Nadam se da je srpske desničare kao grom iz vedra neba pogodila sledeća vest: prezident Putin se razvodi! Svetinja braka navrh majčice Rusije dovedena u pitanje, kako to? Domaći desničari rusofilske provenijencije jesu stricto sensu domaći izdajnici, da ne kažem „domicilne ništarije“ (sintagma Slobodana Miloševića iz devedesetih), jer formalno-pravno krše ustavni poredak moje zemlje, zalažući se, neki blazirano (poput Tomislava Nikolića onomad), a neki i sasvim ozbiljno, za ‘svijetli put’ Srbije pravo u fantastički Raj državnolikog panslovenstva.
Reakcija Vladana Glišića, jednog od vođa srpskog post-hakslijevskog folklornog ansambla „Dveri percepcije“, kao pred-straže takvog svetonazora govori mnogo:
„Putinov razvod je njegova lična stvar. On nije idol niti je idealan. Uticaj u javnom mnjenju i popularnost u Srbiji ima zbog svojih političkih stavova, a ne privatnog života. Tako da ne mislim da će njegova popularnost opasti zbog činjenice da se razveo“ (Danas, 8–9. jun 2013). Glišić se napravio naivan pa je umereno reagovao, a zapravo se iz njegove ‘institucionalne’ reakcije može iščitati sva bedastoća malograđanskih, licemernih poluideologija. A to znači: sve je u redu dok se ideologija ne sretne s konkretnim i ovde postojećim životom. Sve bi bilo s(a)vršeno da Putin nije izašao u javnost sa svojim ličnim problemom. I šta bi to bilo u redu?
Ovim svojim postupkom, ako se ispostavi da je to stvarno nameračio, Putin je zabio nož u leđa svim ‘ideologijicama’ koje se na njega oslanjaju. Pre svega, onim koje mrtvo more dosadne malograđanštine proklamuju kao poželjni prostor delovanja (uvek) nemirnog subjekta. A brak je savršena slika one emocije kada znamo da ništa nije u redu, a hoćemo da tu sliku proliferujemo kao znak nemogućnosti fantazije ili bljutave realnosti ličnog kompromisa. Biti protiv braka, kao konačnog poraza građanske ušuškanosti, pa i načelno protiv braka među istopolnim partnerima (što jeste nešto novo, ali suštinski isto po formaciji, a to ne znači da neću, tolerantno, podržati one koji žele i ovakvu vrstu institucionalne veze), jeste znak emancipacije društva. Ako je, na duge staze, nemoguća bračna sreća poslednje humanističko pribežište, hvala lepo, treba se ispisati iz Čovečanstva.
Ovo bi se sve moglo čitati idiosinkratično, međutim kvaka nije samo u tome. Putinov (istočni) razvod ima i dalekosežnije reperkusije. Pre svega po teoriju javnog konsenzusa Jirgena Habermasa, kao prevaziđenu teoriju malograđanske totalitarnosti. Potvrđujući teoriju odvojenosti javnog i privatnog, Habermas samo nastavlja retrogradnu životnu filozofiju jednog Tomasa Mana, koji je ono bitno, privatno duboko utisnuo i potisnuo u svoja književna dela, ne imavši hraborosti da, poput feminističkih teoretičarki, objavi da je lično uvek i političko. Javni konsenzus u novoj epohi podrazumeva da se – uza sve mehanizme totalitarne konrole nad privatnim životom – javno nadziranje i kažnjavanje ne moraju shvatiti kao antijavna nelagoda. Ne, i brak i razvod javni su činovi (da nije tako, otkud onda potreba za svim ceremonijama javnog predstavljanja istih tih činova), i stoga podložni javnoj proveri i refleksiji, pa čak i kad se taj privatni prostor u javnosti pojavi u obliku privatnih snimaka seksualnih činova između dve dobrovoljno udružene osobe.
