Suprotno uveravanjima neoliberala da neoliberalizam ne postoji, on itekako postoji, a mediji povremeno objave stoprocentno neoliberalan tekst, kao što je danas uradila Politika. „Bezbolne reforme nude prevaranti“ je naslov, a tekst sadrži sve glavne neoliberalne topose, koje ćemo sada nabrojati.

a)      „Reforme moraju biti bolne“ je prvi neoliberalni stav koji se sugeriše već u naslovu. On neutrališe moguće protivljenje oštećenih u reformama.

b)      „Protiv reformi su privilegovane društvene grupe“ – što poslodavce, koji se zalažu za ove reforme, smešta daleko i od pomisli da su privilegovani. Umesto toga…

c)      „oni stvaraju novu vrednost” – što čini sladak ideološki kontrapunkt sa marksizmom u kome upravo poslodavci nisu stvarali nikakav višak vrednosti, sada radnici ne stvaraju ništa.

d)      „Alternativa je samo reforme koje žele poslodavci“ ili „stranački interesi“. „Partokratija je pojela društvo“. Treća mogućnost vladavine u intersu građana, a ne ni u stranačkom ni u interesu poslodavaca se ne spominje.

e)      Partije, stranke i političari su „štetočine“. Uvek „unesrećuju“ i upropaščavaju, „drže sve pod svojom čizmom“, itd. Onaj koji se hvali, ovde ministar Radulović, ne sme pripadati toj grupi: „Radulović razmišlja kao poslovan čovek, a ne kao političar.“

f)       Uopšte bi političari trebalo da razmišljaju kao poslovni ljudi i brinu o profitu. Ni ne pomišlja se da bi političar trebalo da brine o pravdi.

g)      „Država treba da se uzdrži od svih „usrećiteljskih” aktivnosti.“ – Redovno negativno slikanje države kao takve, koje je osnovni sastojak neoliberalizma.

Uz ove topose u jednom članku je i sve drugo što treba. Na ove ideje referiše se kao na „liberalizam“, neoliberalizam ne postoji. Predlaže se ukidanje minimalih nadnica, da se reforme izvedu „brzo“ i sve što treba.

Nijedan glas, a tu je nekoliko ekonomista, ne izdvaja se i ne protivi ovim idejama. Neoliberalizam, koji će moguće biti glavna tema narednih izbora, u potpunosti je neproziran kao ideološki blok. Nekadašnji marksizam mogao bi samo da mu pozavidi na tome kako nijedan zrak kritike i racionalnosti ne može da se probije u njega.