Rubrika | Diskusije, Preporuke

Pištaljka.rs: Veliki brat i partijska braća

 

05.07.2013, Piše: Ivan Ninić     –

Ne spadam u ljubitelje rijaliti programa, ali sezonu „Velikog brata“ emitovanu u jesen 2009. godine pamtim po specifičnim bade mantilima učesnika. Bili su bele boje sa vidnim obeležjima MTS-a (Mobilne telefonije Srbije) na leđima, dok je spektakl bio neprestano dostupan na internetu, za šta zahvalnost dugujemo Telekomu Srbija.

Elem, sedim 7. oktobra 2009. ispred televizora, gledam vašar o državnom trošku, i jednog trenutka se zapitam: ako Dragan Đilas stoji iza „Brata“, a Branko Radujko kroz kasu Telekoma sponzoriše „Brata“, da li to onda znači da preko rijalitija ruku u naše džepove zavlače ova dva partijska „brata“?! Beše to povod da od Telekoma Srbija zatražim dokumenta o poslovnom odnosu „braće“.

Uz jalovo obrazloženje da traženi ugovor sadrži odredbu o poverljivim podacima koji se ne smeju objavljivati, moj zahtev je odbijen u celosti. U rešenju tadašnjeg direktora Telekoma objašnjava se da su u pitanju poslovne, poverljive informacije, čijim bi odavanjem navodno mogla da bude naneta šteta Telekomu, ali i drugom preduzeću na koje se odnose informacije. Partijska „braća“ stavila su sebe iznad zakona i opravdanog interesa javnosti da zna.

Isto se desilo i dve godine kasnije, 26. avgusta 2011, kada je objavljeno da je Telekom Srbija kupio 51 odsto udela u preduzeću HD-WIN d.o.o. koje je vlasnik četiri TV kanala Arene sport. Tri dana pošto je po našem džepu realizovan primer dogovorne ekonomije, zatražio sam od Telekoma da mi dostavi sve ugovore i sporazume sa preduzećem HD-WIN. Zahtev je nakon sedam dana odbijen, uz obrazloženje da Telekom nije organ javne vlasti i da nema obavezu da primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Takav apsurdni stav Branka Radujka je izgleda opet bio u funkciji zaštite Đilasovog interesa. A zahtev da se obelodane ugovori bio je u funkciji javnog interesa da se proveri da li je državni novac, kojim je kupljeno 51 odsto programa Arene sport, u stvari iskorišćen da se vrati 7,5 miliona evra koliko je Arena sport navodno dugovala Đilasovoj firmi. Radujko je smatrao da ovo pitanje ne zahteva odgovor a slično su mislili i mediji koji u to vreme, zbog uticaja koji su Telekom i Dragan Đilas imali na njih, nisu ni pomišljali da pišu o ekonomskoj opravdanosti ove transakcije, a kamoli da zatraže ugovor od Telekoma.

Elem, šta je epilog ove priče? Ima li zakona za „braću“?

U prvom slučaju Poverenik za informacije usvojio je moju žalbu, donevši 8. oktobra 2010. obavezujuće rešenje kojim je poništio odluku Telekoma. Dakle, nema osnova za proglašavanje tajnosti podataka iz ugovora koje je potpisalo državno preduzeće. Telekomu je naloženo da mi u roku od tri dana dostavi ugovore u vezi sa emitovanjem rijalitija „Veliki brat“. Bliži se trogodišnjica donošenja rešenja, ali još nema političke volje da se ono sprovede u delo. A i zašto bi mi taj dokumenat dali kad je našim parama Telekom „pošteno“ već platio kazne?

Prvu kaznu od 20.000 dinara u budžet Republike Srbije Telekom je uplatio 2010. godine, dok je druga kazna od 180.000 dinara plaćena 2011.

Za ovo nepoštovanje zakona, ignorisanje institucija i omalovažavanje prava javnosti, Telekom ima punu podršku kako prethodne, tako i ove Vlade. Jer da nije tako, Vlada bi do sada naterala rukovodstvo Telekoma, koje sama postavlja, da poštuje zakon. U članu 28 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisuje se obaveza Vlade da izvrši rešenja Poverenika u situaciji kada ni kažnjavanje ne urodi plodom. U ovom slučaju, još 16. februara 2011. godine, Poverenik je Vladi Srbije uputio zahtev za obezbeđenje prinudnog izvšrenja njegovog naloga u moju korist, ali od tada nisam dobio odgovor iz Nemanjine 11.

Radujko je otišao iz Telekoma, ali njegovi naslednici se ponašaju isto kao on. Poput Radujka, novi menadžment ignoriše nalog Poverenika od 12. marta ove godine, kada je Telekomu ostavljen rok od tri dana da dostavi ugovore o kupovini TV kanala Arena sport. Ovaj nalog više od tri meseca nije sproveden u delo, a sve ukazuje na to da će Telekom u budžet Srbije ponovo „dotirati“ 200.000 dinara kazne. Ali gde i kome sve ide naš novac iz Telekoma još nećemo saznati.

2 odgovora ka “Pištaljka.rs: Veliki brat i partijska braća”

  1. Vesna каже:

    Odlican tekst, jer pokazuje sta je zapravo sistemska korupcija, i koliko smo odmakli u borbi protiv nje. Ne vredi hvaliti se kako je sada tolerancija prema korupciji nula, jer sve ono sto smo dosada videli kao tu „borbu“ uglavnom nije bila rec o korupciji (sem mozda dva ili tri slucaja), vec o drugim krivicnim delima. Opisan slucaj povezanosti Telekoma kao drzavnog preduzeca sa tajkunom Draganom Djilasom, a u koordinaciji koju obezbedjuje partijsko bratstvo, jasno pokazuje gde treba traziti izvor korupciju, u kojim vezama. Glavni zastitnik koruptivnih veza drzave i privatnog kapitala, su same politicke stranke ali i vise od toga. One su se i same pretvorile u jedinstvenu politicku klasu koja je dugorocni zastitnik svojih interesa. Zato nema razotkrivaja price o Telekomu ni kada stranka koja je posredovala koruptivnu vezu padne s vlasti, jer i sledeca stranka koja dodje na vlast pripada istoj klasi. Tako dzapa propade na izborima jedna stranka koja se i nije mnogo trudila oko borbe protiv korupcije, kad je nasledi druga koja stiti i te prethodne i sadasnje iste koruptivne veze, a pri tom se doseti da stice popularnost borbom protiv korupcije. Kakva ironija.

  2. Ivan M. каже:

    Lopovska solidarnost. Kad bi se otvorile sve alpine, kofercici, koridori, busplusevi i mostovi ostali bi i bez vlasti i bez opozicije… Poslednjih dana se oslobadjaju i oni bivsi ministri protiv kojih je bilo optuznica. Srecom „naivna Evropa“ izgleda ne veruje na rec pa za svaki slucaj zakazuje kontrolu u decembru i pocinje sa najvaznijim poglavljima 23 i 24.

Pristigli komentari