Statut

Krovnog sindikata „Solidarnost“

Preambula

Krovni sindikat „Solidarnost“ je krovna sindikalna organizacija napravljena na principima:

– direktne ili plenumske demokratije

– transparentnosti

– optimalne raspodele sredstava između sindikata-članova Solidarnosti i same Solidarnosti

– rotiranja vođstva sindikata na jedno- ili dvogodišnjem nivou

– korišćenja savremenih oblika komunikacije

Član 1.

Krovni sindikat „Solidarnost“ (u daljem tekstu skraćeno na „sindikat“, odnosno, „krovni sindikat“) je sindikalna organizacija slobodno udruženih sindikata-članova, kao i pojedinačnih zaposlenih u ____________ /nekoj grani privrede/.

Članovi Krovnog sindikata „Solidarnost“ udruženi su na principima jednakosti, ravnopravnosti, transparentnosti, slobode mišljenja i izražavanja i direktne demokratije.

Ciljevi sindikata su:

– povezivanje zaposlenih u _____________ na horizontalan način, uz punu ravnopravnost

– zajedničko delovanje, pregovaranje i organizovanje akcija na nivou višem od pojedinačnih sindikalnih organizacija

– zaštita radnih prava zaposlenih i unapređivanje kvaliteta rada u _______________ Srbije

– solidarna međusobna materijalna pomoć

– stručna i profesionalna međusobna podrška

– staranje oko ukupnog kvaliteta radnog okruženja

Svi članovi sindikata mogu slobodno da izražavaju svoje mišljenje i stavove, bez ikakvih posledica.

Ovaj Statut je iz običajnih i praktičnih razloga napisan u muškom rodu, inače bi svuda trebalo da piše kopredsednik/ca, član/ica, zastunik/ca itd.

Član 2.

Članstvo u sindikatu

Članovi sindikata Solidarnost su organizacije sindikata-članova, kao i pojedinci zaposleni u ________________ koji su, nakon što su se upoznali sa Statutom sindikata, potpisali kolektivnu ili pojedinačnu pristupnicu sindikatu.

Statut Krovnog sindikata „Solidarnost“ se usvaja na prvoj konstitutivnoj sednici Koordinacionog tela sindikata, pri čemu se konstatuje da su i svi sindikati-članovi, kao i pojedinci, prihvatili Statut krovnog sindikata.

Svi članovi sindikata imaju ista prava i obaveze. Članstvo u sindikatu je javni podatak.

Članstvo u sindikatu (kolektivno, kao i pojedinačno) prestaje zahtevom za ispisivanje iz sindikata ili prestankom radnog odnosa u _____________.

Izuzetno, član sindikata se može isključiti iz sindikata odlukom koju potvrđuje 2/3 članova Koordinacionog tela, ukoliko je član na značajan način prekršio odredbe ovog statuta.

Član 3.

Sedište i pečat sindikata

Sedište Krovnog sindikata „Solidarnost“ nalazi se u ___________________________________________________________________________.

Sindikat ima status pravnog lica, pečat i račun u banci.

Član 4.

Organi krovnog sindikata Solidarnost

Krovni sindikat Solidarnost ima ograne:

– Skupština ili plenum sindikata

– Koordinaciono telo

– Predsedništvo

– Kopredsednik zadužen za finansije sindikata

– Zastupnik sindikata

Radne jedinice u sindikatu su, osim organa sindikata, i radna tela, odnosno, radne grupe.

Funkciju Nadzornog odbora vrši Koordinaciono telo i svi članovi sindikata u plenumu.

Skupština sindikata okuplja sve članove sinidkata. Ona donosi najvažnije doluke u sindikatu.

Koordinaciono telo sastavljeno je od delegata koje su poslali sindikati-članovi. Svaki reprezentativni sindikat u okviru jedne škole ili ustanove, šalje jednog delegata u Koordinaciono telo. Pojedinačni članovi sindikata iz radnih jedinica u kojima nema reprezentativnih sindikata-članova krovnog sindikata „Solidarnost“, ukoliko naprave sindikalnu grupu koja ima onoliko članova koliko iznosi prosek članova sindikata u reprezentatvnim sindikatima-članovima, takođe šalju 1 delegata u Koordinaciono telo.

Predsedništvo čini zastpunik sindikata i još 6 članova kopredsednika. Mandat svakog od njih traje najviše 2 godine, a bira ih Koordinaciono telo na godišnjoj skupštini sindikata. 6 kopredsednika se u toku svake fiskalne godine smenjuju na mestu predsedavajućeg kopredsednika koji ovu počasnu titulu nosi u toku 2 meseca.

Kopredsednik zadužen za finansije sindikata zajedno sa Zastupnikom sindikata potpisuje sve odluke o trošenju zajedničkih sredstava.

