Čitam članak u današnjoj Politici, Da li bi se zbog potpisa u Briselu narod pobunio, autora B. Bakovića. Pominju se Vučić, Dačić, pa i Vesna Pešić i Ognjen Pribićević, a i neizbežni Đorđe Vukadinović. Pita se kako to „narod“ – taj metafizički entitet, ta dezignacija svojstvena populističkim opsenarima – može ili želi da „reaguje“ na „dijalog“ Beograd-Priština. Kako reći autoru da „narod“ nije briga?

Ozbiljno, izađite na ulicu. Kosovo je stvar prošlosti. Da li iko priča o istom, osim ako se nešto ne čuje samo i isključivo u medijima? Naravno da ne. Kosovo je dosadilo svima. Proverbijalni vrapci na grani povraćaju kada se isto i spomene. Dosadilo je i nepostojećem Bogu i ljudima, goblinima i orcima, vilenjacima i white walkerima. Prosto, dosadilo je.

Lucidnost smo mogli čuti u stavovima Vesne Pešić, koja je prosto navela tokom svog gostovanja na B92 kako je sada pravi politički momenat da se to „pitanje“ reši. Kako članak navodi, vlada ima podršku više od 60 odsto građana da se kosovski galimatijas dovede ka završetku. Pa da makar bude nekakve koristi od ove vlade, kad se ni za šta drugo nije pokazala. Poprilično slično onoj prethodnoj.

Đorđe Vukadinović – ko bi rekao – „ocenjuje“ da „postoji mogućnost nemira izazvanih sporazumom“. Šta više, ovaj analitičar upoređuje „briselsku ponudu“ sa austrougarskim ultimatumom 1914. (!) i sporazumom sa Silama osovine 1941, (!!) iako te tri stvari nemaju apsolutno ništa zajedničko. Onda mi je postalo jasno da širenje Evropske unije Vukadinović vidi kao osvajanje, i onda stvari postaju jasnije. Kada prihvatiš jedan Weltanschauung koji je u korenu loš, sve što nadogradiš mora biti makar isto toliko loše, ako ne i gore. Postoji „nezadovoljstvo nepristojnom ponudom“ (kakav rečnik!) zbog dila za Kosovo, kaže Vukadinović, iako je ljudima, prosto, dosta.

                Nemira će sigurno biti – ali na internetu. Online branioci nacionalnoduhovnog etnodostojanstva ultrapatriotske provenijencije, budući socijalno disfunkcionalni, nezaposleni i nesposobni, najjači su na rečima, a ne na delu – pogotovu na online rečima. I na tome će se Vukadinovićevi nemiri završiti – na tragikomičnim komentarima čitateljstva NSPM, u bizarnim tekstovima u Geopolitici, te na opskurnim nacionalnim internet forumima.

Dušan Janjić je lepo ocenio – „nema mesta strahovanju da bi potpis u Briselu izazvao nemire, čak ni na severu Kosova“. Svima je jasno, sem Vukadinoviću. Da li govorimo o huškaču? Jer, pazite, on govori kako bi „Srbi sa severa Kosova mogli biti neka vrsta kapisle za širi protest“. Iako to nije tačno. Da li Vukadinović priželjkuje nemire, kapisle i proteste? Ako da, neka ide na Kosovo, sa sve Kusturicom, pa neka protestuje.

Jer su svi oni jaki na rečima. I to je sve.