Kao što je pobeda Baraka Obame na američkim predsedničkim izborima 2008. bila civilizacijski značajan događaj, tako se i ova (ako se, nadam se, zaista i desi) Putinova razvedba ukazuje kao akcija koja će sveslovenskom prezidentu konačno omogućiti da se upiše u Istoriju, istoriju sveopšteg ‘čašća’ (pseudo-Borhes). Jer, američki se predsednici, upravo zbog zavisnosti od totalitarnog javnog mnjenja, ne razvode, a Putin je možda neintencionalno rešio, pošto je učvrstio sopstvenu faktičku vlast za dugo vremena a simboličku za vo vjeki vekov, da učini nešto dobro za ‘zdravlje’ sopstvene nacije, a nasuprot očekivanjima javnog mnjenja, da promeni totalitarnu paradigmu zvanične dogme da je javno sve u redu. Privatno su dozvoljene razne nepodopštine, sve dok su u ‘četiri zida’. Ovim javnim iskorakom, autovanjem, Putin je demistifikovao sebe, zapravo se ‘deputinizovao’, svedočeći da istinski emancipatorske korake može da u društvu učini prosvećeno apsolutistička ili autoritarna vlast, jer demokratija buja tek na korovu pred-demokratskih ličnih, hirovitih činova izuzetnih pojedinaca koji su ‘prisni’ sa istorijom. A da li bi Putin više, humanistički, učinio ako bi obznanio da ima i ljubavnika, s kojim mu se smeši istopolna zajednica, to je već teško zamisliti – od koga je, dosta je (bilo). Dovoljno će biti da, poput svog bivšeg sabrata Tomislava Nikolića, u anti-autokolonijalnom porivu, (konačno) dodeli državni orden bendu Pussy Riot.
Ja ne uspevam da vidim u cemu je deideologizatorski cin razvod predsednika Putina? Poredjenje sa Amerikom, ili nekim drugim zemljama, u kojima ima ozbiljnih (fundamentalistickih) hriscana, jednostavno ne stoji. Putin je covek KGB, dakle, poreklom iz one komunisticke prosvecenosti u kojoj religija ne igra nikakvu ulogu, i koja je na svoj nacin forsirala modernizaciju porodice kroz zaposljavanje zena i slobodu odlucivanja o radjanju. Tim ljudima, bas kao i Putinu, ta bivsa ideologija je mnogo bliza i iskrenije prihvacena, nego sto je lazno predstavljanje kao religioznih ljudi. To lazno predstavljanje im nije tesko jer je pravosljavalje tipicna ritualisticka religija, bez sustine, a to znaci da mozes da budes veliki pravoslavac a da ne verujes u boga, niti odrzavas komunikaciju s njim i sa Biblijom, na sta su obevezni verujuci protestanti. Vladan Glisic, kao mnogi izasli iz pravoslavnog ritualizma, PRIRODNI je licemer, sto je opste poznato, i sto se vidi po licemernom ponasanju vladika. A sta tek ostaje za Glisica! Kao sto Anfilohije kune i proganja LGBT ljude, a u crkvenim redovima mu takvi ni malo ne smetaju, pa cak i kada vrse krivicna dela, to je ista stvar. Podela na javno i privatno kod njih u modernom smislu reci ne postoji. Sve je dozvoljeno, samo da selo, odnosno komsija, ne sazna nista. Tu je rec o sakrivanje licnih stvari od javnosti. Mislim da je i Putin u tom istom, patrijarhajnom stilu, postupuio jer nije rekao da ima svalerku, nego to sakriva svim sredstvima. Sto to nije rekao, nego laze kako se on i zena ne vidjaju zbog njegovih drzavnih obaveza kojima je navodno potpuno posvecen, a ona, eto, ne voli javnost. Kakvo licemerje i kakva laz, obicnog KGB patrijarhalca. Razvod je za Rusiju, kao i za mnoge zmelje sasvim uobicajena stvar, pa cak i za desnicare kakav je u stvari i sam Putin.
Dakle, tu nije rec o podeli na licno (u smislu privatnog interesa) i onog javnog (u smislu opsteg interesa), kao znacajne vododelnice modernog drustva, koja uspostavlja liniju izmedju civilnog i drzavnog,javnog i privatnog, sto za nedovoljno modernizovana drustva, a u koje vecim delom spadaju u Rusija i Srbija, nema veze. U njima dominira diktatura privatnog interesa sa drzavnim licem, a izmedju njih se nije napravila civilizacijska linija koja ih razdvaja.
Tako nekako za pocetak.