Neki prijatelji mi kažu da sam pritajeni levičar, jer delim muke radnika i potlačenih slojeva. Cenim intelektualce koji naginju levo i umeju da brane tu vrstu vrednosti. Istina je, pak, da nikada nisam voleo leve stranke. Razlog je što me previše asociraju na Brozov totalitarni režim. Drugi razlog je demagogija, mogućnost da nas parole i velike reči opčine, da nam neznalice pomoću njih kradu glasove, a potom i prazne džepove. Ni prva ni druga mogućnost, razume se, nisu rezervisane samo za leve partije i pokrete, ali se kod levice teže detektuju i teže im se odupreti. Levičara je uvek mnogo, jer su tražena roba. Ljudi žele da čuju lepu reč, reč nade i opstanka – to je obično „formula” koju levičari zloupotrebljavaju. Nevolja je što su to uglavnom lažni levičari i socijalisti.

Borko Stefanović je prijatno iznenađenje na levom delu političke scene. Vidi se u njegovim nastupima početnička strast, vidi se ideal i želja da se stvari menjaju. Dokazao je da je hrabar i da nije konformista, izašao iz partije u kojoj je imao sigurno mesto i dobar status. Meni su to dovoljni garanti da će borbe i energije oko njega biti. Doduše, u nekim rešenjima se vidi brzopletost (morao je pažljivo odabrati ljude, makar u jezgro partije) i politička naivnost (osnivanje državnih preduzeća u ovo vreme i ovakvim okolnostima je po mom sudu suluda ideja). No, ovo nije tekst o Borku, već o Ivici Dačiću, prvaku među lažnim socijalistima. Borka pominjem kao nekoga ko bi mogao da izraste u pravog levičara, kao kontrast kvazi levičarima koji su preplavili politički proctor.

Ivica Dačić je, tako kažu, diplomirao političke nauke sa prosekom 10. Svaka mu čast! Ipak, pitam se za šta je fakultet osposobio Ivicu, u čemu mu je pomogao. Nema sumnje da je on dobar igrač na političkoj sceni i da ume da izračuna kada će i sa kim u koaliciju. Od kad je preuzeo vođstvo u SPS-u, ta partija pobeđuje. Ivica Dačić je bio ministar policije, premijer, zamenik premijera, aktuealni je ministar spoljnih poslova. Sve vreme je predsednik SPS-a i očekujem da se kandiduje za predsednika države, ako ne na prvim sledećim, onda na narednim predsedničkim izborima. Očekujem da i tu pobedi, jer drugi neće imati kandidata koji ga može pobediti. Sjajna karijera, zar ne!

Zašto Ivica pobeđuje? Prvo, ume da “odbrusi” političkim protivnicima i trudi se da bude duhovit. “Ma kome ti kofer, Neobavešteni, je li!” ili “Došao sam u Sarajevo, a nude mi neki nes, hehe!” Taj model buckastog “uličnog tipa” je u kombinaciji sa rečnikom u kome dominiraju kategorije socijalizma dobitna kombinacija. E neka si im odbrusio, svaka ti čast! Drugo, narodski je tip. Ume i da zapeva, da se slika sa Cecom, da poseti poneki vašar ili sabor trubača u Guči. Pravi kafanski tip, a narod takve voli. Problem je što taj i takav narod jedva ume da čita i piše, što ne ume politički da misli i što je zaveden velikim rečima (socijalne pravde i jednakosti). Treći razlog je, dakle, da Ivica pobeđuje zato što je narod Srbije nepismen i neuk. Njemu takvi odgovaraju. Takvi ga neće pitati gde je bio i šta je radio prethodnih godina, takvima će celu ovu kampanju moći da propoveda kako će “kada SPS dođe na vlast sigurno biti bolje!!!” I četvrti razlog je “ja tebi-ti meni” politički princip. Ti meni glas, ja zaposlim nekog tvog u opštini. Ti meni pet glasova, ja ti namestim posao krečenja škole, itd.

Druže Ivice, niko me nije platio da napišem ovaj tekst u sred tekuće polukampanje. Nije mi namera da ti snizim rejting; oni koji te glasaju ga sigurno neće pročitati. Tekst pišem iz duše i sa dobrim namerama. Ako kojim slučajem planiraš da jednog dana budeš predsednik, nešto bih ti rekao.  Prvo, molim te da poradiš na sebi. Za početak, obnovi gradivo sa fakulteta, prelistaj neke političke klasike. Poseti nekoga od svojih bivših profesora, pa ih pitaj za savet! Ne znam jesi li toga svestan, ali mislim da ti se većina politički pismenih ljudi (pogotovo socijalista) u ovoj zemlji smeje zbog onoga što pričaš. Tu pre svega mislim, ne na tekuće stvari i ministarske obaveze, nego na ideološku i političku “spiku”. Svaku kampanju “guslaš” isto! Upravo pročitah kako si rekao da su “prava radnika i onih koji se leče ugrožena”. Ako ih ti ne budeš spasio, neće niko. U raznim si Vladama, druže Ivice, oko 15. godina. I je li se nešto promenilo na bolje? Nije! Pa o čemu onda pričaš, čoveče! Imaj u vidu da se nismo svi “najeli bunike” i da neko ipak sluša to što govoriš. Ne možeš večito da pobeđuješ od prodaje magle, shvati to već jednom. U odlazećoj Vladi sede sve sami levičari, a premijer je, to je već poznato, zaljubljen u BDP, tržište, investicije, krive rasta i ostale ekonomske igračke. Nije ni Vučić neki znalac liberalne ekonomije, ali se bar vidi da nešto čita i da želi da nešto sazna. Bar se trudi da ostavi utisak da zna.

