„Fleksibilnije radno zakonodavstvo dokazano dovodi do rasta zaposlenosti“ – Saša Radulović, ministar privrede.
Gde?
Ovo pitanje nikako nije deo kampanje koju su protiv ministra Radulovića ovih dana započeli udruženi Mlađan Dinkić i sindikati. On pokazuje mnogo više razloga za poverenje od njih. Ali, svejedno stara pitanja ostaju. Ako se želi bilo kakva efikasna politika, njena obrazloženja moraju biti javna, dostupna i izložena raspravi.
Dakle, gde je fleksibilnije radno zakonodavstvo dovelo do rasta zaposlenosti, a gde nije, pošto mora biti i takvih slučajeva?
Šta se tačno smatra fleksibilnijim radnim zakonodavstvom, a kakvi su uporedni podaci za razne zemlje?
Da li je za evropske zemlje normalno da se na primer mlađi zaposleni u državnim ustanovama i privatnim preduzećima primaju na određeno i onda otpuštaju na dan pa opet primaju i da to traje godinama?
Da li je normalno da sva privatna preduzeća nemaju sindikate?
Da li je normalno da je prekovremeni rad neformalno regulisan (besplatan)?
itd.