(Metoda utvrđivanja političke propagande u izveštavanju medija)

Predmet: Akteri domaće politike u štampanim medijima (dnevnim novinama)

Srbija, 2021.

(Propaganda checking method)

Ova metoda provere prisustva političke propagande u medijima polaziće od pretpostavke da se najveći deo propagande odvija preko tvrdnji koje nisu naprosto lažne, već neproverive, nedokazive. Na primer, tvrdnja „On je najbolji lider koji ćemo imati u sledećih 100 godina“ nije proveriva, ali ima jasnu propagandnu funkciju.

Propagandne tvrdnje po pravilu su izrečene tako da je jasno da te tvrdnje nekome idu u prilog, da nekome koriste. To se najčešće postiže preko neposrednih pohvala ili pokuda koje idu, odnosno, ne idu u prilog nekim političkim akterima ili kreiranjem atmosfere straha, zavere, opasnosti koja stvara iracionalnu okruženje pogodno za slanje i prijem propagandnih poruka.

Ovde ću pokušati da što preciznije opišem način na koji bi se moglo kvantitativno meriti prisustvo propagande u medijima.

Metoda je primenljiva na sve medije (televizije, portale, štampane medije). Ovde ćemo kao ogledni primer pomoću koga ćemo objasniti metodu uzeti štampane medije koji izlaze u Srbiji i još uže – dnevne novine koje izlaze u Srbiji.

Preciziranje predmeta merenja

Meri se samo propaganda usmerena na pokudu ili pohvalu aktera domaće politike – vlasti i opozicije.

Pod kategoriju vlast svrstavaju se svi pojedinci koji su funkcioneri vlasti (predsednici, ministri, poslanici). Skraćeno „funkcioneri vlasti“.

Pod kategoriju opozicija svrstavaju se političari i članovi stranaka koje ne učestvuju u vlasti na značajnijim nivoima (to su republički, pokrajinski i nivo vlasti u većim gradivima Beograd, Novi Sad, Niš). Skraćeno „funkcioneri opozicije“.

Merenjem političke propagande u medijima istovremeno se dobija mera u kojoj su mediji upotrebljeni u okviru lične ili stranačke propagande.

Definicija propagandnog teksta

Propagandni tekst mora pretežno slati poruke koje sadrže naglašenu pokudu/pohvalu ili donositi vesti koje se ne mogu proveriti, a koje su najčešće u skladu sa propagandnihm porukama koje prenose vlast ili opozicija.

Drugim rečima, pošto bi propagandu trebalo izbegavati u novinskom izveštavanju, propagandni tekst se može prepoznati po tome što sadrži elemente koje bi, prema dobrim pravilima i novinarskom kodeksu, trebalo izbegavati: satanizaciju, blaćenje, zastrašivanje, vređanje, klevete, neproverene/neproverive vesti, proizvoljna tumačenja predstavljena kao činjenice itd.

Kritika nije propaganda. Ukoliko je tekst kritičan i po tome negativan za nekog aktera, on ne predstavlja propagandu ukoliko poštuje novinarski kodeks i pravila dobrog izveštavanja, ne sadrži naglašenu difamaciju, a zasniva se na javno dostupnim, proverivim činjenicama.

Takođe, agencijska vest u neutralnom tonu o nečijim aktivnostima nije propaganda u smislu pohvale ukoliko ne sadrži poseban način predstavljanja vesti koja od teksta pravi PR tekst.

Ako tekst prati izjave vlasti/opozicije, on mora sadržavati vidnu intervenciju redakcije koja naglašava propagandnu poruku (sadrži zvučne izraze koji su već prepoznati kao uobičajeni naglašeni deo propagandnih poruka vlasti/opozicije) koju je poslala vlast/opozicija ili odsustvo konteksta koji se u potpunom izveštavanju ne bi mogao zanemariti.

Propagandni tekstovi koji služe BLAĆENJU

Propagandni tekst mora u sebi imati nesrazmeru između količine proverivih (javno dostupnih) podataka na kojima se tekst zasniva i količine difamacije ili BLAĆENJA (pokude ili satanizacije) koju tekst prenosi.

Najčešće, javno dostupni podaci ne postoje već se tvrdnje na kojima se zasniva difamacija dobijaju iz 1) navodnih „izvora“ koji su upućeni u nečije namere ili planove. 2) proizvoljnih tumačenja smisla nečijih izjava.

