Smisao plenuma je dosta jednostavan i lako ga je shvatiti. Radi se o direktnoj demokratiji, načinu odlučivanja u kome odlučuju svi članovi neke grupe. Teže je sa realizacijom plenumskog odlučivanja. Ako pogledate ko je usvojio taj način, to su uradili samo studenti i to, za sad, na neformalan način. Svi ostali su nastavili po starom, čak nisu izrazili ni nameru da nešto promene.

Doduše, isti ti koji nastavljaju po starom nemaju veliku podršku javnosti, a studenti je imaju.

Direktna demokratija u svojoj realizaciji nailazi na neke praktične probleme, koji bi se mogli prevazići modernom tehnologijom.

Ako treba da odlučuju svi članovi neke grupe, najbolje je da oni to učine uživo, tako što se fizički okupe. Međutim, to je teško učiniti i kada su u pitanju manje grupe (zbog zauzetosti drugim poslovima), a prakitično nemoguće kada su u pitanju grupe veće od nekoliko stotina članova, posebno ako se grupa broji u hiljadama.

Danas praktično svi članovi tih grupa imaju mobilne telefone i ako bi imali u njima kopiju realnog plenumskog odlučivanja, mogli bi da odlučuju kao da su svi okupljeni na istom mestu, što zapravo i jesu, samo što to mesto može da bude elektronsko.

Viber grupe ili zajednice, koje su kod nas najčešći način neformalne ortganizacije grupa, nisu potpuno prilagođene plenumskom odlučivanju, iako imaju u sebi ankete, grupni video poziv itd.

Aplikacija PLENUM, trebalo bi da ima ove osobine:

1. Da se može primeniti na osnovne organizacije, recimo nekog sindikata, koji ima od 20 do 100 članova, kao i na krovne organizacije tih osnovnih organizacija, koje mogu brojati i 10.000 članova.

2. Da je svaki nalog autorizovan, da se tačno zna kome pripada i da je nalog povezan sa članstvom u nekom udruženju.

3. Da je moguće glasanje na svim skalama organizacije i da nije moguće modifikovati rezultate glasanja. Da glasanje može da bude tajno.

4. Da je moguće realizovati onlajn sednice plenuma, bilo putem video poziva, bilo kroz diskusiju porukama.

5. Da je moguće pratiti podršku (odobravanje/neodobravanje) porukama ili stavovima koji se javljaju u diskusiji na način koji je moguć na plenumima.

Ovu aplikaciju mogli bi da koriste sindikati, udruženja građana, politričke stranke, grupe građana, praktično sva udruženja, kao i školski i studentski parlamenti. To je zapravo ekstenzija skupština udruženja koja i danas okupljaju sve članove udruženja, ali retko, po pravilu samo da bi izabrali rukovodstva kojima je onda prepušteno dalje odlučivanje. Da bi se plenumsko odlučivanje formalizovalo trebalo bi izmeniti statute ovih zajednica. Te promene bi sigurno povlačile smanjenje moći koju sada imaju predsednici, glavni odbori, izvršni odbori tih udurženja. Oni bi imali funkciju predstavljanja volje članstva, kao i operativnu funkciju u poslovima i akcijama udurženja, ali bi odlučivali minimalno (o manje važnim stvarima) ili ne bi odlučivali uopšte.

Plenum je danas zaštitni znak studenata Srbije, a prihvatili su ga i kolektivi škola u Srbiji. Direktna demokratija je stari ideal, imate je u Staroj Grčkoj i RImu, u Morovoj Utopiji, u svakoj savremenoj izbornoj demokratiji – makar u danu izbora. Broj ljudi kojima je dozvoljeno da učestvuju u odlukama, stalno se povećavao, od oko 10% odraslih krajem 19. veka i početkom 20. veka, do današnjih praktičnih 100%. Jedino što tih 100% još nisu osvojili moć da odlučuju češće i po pravilu, a ne samo onda kada biraju predstavnike.

Mi u Srbiji još nismo osigurali čak ni to da se ti predstavnici biraju na pošten i transparentan način. Studenti su se snažno suprotstavili tim tendencijama tako što su praktikovali i popularizovali plenume.

Kad već imamo taj brend i to dostugnuće, hajde da ga formalizujemo.