Svi organi sindikata donose posebne pravilnike o svom radu.

Skupština, odnosno, plenum sindikata

Skupštinu Krovnog sindikata Solidarnost čine svi članovi svih sindikata-članova, kao i pojedinačni članovi krovnog sindikata Solidarnost.

Skupština sindikata donosi najvažnije odluke putem onlajn ankete – glasanja svih članova, odnosno, glasanja uživo ako je to moguće. Skupština odlućuje u pelenumu, većinom glasova svih članova sindikata.

Svaka skupština/plenum sindikata sadrži u sebi ove elemente:

1) raspravu o predloženim dokumentima i odlukama u okviru sindikata-članova ili sindikalnih grupa (sindikalnih jedinica)

2) glasanje o predloženim dokumentima ili odlukama u okviru sindikalnih jedinica

3) sabiranja ovih glasova na nivou krovnog sindikata

4) Zasedanje Koordinacionog tela sindikata koje posle diskusije i formalno proglašava da je skupština usvojila dokumenta ili odluke

5) diskusije o daljim koracima u okviru Koordinacionog tela

U najvažnije odluke spadaju:

– Stupanje u štrajk, obustavu rada ili drugi vid zajedničkog protesta

– Usvajanje kolektivnih ugovora, odnosno, promena u kolektivnim ugovorima

– Usvajanje strategija delovanja sindikata

– Usvajanje promena Statuta sindikata

Prvu konstitutivnu skupštinu sindikata priprema i vodi Inicijativni odbor. Spisak članova Inicijativnog odbora se javno objavljuje na početku proseca konstituisanja.

Na prvoj skupštini sindikata usvaja se Statut, osnivački akt, konstituiše Koordinaciono telo i bira Predsedništvo. Sednicu vode ćlanovi Inicijativnog odbora do izbora Predsedništva.

Skupština sindikata sastaje se najmanje jednom godišnje, u toku meseca januara. Ova sednica je jedina redovna sednica skupštine sindikata za tu fiskalnu godinu. Januarsku redovnu sednicu pripremaju i vode Koordinaciono telo i Predsedništvo izabrano za prethodnu godinu. Na godišnjoj redovnoj sednici se formira Koordinaciono telo i bira Predsedništvo za tu godinu.

Vanredne sednice skupštine sindikata, na predlog 1/5 članova Koordinacionog tela ili na predlog Predsedništva, saziva predsedavajući kopredsednik sindikata u tom mesecu.

Koordinaciono telo

Koordinaciono telo je uža skupština sindikata (širu skupštinu, ili samo skupštinu, čine svi članovi sindikata). Koordinaciono telo donosi odluke o trošenju sredstava sindikata, usvaja ona dokumenta sindikata koje ne šalje skupštini na usvajanje, proglašava da je skupština usvojila dokumenta ili donela odluke i priprema sednice skupštine sindikata.

Koordinaciono telo čine delegati koje su poslali sindikati-članovi i sindikalne grupe pojedinačnih članova (jedinice organizacije krovnog sindikata). Svaka jedinica organizacije delegira 1 svog člana – delegata – u Koordinaciono telo.

Koordinaciono telo sindikata bavi se ovim poslovima:

– bira članove Predsedništva i u okviru njega Zastupnika sindikata i kopredsednka zaduženog za finansije

– raspravlja i predlaže skupštini najvažnije odluke sindikata

– usvaja dokumenta koja su izradile radne grupe nakon rasprave i glasanja

– donosi odluke o trošenju sredstava sindikata ukoliko je obim trošenja značajan

– usvaja godišnji finansijski izbveštaj

Mandat Koordinacionog tela traje jednu fiskalnu godinu. Član sindikata može biti delegat najviše 2 godine zaredom, nakon čega sledi pauza jednaka trajanju mandata.

Predsedništvo

Predsedništo sindikata je kolektivni organ koji se bavi organizacijom rada sindikata. Predsedništvo čini 6 kopredsednka sindikata i zastupnik sindikata. Jedan od kopredsednika je zadužen za potpisivanje finansijskih odluka sindikata, zajedno sa Zastupnikom sindikata.

Predsedništo se bavi sledećim poslovima:

– zastupa sindikat pred javnošću i pred državnim organima

– priprema sednice Koordinacionog tela – predlaže dnevni red i odluke

– u saradnji sa Radnim grupama priprema dokumenta za usvajanje na Koordinacionom telu ili skupštini sindikata

– vodi pregovore sa državnim organima

Osnovni zadatak Predsedništva je da se staraju oko unapređivanja rada sindikata u svakom pogledu, zajedno sa drugim organima.

O ostalim specifičnim zaduženjima članova Predsedništva odlučuje samo Predsedništvo.