Primer: Donji naslov se oslanja na tekst u kome dvojica analitičara izjavljuju nešto o planovima Vladike Grigorija o kojima, naravno, ne mogu u principu ništa znati (jer su planovi deo unutrašnjeg sveta neke osobe). Pa ipak, vladika „ima pakleni plan…da izazove haos…sprema puč…ne oprašta nikom“ itd, što su sve negativne ocene ili tvrdnje koje nose difamaciju i utiču na stvaranje negativnog stava ili emocija kod čitaoca koji se neće zapitati o osnovama za ove tvrdnje. Na naslovnoj strani obično velikim slovima nije istaknut izvor tvrdnje nego same tvrdnje, kao da su činjenice koje tvrde mnogi ili za koje se zbog nečega može reći da se već „zna“ da su istinite.

Izrazi koji služe difamaciji su u ovom primeru: pobesneo, sprema puč, nije poznat po praštanju, vidi veći deo crkve kao političkog protivnika, izazvaće haos. Samo na naslovnoj strani ima dakle 5 difamirajućih izraza (ili fraza). Tekstovi koji prate ove naslove po pravilu sadrže vise desetina difamirajućih tvrdnji (praktično u svim rečenicama teksta).

Propagandni tekstovi koji sadrže POHVALU

Propagandni tekstovi koji sadrže POHVALU se u principu ne razlikuju od teksta koja bi PR služba poslala o istom događaju. Tu je jasna i povoljna fotografija, izrazi pohvale ili ponavljanje izraza koje obično u vlastitim propagandnim strategijama koristi akter koji se pohvaljuje i o kome propagandni tekst teži da stvori pozitivnu sliku.

Propagandni tekstovi koji sadrže ZASTRAŠIVANJE

Svrha propagandnih tekstova koji sadrže zastrašivanje je spuštanje opšteg nivoa kritičnosti i racionalnosti među primaocima propagandnih poruka putem efekta koji strah obično ima. Tekstovi takođe po pravilu imaju nesrazmeru između javno dostupnih, proverivih razloga za strah i sugerisane mere straha koji bi publika trebalo da oseti. Ovi tekstovi najavljuje napade, ubistva, (državne) udare i udare na Srbiju po pravilu na osnovu ili preuveličanih događaja ili neproverivih sabotaža i planova koje akteri navodno vrše ili imaju.

Tekstovi moraju sadržavati jasne izraze koji imaju efekat zastrašivanja. U donjim primerima to su „napad“, „otmu“, „srušiti“. Rušenje Vučića, s obzirom na njegov sugerisani karakter, a i atmosferu koja je stvorena, takođe funkcioniše kao forma zastrašivanja.

Brojanje izraza koji su funkciji pohvale, blaćenja i zastrašivanja u propagandnim tekstovima

Brojanje izraza pohvale, blaćenja i zastrašivanja odvija se tako što se najpre odrede naslovi na naslovnim stranama i tekstovi unutar novine koji se mogu svrstati u propagandne naslove ili tekstove, a onda broje izrazi korišćeni u tim najavama na naslovnoj strani, kao i u unutar novine u naslovima i podnaslovima prethodno označenih propagandnih tekstova, kao i u tekstu koji je u okviru tih tekstova istaknut veličinom ili boldovan.

Izrazi u samim tekstovima se ne broje jer ih može biti jako puno, a po pretpostavci će ih primetiti manje ljudi nego izraze u naslovima i podnaslovima.

U principu, željena propagandna poruka je uvek deo naslova i podnaslova, a samo se ponavlja u tekstu.

NAČIN POPUNJAVANJA EXCEL TABELE:

NASLOVNE STRANE

Na naslovnim stranama broje se naslovi (najave) koje imaju propagandni karakter. Ukoliko je naslov velik i zauzima više od 20% prostora naslovne, broji se u odeljku „Naslovi koji zauzimaju više od 20% naslovne strane“

Sve manje najave, odnosno, naslovi, broje se u kategoriji “ „Naslovi koji zauzimaju manje od 20% naslovne strane“. Excel sabira ove dve vrednosti i daje ukupan broj propagandnih naslova na naslovnoj strani dnevne novine.

Za ciljeve propagande je nužno da se glavne poruke istaknu što krupnijim slovima i što efektnijim načinom na naslovnoj strani koju će primetiti najveći broj ljudi.

