Kao što su nekad grlili platane, Blic danas grli hrast u Savincu. Tekst koji objavljuje Blic u malom sadrži sve razloge zbog kojih nijedna medijska strategija koja se svodi na povlačenje države iz medija neće dati nikakve rezultate. Ovakvi tekstovi će ostati u medijima.
Nadležni „našli“ rešenje za problem na Koridoru 11: Mole boga da surova zima ubije stari hrast
Ministarstvo građevine konačno je pronašlo rešenje za stari hrast u Savincu koji se isprečio gradnji Koridora 11. Kako “Blic” saznaje, u resornom ministarstvu Velimira Ilića sve nade polažu u vremenske prilike, jer su sigurni da bi jaka zima bila dovoljna da uništi ovo višekovno i već iznemoglo drvo.
– Mi bolje rešenje zasad nemamo, pa bi nam pad hrasta zbog zime najbolje došao – kaže za „Blic“ izvor iz ministarstva.
Radovi na Koridoru 11 u punom su jeku, a hrast star 600 godina i dalje je jedina prepreka izgradnji autoputa u takovskom kraju.
Ipak, ako je suditi po rečima stručnjaka, verovanja nadležnih u prirodne sile ovoga puta nisu bez osnova. Hrast u Savincu zaista je na izdisaju i jedna snažna zima bila bi dovoljna da ga dokrajči.
– Makroskopski je uočljivo da hrast ima vidne oznake oštećenja i da se nalazi u završnoj fazi razvoja koja vodi ka kraju njegovog životnog veka. Stablo ima dosta suvih grana i centralni deo krošnje je suv. Prema iskustvu stručnjaka, kod stabala ove starosti unutrašnja trulež je veća i intenzivnija nego što se to vidi spolja – objašnjavaju za “Blic” u Zavodu za zaštitu prirode Srbije
Prof. dr Milan Medarević, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, potvrđuje da izuzetno jaka zima može biti pogubna i za mlađe hrastove, a kamoli za onaj koji je premašio 600 godina.
– Ako je utvrđeno oboljenje hrasta, onda je njegova sudbina na zimu neizvesna – dodaje Medarević.
Kako bilo, prirodna smrt starog hrasta zvuči bolje od ranijih predloga Ministarstva građevine, poput onog da se “drvo zaštiti čeličnom oblogom i snabdeva vodom iz veštačkih izvora”. Loša vest za ovaj plan je da meteorolozi i ove godine predviđaju blagu zimu.
Ukoliko hrast u Savincu ne bude pao, što bi značilo da autoput zaobilazi hrast, moralo bi da se potroši nekoliko stotina hiljada evra za izmenu projekta. Ako bi se pak desilo da i radovi zbog njega stanu na godinu dana, moguće je da bi se gubici merili i milionima na ime penala.
Odlično rešenje i za penzionere i probleme sa isplatom u dva koraka:
1) Podići starosnu granicu za odlazak u penziju sa oko 0.06 vekova na 0.6 vekova (po uzoru na aferu sa aflatoksinom)
2) Po savetu stručnjaka pošto se penzioneri nalaze u završnoj fazi razvoja i već imaju dosta suvih delova kože, a uzevši u obzir i da su već prilično iznemogli i na izdisaju, nekako prirodna smrt zvuči bolje od ranijih predloga. Jer ako nastave da žive gubici bi moglo koštati na milijarde evra!
ovo se već uveliko primenjuje, ако нисте приметили – u Srbiji je 25 000 више мртвих годишње него у годинама пре транзиције .. то се стручно зове демоцид (израз настао у Британији после тачеризма, постоји читава грана „демоцидолога“ који педантно броје колико је пао просечан животни век, колико су учсталије болести, колики је пад просечног образовања и остале тековине егзактно математички изражене „у процентима са две децимале“), а не „геноцид радних места“
Hvala na proširenju rečnika 🙂 A meni kao socijalnom liberalu uvek je malo gorko kad se pomene Tačer, jer ona je na neki način i plasirala neoliberalizam i ugušila socijalni liberalizam (s obzirom da sam prilično laik u ovoj sferi, molim da me neko ispravi ako grešim). A ovom prilikom pozivam i gosp. Vladimira Milutinovića, koga inače vrlo cenim, da u nekom svom budućem tekstu (ako već nije, a da ja ne znam) da jedan osvrt na vladavinu Margaret Tačer i razloge zašto je nestao socijalni liberalizam i šta tu nije valjalo pa je, da tako kažem zamenjen neoliberalnim konceptom, kao i njegovo lično mišljenje da li je moguće u Srbiji (i da li bi bilo korisno) uvesti socijal-liberalnu struju u politiku.