prethodno objavljeno na filozofijainfo.com, pescanik.net 02.05.2012.

U okviru nadgornjavanja o nevažećim listićima u Danasu je objavljen i tekst „Lažni moral „belih listića“. U njemu se nalazi rečenica, koja po mom mišljenju, prožima stvari bolje od Ivane Mihić iz filma „Varljivo leto “68“: „Nema mesta filozofiji tamo gde je reč o golim životima konkretnih ljudi.“  Autor akciju „belih listića smatra „dečjom igrom“, dakle „neozbiljnom, neodgovornom i potpuno besmislenom“. Do naše rečenice došao je tako što je pretpostavio da su zagovornici akcije, i sami svesni njene jalovosti, pokušali da stvar prebace na teren filozofije (videti polemiku na sajtu Peščanika) što je još „neozbiljnije i neodgovornije“ jer, da ponovimo, „nema mesta filozofiji tamo gde je reč o golim životima konkretnih ljudi“.

Za autora ova rečenica je verovatno izraz uverenja da je čitava istina na njegovoj strani zajedno sa moralnom snagom koju nosi borba za gole živote, i da, zbog toga, oko pitanja „belih listića“ ne može biti neke dalje priče ili spora. Ali, osim toga, naša rečenica kontrastira filozofiju i „goli život“, koristeći taj kontrast kao nešto što se podrazumeva, što je dovoljno samo pomenuti na kraju argumenta.  Postavlja se, dakle, pitanje da li je tu neke filozofije ikada i bilo. Zbog čega su filozofija i život tako i toliko kontrastirani?

Možda za filozofiju nema mesta tamo gde se radi o golim životima konkretnih ljudi zbog toga što je stvar otpočetka i do kraja urgentna. Ako vidimo nekoga da se davi, stvarno se ne treba baciti na filozofiranje, nego treba priskočiti i izvaditi ga. Na ovim izborima stvarno se radi o golim životima – kao i na svakim – ali je stvar ipak manje očigledna i urgentna. Šta ako ja, na primer, smatram da se davimo baš zbog sadašnjih političkih stranaka i da ćemo nastaviti da tonemo, ako opet dobiju podršku? To je sad već komplikovanije. Moja ideja je da u pomoć priskočim tako što ću precrtati listić, dok Danasov autor misli da bi trebalo priskočiti u pomoć glasanjem za neku od postojećih stranaka. Ja sad kažem da bi bilo neodgovorno i neozbiljno glasati za njih, oni će biti isti kao i do sad, a obećanja su im beyond ludom radovanja. Zašto sad on mene ne posluša, bez ikakve filozofije?

Ali, možda autor ipak nije mislio na urgentnost, nego na jednostavnost. Filozofija nije potrebna jer je tu sve jednostavno. Radi se o golim životima, to je kao kad je neko žedan i hoće da pije, treba mu jednostavno dati vode. Međutim, spor se i sada brzo vraća na prethodni argument: šta ako ja mislim da je dosta jednostavno da ne glasam za partije koje su korumpirane i ne bave se javnim interesom? I da, ako već nemam za koga da glasam, treba onda da precrtam listić.

Izgleda da ova nefilozofska, zdravorazumska tumačenja naše rečenice ne piju vodu i da je sva prilika da je pominjanje filozofije sredstvo da se na lak način izbori prednost u odnosu zagovornike „belih listića“. Kako je prenošenje nečega na teren filozofije postalo znak neozbiljnosti i neodgovornosti? Izgleda da razlog za ovaj negativan stav prema filozofiji nisu svakodnevna razmišljanja o urgentnosti i jednostavnosti, već generalno uverenje uvreženo u našem javnom mnjenju da „filozofija“ i „životi konkretnih ljudi“ nisu nikada na istom mestu. Promišljanje uopšte se nakako vidi kao protivnik života,  zato što se život zamišlja kao ostvarenje vlastitih maksimalnih želja bez rada, poput želje da neko glasa za vas, pored svega što o vama zna i pored toga što vam je zadnja rupa na svirali. Život je za nas samo autoritarno nametanje vlastite volje drugom, instrumentalizovanje njegove slobode za vlastite svrhe, a filozofija je oduvek bila protiv takvog života. A politika je za nas samo umeće davanja maksimalnih obećanja i diskvalifikovanja onih koji se na njih ne upecaju. Biti nepromišljen je na neki način ugrađeno u sam sistem.

Sada, pred izbore, svako će se naći pred tom dilemom: ako misli da promišljanje ipak služi životu, onda može da precrta listić, napiše ili nacrta na njemu nešto, a ako smatra da je promišljanje protiv života onda neka glasa za neku od postojećih partija.

To je sasvim OK.