoničara može utvrditi iskustvom? (dobio bi odgovor: ne). Da li postojanje p-harmonilara menja nešto u formulacijama naučnih hipoteza koje su sada važeće? Opet: ne. Naučnik bi onda mogao da kaže: Dobro, p-harmoničari možda postoje, ali pošto se njihovo postojanje ne može iskustveno utvrditi, a njihovo delovanje ne menja postojeće naučne zakone, onda o njima nećemo govoriti u okviru nauke. O njima neka govori onaj ko veruje da oni postoje, u okviru svoje religije. Izvan nauke.
Pa i izvan školskog časa biologije.
Nešto drugačija argumentacija bi bila odgovor na tvrdnje kreacionista da teorija evolucije nije tačna u smislu da istorija života nije onakva kakvu je opisuje evolucija pošto je zemlja stvorena pre 5000 godina ovakva kakva je sada. Tu bi se jednostavno moglo reći da takva teza, prema našem sadašnjem naučnom znanju, nije tačna.
Slično je i ako kreacionisti tvrde da je teorija evolucije samo teorija, odnosno, da nije potpuno dokazana ili dokazano apsolutno tačna. Tu bi se moglo odgovoriti da to važi za svaku naučnu teoriju. Nauka je otvoren, kritički proces. U njoj nema apsolutno tačnih tvrdnji (ma šta tvrdili neoliberali :)). To je možda osnovna tvrdnja moderne filozofije i metodologije.
Naši potpisnici peticije imaju drugačiju filozofiju i metodologiju. Čini se da su oni podelili stavove na apsolutno istinite, dokazane i one koji su više stvar preferencija i izbora, njihovim rečima, „koji nisu dokazani“. Teoriju evolucije su svrstali u ovu drugu grupu, a sada vrše društveni pritisak da se jedan izbor, koji po njima nema veze sa objektivnošću i istinom, već sa politikom i verovatno „identitetom“ zameni drugim. Zato njihovi „naučni“ argumenti nisu baš razrađeni.
Okruženje njihovog zahteva je politika, a ne nauka.
Ipak, filozofija i metodologija koju oni prihvataju zapravo je kod nas uobičajena, dominantna„filozofija“ (zapravo ideologija), iako je sasvim pogrešna.
Tu je pravi problem.
Moje mišljenje je da kreacionisti ustvari ne znaju šta je nauka i šta je naučna metodologija i potpuno bih se složio sa uvaženim Vladimirom Milutinovićem da je Teorija evolucije bez obzira na ovo teorija, naučna teorija momentalno prihvaćena ili još bolje rečeno Parcijalno objektivno istinita jer je nauka baš uvijek otvorena novim saznanjima pa i potpuno suprotnim.Slažem se da je mišljenje kreacionista religiozno, ali kako religija polazi od Konačne istine(a to je da li postoji Viša stvarnost ili ne) može vrlo lako biti da je i to naučna istina koja će biti dokazana u budućnosti.Evo odmah primjer koji nauka ne može odbaciti: Šta ako je kreirano da evoluira.U tom slučaju ako bi bilo tako a moglo bi lako biti da je upravo tako,Teorija evolucije bi se zvala Teorija kreacije i evolucije, ali suštinski to bi bila teorija kreacije iako bi važili svi oni dokazi za teoriju evolucije.Još s nečim se ne bi složio:“Naime, oni polaze od stava koji je tačan: da nauka ne može ni da dokaže ni da opovrgne intervenciju Boga u prirodu.“ To nije tačno.Nauka može da dokaže intervenciju Više stvarnosti ali šta treba shvatiti-Naša stvarnost je inteligentna-najlakše je shvatiti preko WI-Fi uređaja. Čovjek se konektuje na neku okom nevidljivu stvarnost.Ali u ovom momentu nauka to nije dokazala tako da se ne zna ko je u pravu-to je osnova i sekularnosti uvažavaju se svi svjetonazori.To je i stanje na terenu-dualni oblici mišljenja a koje je upravo Vladimir Milutinović obradio-Moderno (naučno filozofsko) i Religiozno.Ali navedena diskusija će ipak imati neke rezultate a po meni zaključak je slijedeći: Nauka je osnova ekonomskog, političkog i vojnog razvoja ona produžava i olakšava život i bavi se istinama i činjenicama ali koje su u razvoju i koji nisu kompletne istine i ako treba opovrgnuti teoriju evolucije to mogu učiniti samo naučnici a ne vjernici, iako vjernici kako smo vidjeli mogu biti u pravu ali dok god se to ne dokaže oni su u području vjerovanja i tako i treba da bude.Ali ono što večina ne shvata kada nauka npr. dokaže kreacionizam sistem prestaje da postoji jer on više nije predmet vjerovanja nego činjenica a činjenice su fakta u njih se ne vjeruje.u tom slučaju stvaraju se novi svjetovi.