Da je naslov propagandni, obično se može videti već iz samog naslova, a ako je potrebno to se može dodatno proveriti u tekstu na koji naslov referira.

Broj i veličina propagandnih najava na naslovnoj strani učestvuje u izračunavanju Indexa političke propagande u medijima. Detalji načina izračunavanja Indexa političke propagande su na kraju ovog teksta.

FOTOGRAFIJE

Fotografije koje se objavljuju u novini pojačavaju propagandni efekat pozitivnih i negativnih poruka. Pomoći njih se pohvala ili pokuda neposredno vezuju za aktere. Zbog toga su one nezaobilazni element propagande.

Fotografije mogu nositi neku vrstu pozitivnog ili negativnog tona (izbor izgleda i grimase aktera), ali to nije predmet kvantitativne analize, mada dosta govori o pravcima propagande.

Broji se da li je fotografija aktera na naslovnoj strani ili unutar novine.

Broji se broj fotografija aktera u pozitivno/neutralnim najavama i tekstovima i u negativnim najavama i tekstovima, kako bi se videlo da li fotografija upućuje na aktera koji je hvaljen ili na onoga ko je predmet blaćenja/satanizacije.

Ako se fotografije nekog aktera pojavljuju samo u negativnim tekstovima, a fotografije nekog drugog samo u pozitivno/neutralnim to je jasan znak u kom smeru se odvija propaganda.

TEKSTOVI

Na početku analize propagande istraživač određuje koji su tekstovi u novini propagandnog karaktera, odnosno, koliki je njihov broj.

Posebno beleži broj tekstova koji su nastali samo na osnovu neke izjave vlasti i opozicije. Ovi brojevi još preciznije određuju čiju stranačku propagandu novina prati.

Zatim, određuje u koji odeljak propagande bi se svaki tekst mogao svrstati. Postoje 4 odeljka:

LIFT – tekstovi o uspesima vlasti i ogromnom napretku koji se zahvaljujući njima događaja

UDARI – tekstovi o opasnostima kojima su akteri, vlast ili stanovništvo izloženi

BLAĆENJA – tekstovi koji neke aktere prikazuju u negativnom svetlu, blate ih, odnosno, satanizuju

SPECIFIČNE TEME – svi ostali tekstovi koji se ne mogu svrstati u gornja tri odeljka.

(ukupan broj propagandnih tekstova treba da odgovara zbiru tekstova u ove 4 rubrike).

Istraživač beleži u koju kategoriju koji tekst spada, a onda upisuje koliko tekstova ima u kojoj kategoriji.

Zatim u rubriku Teme upisuje naslov teksta ili najkarakterističniju frazu iz naslova i podnaslova koja opisuje propagandnu suštinu teksta. Kada se mesta u gornjem delu excel tabele popune prelazi se na dno tabele, gde je ostavljeno još mesta za upis.

Takođe, označava u kom danu je tekst objavljen tako što upisuje broj 1 u kolonu sa datumom objavljivanja teksta. Ako je ista/slična tema predmet tekstova koji se objavljuju tokom više dana, naslovi tih tekstova se upisuju u istu ćeliju prve kolone, a broj 1 će se pojaviti više puta u toku posmatranog perioda ispod datuma u kojima se tekstovi objavljivani.

Ovo će se najverovatnije dešavati povodom tekhnika BLAĆENJE ili ZASTRAŠIVANJE pošto ove tehnike (kao i sva propaganda) zahtevaju ponavljanje, dok će se tehnika LIFT ponavljati, ali najverovatnije povodom različitih otvaranja fabrika, polaganja kamena temeljaca itd.

IZRAZI

Istraživač u novini nalazi izraze koji imaju posebnu propagandnu ulogu i broji ih na način da se svako pojavljivanje izraza broji zasebno. Dakle, ako se izraz (fraza) „pakleni plan“ ponavlja na 3 mesta na naslovnoj strani i unutar novine, to se broji kao 3 (pojavljivanja) propagandnog izraza.

Fraze, poput „pakleni plan“ broje se kao 1 izraz/fraza, a ne 2, koliko u ovoj frazi ima reči.

Posebno se broje izrazi na naslovnoj i unutar novine, jer pojavljivanje izraza na naslovnim stranama ima veću težinu.

Broje se samo izrazi na naslovnoj strani (svi izrazi), kao i izrazi u naslovima, podnaslovima i potpisima fotografija unutar novine.

