„Ranjen željom carstva, iznutra krijaše zmiju“

Grigorije Camblak o budućem Caru Dušanu u svom Žitiju kralja Stefana Dečanskog

Izgleda da su u srednjem veku veoma jednostavno rešavali pitanje motiva političkih protivnika – njih je jednostavno đavo nagnao da budu neprijatelji svakog dobra. Evo kako Teodor Metohit opisuje dvojicu vizantiskih vlastelina koji su prešli na stranu Srba:

Drugi opet, a posebno oni što su otpadili od cara, znaš ih koji su, u borbi nanevši zla carskim zemljama, bezakonici su, bezbožni i zluradi i večiti su klevetnici i neprijatelji dobra. I doista, šta oni smatraju valjanim osim smrti i onoga što je suprotno časnome životu.

(Vizantisjki izvori, str. 98)

Tzv. Danilovi nastavljači, anonimni kaluđeri koji su nastavili pisanje žitija kraljeva posle arhiepiskopa Danila II, a koji su na strani Cara Dušana, ovako tumače okolnosti njegovog sukoba sa Stefanom Dečanskim koji se završio smrću Dečanskog:

Nečastivi je, sklon nedostojnim delima, nagnao kralja Stefana (Dečanskog) da omrzne sina „savršenom mržnjom“…

Ovi Danilovi nastavljači smatraju da je Dušan nije udavio oca, već da je ovaj umro sam „kada se niko nije nadao“. Međutim, Grigorije Camblak, koga smo gore citirali, smatra da je Dušan taj koji u duši krije „zmiju“, mržnju i đavola i da je ocu namenio „najgrču smrt udavljenja“.

Ukratko, dosta je očigledno da đavo motiviše političke protivnike. Kada tumače njihove motive, vizantiski pisci ih ne štede, nema umerenosti: ili si svetac ili si na strani đavola.

Hm, pa da li smo u ovom pogledu izašli iz srednjeg veka?

Kako je Vučić počeo ove izbore? Ovako:

Predsednik Srbije izjavio je danas da je ono što interesuje sve one, koji se ujedinjuju na izborima za Beograd protiv SNS, samo pare i puna gradska kasa i da ih ujedinjuje samo mržnja, bez ikakve politike. (mondo.rs)

Motiv opozicije koja „nema nikakav program“ i koju pokreće samo mržnja, ustalio se od kampanje za parlamentarne izbore 2014. godine. Od tada se tu ništa ne menja, niti može da se promeni, niti će se – logično – promeniti, jer ova podela svetac – djavolom motivisan protivnik i nije nešto što ima veze sa realnošću u bilo kom smislu. Mogućnost da tabloidi, televizije, stranke i deo javnosti pristaje na ovakav vid politike utemeljena je u nečem očigledno starijem i ukorenjenijem od argumentacije o realnosti – u pravilima srednjovekovnog, verski inspirisanog političkog jezika. „Satanizacija“ opozicije nekada je bila praktično jedini način političkog tumačenja stvarnosti.

Kada zavisni tabloidi, bez ikakvih dokaza, donose „priču“ o opoziciji:

ŠIFRA ‘ROĐENDAN’! Lideri žute opozicije imaju jako opasne planove, HOĆE KRVAVI HAOS!

oni samo pojačavaju poruku o đavolskim, „paklenim“ planovima opozicije. Ali, ovim „informacijama“ se veruje, naravno ne zato što su dokazana ili činjenično opravdana, već zbog toga što su te „informacije“ u saglasju sa dominantnim načinom tumačenja sveta – crno-belom slikom sukoba dobra i zla: „Istoka“ i „Zapada“.

Oštar jezik kojim obiluje ovdašnja politika, a u stopu ga prate i pojačavaju zavisni tabloidi, često zapadnim zvaničnicima deluje kao lokalni folklor. Znaju oni da je u njihovim zemljama takav govor redak ili da uopšte ne postoji, ali misle da se kod nas može tolerisati.

Ako nastave da to čine, možda će uskoro ova igra postati jedina igra u gradu.

nastaviće se…

foto: steemit.com