Zasupnik sindikata

Zastupnik sindikata je član Predsedništva sindikata ovlašćen za zastupanje sindikata pred finansijskim institucijama.

Zastupnik sindikata se bavi obim poslovima:

– zastupa sindikat u tehničkim poslovima pred državnim organima, bankama i osiguravajućim društvima

– kopotpisuje (sa članom predsedništa zaduženim za finansije) sve odluke o trošenju sredstava sindikata

– zajedno sa članom Predsedništva zaduženim za finansije sindikata donosi odluke o tekućim troškovima sindikata manjeg obima

– stara se o izvršavanju odluka o trošenju sredstava koje je je donelo Koordinaciono telo

Član 5.

Šema ograničenja za mandate u organima sindikata

Mandat članova organa sindikata traje jednu, odnosno, 1+1 godinu.

Delegati se biraju u Koordinaciono telo sindikata na redovnoj godišnjoj skupštini, čime je Koordinacionog telo konstituisano za tu fiskalnu godinu.

Jedan član sindikata može biti najviše dve godine zaredom član Koordinacionog tela. Posle jednog ili dva godišnja mandata, član sindikata koji je bio biran u Koordinaciono telo ne može ponovo biti biran u periodu koji je jednak dužini trajanja njegovih mandata (jedna, odnosno, dve godine).

Pošto se članovi Predsedništva sindikata biraju iz reda delegata, ista ograničenja za mandat važe i za članove Predsedništva.

Član 6.

Način odlučivanja u organima sindikata

Svi organi sindikata odlučuju većinom glasova svojih članova.

O izboru kandidata za Predsedništvo, glasa se tajnim glasanjem.

Pre svake odluke, održava se rasprava o postojećim predlozima. Iako je to praktično nemoguće, idealni način odlučivanja u okviru sindikata je konsenzus.

Odlučivanje u okviru Koordinacionog tela se može ponoviti ukoliko postoje izgledi da bi se pri novom glasanju postigao veći stepen konsenzusa. Ove izglede procenjuje Predsedništvo sindikata, a novo glasanje zamenjuje početno glasanje samo ukoliko je postignut veći konsenzus.

Ukoliko neki od organa proceni da ne može sam da odluči o nekom pitanju, ta sporna pitanja odlučuju se tako što se prenose na širi organ sindikata. Sporna pitanja u okviru Predsedništva se šalju na Koordinaciono telo, sporna pitanja u okviru Koordinacionog tela na Skupštinu sindikata.

Član 7.

Radna tela sindikata

Radna tela sindikata su grupe koje pomažu Predsedništvu u organizaciji rada sindikata, pripremi akcija sindikata i pripremi dokumenata za rad drugih organa sindikata. Radna tela ne donose odluke, već samo sastavljaju zapisnike o svom radu i sačinjavaju predloge dokumenata, akcija itd.

Sindikat obavezno ima ove radne grupe:

– Radna grupa za održavanje elektronske komunikacije u okviru sindikata (E-grupa)

– Radna grupa za predlaganje strategije delovanja sindikata i praćenje radnog zakonodavstva i kolektivnih ugovora (Strateška grupa)

– Radna grupa za organizaciju događaja i pripremu akcija sindikata (Grupa za akcije)

– Radna grupa za koordinaciju pravne pomoći članovima sindikata (Pravna grupa)

– Radna grupa za kontrolu finansija sindikata (Finansijska grupa)

– Radna grupa za komunikaciju sa potencijalnim novim članovima sindikata (Grupa za razvoj)

Za koordinaciju sa Radnim grupama, zadužen je po jedan član Predsedništva (zastupnik sindikata je izuzet), a prema dogovoru i odluci samog Predsedništva, osim u slučaju kopredsednika zaduženog za finansije koga bira Koordinaciono telo.

Radne grupe sindikata vode zapisnike o sesijama radnih grupa i pišu godišnji izveštaj o radu radnih grupa.

Član radnih grupa može biti svaki član sindikata.

Član 8.

Konstitutivna sednica, redovne i vanredne sednice skupštine sindikata

Na konstitutivnoj sednici Koordinacionog tela, preduziimaju se ovi koraci:

1) verifikuju se izjave sindikata-članova o prihvatanju Statuta krovnog sindikata i mandati delegata koje su poslale jedinice organizacije sindikata (sindikati članovi i sindikalne grupe).

2) pristupa se izboru članova Predsedništva, sa svim posebnim funkcijama u okviru njega. Nakon ovih koraka smatra se da je sindikat osnovan i da je dobio sve potrebne organe.

3) Na osnovu predloga članova, određuje se sastav radnih grupa.

Sastav radnih grupa može se menjati u toku jedne godine, o čemu se samo obaveštava Predsedništvo.