Drugo, prvo smisli šta ćeš da kažeš i to reci polako! Ne maši rukama i smiri se dok pričaš, izgledaš kao uličar i kriminalac. Imaš dovoljno repova, banana, Bajatovića i kofera da ti budući istoričari nalepe tu etiketu. Naši ljudi vole kabadahije poput tebe, one koji umeju i da zapevaju i da se potuku kad treba. Ipak, ako ćeš tako da se baviš politikom, bolje idi u sektor koji zovu show business. Kao voditelj, mislim da bi odlično prošao. Upregli ste svu SPS mašineriju i ne obazirete se na šta sve to liči. Stolar sa Zvezdare je prilagodio pola svoje radionice i pretvorio je u akcioni izborni štab SPS-a. Ikonogafija šizofrena, ali pobednička. Na zidu tvoja slika iz mlađih dana, zatim crveni baloni i ikona sa likom Isusa Hrista. Ti ćeš da privučeš priproste, one koji kupuju maglu i koji bi, ako bi ugledali sliku Marksa, tvrdili da je četnik. Stolar će kolege, klijente i rodbinu, 20-ak glasova i prostorija za kampanju su verovatno uslovi da ga imućni “socijalisti” u narednom periodu zovu da im pravi stolariju. Isus će privući poluverne i neverne, socijaliste koji slave slavu i “lože se” na religiju. Nek se nađe on tu i za naše drage penzionere, bar ove stare (iako ih je sve manje takvih). Oni češće misle o smrti, pa će ikona na zidu njih sigurno privući. Miloševićevu sliku nisam video, ali dosta penzionera glasa tebe zbog njega. Palma je atrakcija sam po sebi, on je magnet za glasače koji glasaju tek tako, bez nekog političkog razloga (reče mi kolega pre neki dan da će glasati za Šešelja jer ga je dobro uveseljavao tokom suđenja u Hagu). Ovo ti je, Ivice, ako te nisu obavestili, tvoj lokal-politički marketing, tako stvari funkcionišu. Jeste to dobitna kombinacija, ali po kojoj ceni? Cena je jasna, što je više manje pismenih i obrazovanih ljudi, to je rejting SPS-a veći. Što je više socijalnih slučajeva i ekonomski zavisnih ljudi, to je rejting SPS-a veći. Žao mi je što ti to moram reći, ali mislim da je na ovim prostorima jedino Željko Komšić veći politički prevarant od tebe. Vučić se promenio, promeni se i ti, molim te! Na gore, samo se promeni. Ako bar moramo da te gledamo i slušamo, da nam bar nije monotono.

I treće, ukrsti mišljenje sa iskrenim levičarima koji nisu iz SPS-a (Bakićem, Stefanovićem, Milutinovićem, Dušanićem). Lako ti je sa “levičarima” Vulinom, Ljajićem, Tadićem ili Pajtićem. Lako ćeš i sa svojim partijskim kadrovima Ružićem ili Antićem. Izađi pred znalce pa se tu pokaži. Tu nije dovoljno reći “Odlučno!” ili “Čvrsto!”, kod tih ljudi ne prolaze slogani. Ti ljudi s razlogom postoje i deluju u javnom prostoru, oni bi trebalo da su korektiv političarima. Da učite i lečite svoje političke zablude u součavanju sa njima. Ili to, ili se lepo povuci i radi nešto što će manje da nas košta. Budi predsednik neke opštine, na primer. Ili komičar, TV voditelj, šta god.  I još nešto, druže Ivice! Ja lično, puno bih izgubio tvojim odlaskom. Jedan si od likova sa političke scene koga prosto obožavam da slušam. Tebe i Čedu Jovanovića je zadovoljstvo slušati, od vas čovek može da nauči mnogo. Ti levičar čiji su ortaci buržuji i kriminalci, a Čeda liberal koji bi da se istovremeno bavi privatnim biznisom i bude u vlasti. Nema tu “ni trunke” od socijalizma ili liberalizma. “To je van pameti”, kako kaže naš (i dalje tvrdim) nepismeni narod. Čista trgovina – svi plaćamo, a vi punite džepove (sebi ili nekome iz svojih tabora). Sve je to lepo, samo treba da trgujete sa svojim novcem i svojom robom, ne sa zajedničkim resursima. Politika je bavljenje pitanjima od javnog interesa, a vi tim javnim raspolažete kao da je vaše. Iskreno rečeno, voleo bih da obojica (sa svojim strankama) što pre nestanete sa domaće političke scene, da vam ovi izbori budu “zadnja politička pljuga” (parafraziram reči jednog lika iz filma Rane, izgovorene na grobu svog “mentora” Stojana). E sad, vas dvojica ste dosta poznati, uporni i uticajni, ako je verovati istraživanjima obojica ćete biti u sledećoj Vučićevoj vladi. Nadam se da me nećete “svojim pipcima” precrtati ili saplesti kada se prijavim na neki državni konkurs!

Gordić Petar, profesor filozofije i prodavac tehnike