Možda ste već shvatili šta je zadatak provladinih analitičara i istraživača javnog mnjenja. Oni treba da svakim svojim stavom podrže stav vlade, a protivreče stavu opozicije. Tako je bilo i povodom tvrdnje iz opozicije da će veća izlaznost pogodovati opoziciji. U ovom članku u Politici, to se lepo vidi. Po analitičarima, veća izlaznost ne mora da znači da će ti novi birači glasati za opoziciju, a sa druge strane, pitanje je da li će veće izlaznosti i biti. Đorđe Vuković iz Cesida čak tvrdi da će ona biti manja od prošlih izbora, nešto veća od 50% (2014. je bilo 53.09%).

Međutim, ima informacija koje protivreče ovom stavu. Na kladionicama granica je 58%, a iz kladionica kažu da se njihovi igrači klade da će izlaznost biti i veća od ovog procenta. Ja isto to mislim. Čini mi se da su, za razliku od takođe na brzinu sklepanih izbora iz 2014. godine kada su ljudi ipak mislili da je to primer samovolje kojoj se treba odupreti i ne izaći na izbore, ovi izbori su u stvari redovni. Sada je tačno vreme kada treba reći svoj stav o četvorogodišnjem Vučićevom obitavanju u vladi. Prošlo je dovoljno vremena i čini mi se da su, upravo zato što postoji ovolika kontrola medija – dok ovo pišem, Vučić je sam na Pinku, a bio je sam i na B82 i na Happy, ova činjenica toliko jasno govori o kontroli medija – ljudi negde shvatili da su upravo izbori mesto na kome ipak mogu reći šta misle o ovoj vlasti.

Ovde me više interesuje nešto drugo. Kada govore o rejtingu liste koju predvodi Vučić, svi istraživači drže se procenata iznad 50%, a to je baš ono što želi i Vučić. U jednom momentu govorili su o 48%, ali kada je napravljena koalicija sa PUPS-om, ovom procentu dodato je pretpostavljenih 4% PUPS-a i dobili smo sadašnjih 52%. Po istraživačima, ne postoji nijedan Vučićev beli listić, nijedna osoba koja bi eventualno iz protesta odlučila da ne glasa za Vučića. Svi su kao superlepkom zalepljeni za Vučića i nemaju ništa protiv što su im smanjene penzije, smanjene plate, što vide samo Vučića na TV, što su videli da je Beograd na vodi samo poljana, da je Prokop isto što je i bio samo sa pločicama itd. Meni se, međutim, čini da je to nemoguće. Čak i znam nekoliko penzionera koji tako ne misle. Oni, doduše, nisu toliko srasli sa Vučićem da bi protestvovali belim glasom, nego će prosto glasati za nekog drugog.

Druga stvar su onih, kako kažu, trenutnih milion neopredeljenih i onih pola miliona (između 3,5 i 4 miliona izašlih birača) koji su navodno neodlučni, ali bi ipak mogli izaći na izbore. Za koga će oni glasati? Po mom mišljenju, iako se istraživači i analitičari ne bi složili, čini se neverovatno da bi mladi ljudi ili ljudi koji su nekada glasali za DS, a onda su i 2012. i 2014. ostali kod kuće, da bi oni danas, kada je blago rečeno, Vučićeva propaganda u velikoj meri neutralisana makar na društvenim mrežama, da bi oni, dakle, danas mogli glasati za Vučića. U ovoj kulturi proizvoljnosti koja je uspostavljena sve je naizgled jednako istinito, cenzure za neke ima, za neke nema, Beograd na vodi je za neke prevara, za neke nije, ugovori za neke moraju biti javni, za neke ne moraju, reforme su za neke nužne, a za druge štetne, ali to ne znači da baš svi ljudi ne mogu da razlikuju tačno od netačnog. Po mom mišljenju, ljudi u Srbiji to mogu da razlikuju.

Da rezimiramo, smatram da će na ovim izborima:

• Vučić dobiti manje glasova nego 2014, znatno manje (dobio je tada 1.736.920)
• Da će izlaznost biti bliža 60% nego 50%.
• Da će opozicija Vučićevoj vladi (SNS, SPS) dobiti više glasova nego 2014, nadam se da će bolji deo dobiti proporcionalno više.

A nisam video nijedno istraživanje javnog mnjenja, osim onih u novinama.

Ko bolje predviđa, da li filozofi ili istraživači javnog mnjenja, videćemo u nedelju uveče.

(45/48)

foto: Vladimir Tatarević

prethodna kolumna: Evropa za Bernija, Srbija za Levicu