Izrazi u tekstovima se ne broje jer su česti tekstovi u kojima praktično svaka rečenica sadrži neki propagandni izraz, pa bi njihovo brojanje oduzimalo puno vremena, a davalo borjeve koji ne bi imali jasno značenje. Glavni propagandni izrazi se praktično moraju nalaziti u naslovima, podnaslovima i potpisima fotografija.

Izrazi se razvrstavaju u ove tri kategorije:

– izrazi pohvale

– izrazi blaćenja

– izrazi zastrašivanja

i beleži njihov ukupan broj po kategorijama, kao i ukupan broj uopšte u jednom izdanju novine.

Ovaj prosečan broj propagandnim izraza u jednom izdanju novine ulazi u izračunavanje Indeksa propagande u medijima.

Bliže objašnjenje kategorija razvrstavanja:

1) IZRAZI POHVALE

Propagandni tekst može samo prenositi povoljne poruke koje idu u prilog nekom akteru, poput neke pozitivne reklame ili PR teksta.

Neutralan tekst najčešće ovo ne sadrži. Na primer, tekst objavljen u listu Danas 15. januara o otvaranju GOLD gondole kome su prisustvovali Vučić (vlast) i Stamatović (opozicija) je takav. Naslov „Zaboravljeni stari sukobi, sledi podrška države“ neutralno opisuje glavne aspekte događaja. Oba političara su na slikama, Vučić na dve fotografije, Stamatović na dve. Ispod fotografija su potpisi „Stamatović i Vučić“, „Vožnja gondolom“, „Sneg i mećava obeležili događaj“. Iako je ovakav događaj idealna prilika za PR vlasti ili opozicije, zapravo nema ni jednog ni drugog.

Dnevni list Informer je o istom događaju izvestio tekstom „Čudo na Zlatiboru – otvorena najduža gondola na svetu!“ sa 2 Vučićeva citata na naslovnoj strani. Gondola je najduža panoramska gondola, ali je ta specifikacija „panoramska“ izostavljena.

Pohvalni izrazi su „čudo“, „atrakcija“, „najduža na svetu“, citati su takođe izabrani da govore pohvalno o Vučiću kao o nekom kome je stalo samo da „ljudi žive bolje“ i da „imaju koristi“, čak mu nije ni bitno čija je to ideja (ukupno 6 pohvalnih izraza ili fraza).

2) IZRAZI KOJI SLUŽE BLAĆENJU I SATANIZOVANJU POLITIČKIH PROTIVNIKA

Pokuda političkih protivnika se u propagandi najčešće sprovodi rečima koje su na jasan način uvredljive. To su istovremeno i reči koje mogu biti predmet tužbi za uvredu.

Kritika nije isto što i propagandna pokuda jer po pravilu 1) ne sadrži uvredljive reči, 2) ne sadrži neproverive tvrdnje kao osnov za kritiku.

Sigurno je da se propagandne pokude (uvrede, difamacije, blaćenja) mogu podeliti na blaže i oštrije, iako je svaka uvreda dovoljno jaka da može da povredi nečija osećanja ili čast i prikaže ga u negativnom svetlu. Kriterijum za razlikovanje stepena pokude delimično zavisi od konteksta, mada bi se moglo reći da SATANIZACIJA uključuje smrtni ishod nečijih dela ili ekspliciran veliki štetan uticaj na stanovništvo, dok je za BLAĆENJE dovoljna sama uvredljiva reč.

Fraze ili reči koje treba tražiti su uglavnom ove:

To su izrazi od blažih poput „ne ide im“, „nešto spremaju“, „razgrađuju se“ preko

„rušitelji“, „tajkuni“, „lopovi“, do „spremaju ubistvo“, imaju „pakleni plan“ „spremaju haos“

2) IZRAZI KOJI SLUŽE ZASTRAŠIVANJU ČITAOCA/PRIMAOCA PORUKE

(UDARI – NAJAVA ŠIRIH OPERACIJA U KOJIMA SU RASPODELJENE ULOGE NAPADAČA I ŽRTVE)

Propaganda mora uključivati najave ili opise širih operacija u kojima se pojavljuju uloge koje nose pohvalu ili pokudu na način koji odgovara željenim koordinatama. Ove pretnje moraju biti neproverive. Obično se zasnivaju na izjavama javnosti nepoznatih „izvora“ ili na nečijim izjavama koje se ne mogu proveriti kod drugih izvora, kao i na proizvoljnim interpretacijama izjava ili značenja događaja ili postupaka.

