U današenjem mostu Omera Karabega pitanje je bilo „Zašto je srpska opozicija u inferiornom položaju“ a odgovarali su Vladimir Goati i Zoran Stojiljković. Međutim, pravi odgovor na postavljeno pitanje implicitno je dat preko onoga čega u njihovim odgovorima nema.
Naime, obojica profesora, nekada dosta aktivnih u PR Demokratske stranke, nisu uspela ni reč da progovore o onome za šta bi opozicija trebalo da se zalaže, a ne zalaže se. Sve što su oni ponudili je da Tadićevi ljudi rade protiv Đilasa, da je Đilasovo bogatstvo čisto, da je uprava 100% politizovana itd. Na pitanje za šta bi opozicija danas trebalo da se zalaže – NIŠTA – prazno. A njih dvojica su ovde u ulozi tumača interesa građana, pošto bi opozicija mogla da izađe iz inferiornog položaja, ako bi se zalagala za ono što građanima treba. Ili?
Tako da je odgovor zašto je opozicija u inferiornom položaju, tu. Ona, kao i dvojica analitičara, nema ništa da kaže o onome što građane interesuje.
Ali, zato ima da kaže puno protiv „dikatature“, o kojoj EU ne zna ništa, a i novinari se malo čude na tu tvrdnju.
Srećni nam skori izbori.
Zoran Stojiljković:. Kada su nakon pobede na izborima naprednjaci prihvatili proevropski program, ta priča je za demokrate postala neupotebljiva.
Vladimir Goati:. Rezulat tog kompromisa, koji je zbunio članstvo, bio je da je veliki broj Tadićevih ljudi ostao na svojim mestima i oni su sada olovni teg Đilasu.
Zoran Stojiljković: U rukovodstvu su ostali Tadićevi ljudi koji su, kako je rekao kolega Goati, olovni teg Đilasu.
Vladimir Goati: Da je u njegom slučaju bilo protivpravnog bogaćenje, krađe, korupcije, mita, prevara, ne sumnjam da bi pravosudni organi već pokrenuli postupak protiv njega.To treba shvatiti kao mentalitetsku odliku ovog dela sveta.
Vladimir Goati: Mi imamo, s jedne strane, loš pravosudni sistem, a s druge – apsolutno politizovanu javnu upravu.
Zoran Stojiljković: Te fenomene smo već videli i ne treba očekivati da će u dogledno vreme biti novih pojava na političkom nebu Srbije.
Vladimir Goati: Naivno je očekivati da će doći neki novi ljudi i formirati neke relevantne nove političke partije. Za to su veoma male šanse. Naravno, biće takvih stranaka, mislim da ih sada ima oko pedeset, ali to su stranke-komete koje već na prvim izborima neće proći u parlament.
Zasto se uporno plasira tvrdnja da novi ljudi ne mogu formirati nove stranke? Evo, recimo, ja zelim da formiram novu partiju koja ce se iskreno zalagati za svoj program i biti nesto trajno i jasno usmereno, a ne menjati kurs svakodnevnim politikanstvom i prikupljanjem jeftinih poena. I zasto mislite da nova partija mora uci u parlament odmah? Neka raste, neka se razvija, nista se ne desava preko noci. Ali ako danas stvorimo ozbiljnu partiju sa ozbiljnim programom i jasnim usmerenjem koja uz to nije vezana za kult neke licnosti, narod ce je prepoznati i pregazice sve postojece za 10 – 15 godina, to mogu da garantujem. Muka je vise narodu od postojecih stranaka gde su svi postali isti i vise nema ni mogucnosti pravog izbora, samo privid. Ne da ne moze da uspe nova partija, nego nema nikakve sanse da postojece opstanu kad se ona pojavi. Nadjite mi danas gradjansku, proevropsku, liberalnu (ne neoliberalnu kao postojece) partiju! NEMA JE! Kad nastane mislim da ce oduvati postojeci demokratski, neoliberalni skup partija koje su imale vremena da pokazu svoje. U mojoj srednjoj skoli je nekada preko 90% omladine bilo iskreno liberalno proevropski orijentisano! Gde su ti glasovi danas? Ti ljudi nisu promenili misljenje, ali su izgubili poverenje u postojece partije bloka koji je izveo 5. oktobar. Kada dobiju opciju da zaista biraju, glasace i to sigurno!
P.S. Iskreno mi je malo zao sto se GSS ulio u LDP, mozda bi danas GSS bio neko svetlo na kraju tunela, ko zna?!