Ode Kosovo.Opet.

             Odlazi ono još od 1999, i nikako da odista ode. Jer se isto smučilo i bogovima i ljudima. Smučilo se, izgleda, i SNS-u i SPS-u. Pre desetak godina im se nije bilo smučilo, pak, jer ako se dobro sećam, ne behu li to isti ti ljudi zbog kojih je kosovska frtutma uopšte i započela? U redu, onda. Neka. Neka oni lepo završe taj prljav posao koji su i sami započeli in the first place.

             Mišljenja o ovome postaju sve ekstremnije polarizovana. Da sam Vesna Pešić, valjda bi me optužili da „navijam“ za „ovu vladu“. Jer ko god kaže išta pozitivno o kosovskom „dogovoru“ (the Kosovo Deal!) ispadne da je pro-SNS. Daleko od toga, drago moje čitateljstvo. Baš zato što sam mahom „anti-SNS“, želim da baš oni završe ovaj prljav posao. Da se nalazim u parlamentarnoj stranci najverovatnije ne bih želeo da prljam ruke prljavštinom koju su drugi naneli. Ovako neka makar oni koji prljaju budu sopstveni čistači. I tako „podržavam“, kad već nema boljih reči, završetak priče (da jednom i do toga dođe) o Kosovu. Mada, kako se čini, na ovim prostorima mizeriji nikad kraja nema, sve mi nešto izgleda da će tek sada da krene neki novi galimatijas, iako mi se čini da ni Koštunicu niko više ne sluša. Uostalom, kada deset godina vrtiš jednu te istu priču, ne možeš da ne dosadiš. Dverci prikupljaju po čak 200 ljudi na mitinzima, za Njihove (koji sebe zovu Naši u jednoj megasaidovskoj konstrukciji, orijentalizam je malo dete za ove) je glasalo koliko, jedanaestoro ljudi…

             Kosovo je „problem“ zato što je predstavljeno kao problem. Kosovo je problem zato što jedan mali broj ekstremno desno orijentisanih individua dobija politički prostor koliko i medijski. Kosovo je problem zato što određena grupa pseudointelektualaca drvi da je Kosovo problem. Laže se da je Kosovo nekakva drevna kolevka srpstva, kako je to centar srpske duhovnosti, srce Srbije, dodaj-po-želji. Istoričar-početnik će primetiti kako nacionalnih identiteta nije bilo pre osamnaestog veka. Politolog-pripravnik na prvom mesecu staža će primetiti kako država kakvom je danas znamo nije postojala više od par stotina godina. Ali ultradesničarski aktivisti dobijaju medijski prostor, politički prostor, društveni prostor. Pitamo ih kao da imaju odista šta da kažu, i eto nama i Koštunice, i Čavoškog, i Bećkovića u etru. Tako nam i treba kada takve pitamo.

             Kosovo je zemlja za sebe. Kraj priče!