Nakon konstituvne sednice Koordinacionog tela sindikata, održavaju se vanredne sednice u toku jedne fiskalne godine.

Tokom meseca januara svake fiskalne godine, održava se nova redovna sednica skupštine sindikata, konstituiše Koordinaciono telo za tu fiskalnu godinu i bira Predsedništvo sindikata za tu godinu.

Član 9.

Smenjivost organa sindikata

Svi članovi sindikata koji obavljaju funkcije u organima sindikata smenjivi su odlukom organa koji ih je izabrao, u bilo kom trenutku.

Glasanje o smeni, nakon validne inicijative o smeni, mora biti najavljeno najmanje 15 dana pre glasanja i prodiskutovano na sednicama sindikata-članova, kao i organa krovnog sindikata koji je nadležan za izbor člana sindikata na tu funkciju.

To važi za delegate u Koordinacionom telu, kao i sve članove Predsedništva, odnosno, Predsedništvo u celini.

Smena delegata u Koordinacionom telu i izbor novog delegata izglasava se većinskom odlukom u okviru sindikata-člana koji h je delegirao, o čemu se obaveštava Predsedništvo krovnog sindikata. Mandat novog delegata počinje 10 dana po prijemu ovog obaveštenja.

Mandat novog člana Predsedništva, odnosno, novog Predsedništva, počinje odmah nakon njihovog izglasavanja.

Mandat koji je prekinut odlukom o smeni, računa se kao ceo mandat u šemi ograničenja za mandate.

Mandat novoizabranih članova umesto smenjenih traje samo do redovne skupštine sindikata i ne računa se u šemi ograničenja za mandate.

Član 10.

Transparentnost

Sva dokumenta koja su organi sindikata usvojili svojom odlukom su javna i objavljuju se tako da svaki član sindikata može lako da im pristupi.

Član 11.

Princip slobode mišljenja u okviru sindikata

U okviru Krovnog sindikata „Solidarnost“ ne postoji obaveza da se postupa u skladu sa odlukama većine.

Moguće je bez ikakvih posledica zadržati manjinsko mišljenje i ostati član sindikata.

Ono što je, naravno, nepoželjno je aktivno ometati akcije sindikata o kojima je odlučeno većinski i u skladu sa Statutom.

Isti princip je preporučen da postoji i u statutima sindikata-članova.

Član 12.

Podela poslova između krovnog sindikata i sindikata-članova

U principu, Krovni sindikat zadužen je za:

– koordinaciju delevanja članova sindikata i zajedničke akcije sindikata

– obezbeđivanje pravne pomoći u slučaju radnih sporova

– pregovaranje sa državnim organima

– saradnju sa drugim krovnim sindikatima

– akcije međusobne pomoći za koje je najpogodnije da se urade na krovnom nivou

Sindikati-članovi se bave:

– međusobnom solidarnom pomoći u okviru sindikata-članova

– podrškom članovima u vezi rešavanja profesionalnih problema

– organizacijom zajedničkih akcija i druženja

– svim drugim akcijama usmerenim na povećanje kvaliteta radnog okruženja

Svi delovi sindikata pozvani su da predlažu akcije, odluke i rešenja koja će doprineti boljem ostvarenju ciljeva sindikata.

Član 13.

Finansije sindikata

Svaki član sindikata izdvaja 0.2 % svoje neto zarade za članarinu u krovnom sindikatu.

Preporučeno izdvajanje za ukupne poslove sindikata i sindikata-članova je 1% od neto zarade člana sindikata, što znači da se sredstva prikupljena članarinom u sindikatu dele se u odnosu: Krovni sindikat 20%, Sindikati-članovi 80%.

O trošenju sredstava koja sindikat prikupi na osnovu donacija, odlučuje se na nivou na kome su prikupljena.

Trošenje sredstava sindikata se vrši u skladu sa odlukama sindikata i ovim Statutom.

Finansijski izveštaj o godišnjem poslovanju sindikata se javno objavljuje.

Član 14.

Statuti sindikata-članova

Krovni sindikat „Solidarnost“ preporučuje sindikatima-članovima da u svoje Statute uključe iste principe na kojima je zasnovan i ovaj Statut. To su principi:

– plenumskog odlučivanja – putem glasanja svih članova – o što većem broju pitanja

– jednogodišnje ili dvogodišnje rotacije na nivoima predsednika sindikata-člana i njegovog Izvršnog odbora

– transparentnosti rada – javnog objavljivanja svih odluka i dokumenata

Član 15.

Završne odredbe

Sindikat očekuje da se razvija u skladu sa vremenom.

Promene ovog statuta odobrava Skupština sindikata, na redovan način, odlukom većine članova.

Inicijativni odbor za osnivanje

Krovnog sindikata „Solidarnost“