Po pravilu, u ovim mogućim budućim događajima oni kojima bi propaganda trebalo da ide u prilog se prikazuju kao žrtve, a njihovi protivnici se stavljaju u uloge zaverenika, rušitelja, planera paklenih planova, pripisuju im se opasne namere, ciljevi itd. P

ripisivanje namera, želja i ciljeva može se nezavisno pratiti, iako su takvi motivi po pravilu navođeni u vezi sa otkrivanjem navodnih operacija.

Ovakve operacije obično se najavljuju na oko 50% ili više naslovne strane novine. Mogu da se interpretiraju kao „Udar na Srbiju“ ili kao napad na određenu ličnost.

P-rimer. Alo, 21.12.2020. (vest se zasniva na izjavi A. Vučića)

„

Tajkuni ne žale novac: 800 MILIONA EVRA ZA RUŠENJE VUČIĆA“ – „sa samo jednim ciljem“

Jedini izvor ove vesti je sam A. Vučić, a on u svojoj izjavi nije naveo odakle mu ovaj podatak, kako je dobijen, kako on zna šta je bio cilj nekog ulaganja, da je to bio neki skriveni cilj (jer „rušenje Vučića“ sigurno nije javno naveden cilj), a ne neki koji je javno naveden itd.

Slično kao kod propagandnih tekstova koji služe BLAĆENJU, u slučaju udara postoji nesrazmera između javno proverivih podataka na kojima se neka najava udara temelji i efekta koji ovi UDARI mogu imati na emocije i stavove čitaoca.

Efekat zastrašivanja i blaćenja može biti sadržan u istom propagandnom izrazu kakav je ovde izraz „rušenje“, čitaoci se mogu plašiti ovih „rušenja“, kao što zbog toga mogu imati negativna mišljenja i osećanja prema rušiteljima.

Izrazi ili fraze koje služe ovim široko shvaćenim ciljevima u okviru novine broje se tako da se jedna fraza uzima kao 1 izraz i broje se izrazi tako da njihov ukupan broj mora odgovarati zbiru broojeva po kategorijama.

Index političke propagande u dnevnim novinama

Pošto je poželjno količinu propagande u nekom mediju izraziti jednim brojem, ovde ćemo predložiti sledeću formulu za izračunavanje ovog broja:

1) broji se broj najava na naslovnoj strani dnevnih novina koje imaju propagandno-politički karakter. Ako se najava prostire na određenom procentu iskoristivog dela naslovne strane (bez margina, a sa logoom novine) dodeljuje joj se određeni broj:

Ako je N iskoristivi deo naslovne strane (za logo novine i najave) onda, ako najava zauzima:

– do 15% od N – 1 poen (manja vest)

– od 15 do 25% – 2 poena (istaknuta manja vest)

– od 25% do 40% – 3 poena (najava koja obično zauzima celu širinu novine)

– od 40% do 60% – 4 poena (najava koja zauzima oko 50% n. strane)

– više od 60% – od 5 do 8 poena (u izuzetnim slučajevima kada najava praktično zauzima celu naslovnu, ali na njoj ima i drugih vesti (5 ili 6), sve do najave preko cele strane na kojoj nema drugih vesti (7), pa ni logoa – kao u slučaju zakupa strane pred izbore (8))

Ovi brojevi se unose u tabelu i tako se dobija prosečan broj u ovoj rubrici u toku jednog meseca. Označimo taj broj sa P1.

Zatim se ovaj broj podeli sa 8 (maksimalni broj koji se može skupiti sa jedne naslovne strane) i dobija se neki broj manji od 1.

Zatim se na isti način dobijen prosečan broj propagandnih izraza iz rubrike IZRAZI – označićemo ga sa P2 – podeli sa 50 (u pripremi istraživanja zabeležen najveći broj propagandnih izraza u jednom izdanju dnevne novine uvećan za 20%). Tako se dobija drugi broj manji od 1.

Index političke propagande (slraćeno IPP) izračunava se onda formulom

IPP = (P1/8 + P2/50) x 5

i tako se dobija neki broj manji od 10.

Na ovaj način se dobija jedinstven broj između 0 i 10 koji predstavlja meru prisustva političke propagande u nekoj dnevnoj novini, odnosno, vrednost Indexa političke propagande (IPP)