Kreacionisti napade na teoriju evolucije zasnivaju na lažima i trik pitanjima koji onima koji ne misle svojom glavom deluju razumno. Na primer u diskusiji na N1 glavni potpisnik peticije je tvrdio da mutacije postoje (znači da evolucija postoji) ali da mogu biti samo u okviru iste vrste, što je potpuna besmislica, jer ako se dešava da se menjaju delići nečega, na kraju se promenom velikog broja delića dolazi do toga da je to nešto toliko promenjeno da je nova vrsta. A vrste je ionako definisao čovek radi svojih klasifikacija, a ne sama priroda i prirodni zakoni. Takođe tvrdi da su mutacije uvek štetne, što je takođe besmislica i slično.
Meni je sa filozofskog stanovišta zanimljiva sledeća hipoteza o nastanku života. Ako je živa priroda nastala iz nežive, slučajnim hemijskim procesima koji su doveli do stvaranja aminokiselina, proteina i RNA, kojim god redom išlo, znači da je u jednom momentu sve bilo neživo. Kao što znamo neživa priroda nema svest i ne može da odlučuje već se ponaša u skladu sa prirodnim zakonima, kamen pada na zemlju pod uticajem gravitacije, tačno se može izračunati kako, i predvideti njegov položaj u budućnosti. E, sada, ako je u jednom momentu sve bilo neživo, znači da je celokupna budućnost bila predvidiva i tačno određena usled fizičkih zakona koji su jedini delovali u tom univerzumu, bez živih stvorenja. Ako su ta živa stvorenja nastala iz nežive prirode, znači da je i njihov nastanak bilo moguće predvideti. Ako sada vidimo živu prirodu kao nastavak nežive, ispada da i svet kakav je danas je predvidiv i da je budućnost tačno određena, a da slobodna volja ne postoji, već je samo privid koji postoji na našem makronivou i da se i mi i dalje ponašamo onako kako je moglo biti predviđeno još dok je svet bio neživ. Ispada da je od velikog praska naovamo sve određeno i sve teče bez našeg uticaja.
„Patrijarh Irinej i pojedine uticajne vladike smatraju da je grupa nastavnika predvođenih vladikom zapadnoameričkim Maksimom napravila grešku objavljivanjem javnog apela o teoriji evolucije. Njihovi stavovi uglavnom nisu sporni, ali im je zamereno to što nisu dovoljno vodili računa o širem kontekstu ove rasprave u javnosti i mogućoj kompromitaciji Crkve“, kaže sagovornik „Novosti“ iz Patrijaršije SPC.
Javni apel koji je potpisala grupa od deset profesora i nastavnika PBF u vezi s teorijom evolucije bila je i tema nedavno završenog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora. Najvišem telu SPC potpisnici ovog su se obratili pismom u kojem su arhijerejima objasnili svoje motive za oglašavanje i obrazložili argumente iz teksta apela.
„Razmotren je i jedan izlišan i u suštini besmislen problem. Reč je o uplitanju grupe nastavnika i asistenata u javnu raspravu o Darvinovoj teoriji evolucije, u međuvremenu ‘dogmatizovanoj’ u manje-više ateističkom smislu, što je u medijima horski proglašeno za podršku darvinizmu u njegovom najgorem izdanju i za posredno osporavanje bogootkrivene istine o Bogu kao tvorcu sveta i biblijske povesti o stvaranju. Potpisnici toga teksta su se obratili Saboru sa ispovedanjem autentične hrišćanske vere u Boga tvorca (zdravi i pravi kreacionizam). Sabor je to prihvatio, ali sa napomenom da nam čitava ta rasprava, bez obzira na njihove namere i zamisli, uopšte nije bila potrebna“, navedeno je u zvaničnom saopštenju koje je u ime Sabora potpisao episkop bački Irinej.