Taman kad je Mlađan Dinkić izjavio da niko drugi ne zna da vodi finansije i spremio se da objavi verovatno poluizmišljene transkripte razgovora sa Dačićem, u Srbiji se nedavno pojavio novi ekonomski spasitelj, sa diplomom Jela i iskustvom u njujorškoj agenciji „Mekinzi“. Dinkićeva priča o jedinstvenosti njegovog znanja odmah je pala u vodu, toliko da je URS saopštio da je novi ministar zapravo preuzeo Dinkićev program, a interesovanje za transkripte je naglo isparilo.
Na sceni je nova figura koja je odmah zadobila pažnju i poverenje svih medija, rodile su se nove nade u ekonomski oporavak, čak eksploziju ekonomije. Sreću kvari jedino činjenica da malo šta u vezi sa Lazarom Krstićem ima veze sa ekonomijom. Spasitelj nije ekonomska kategorija, a mediji ne podržavaju Krstića zbog njegovih originalnih ekonomskih ideja, već se u prvi plan ističe njegova američka diploma i talenat za matematiku. Krstić za ovakvu dobrodošlicu može da zahvali kombinaciji dve odlike javnosti u Srbiji: slabosti prema mladim, obrazovanim ljudima i činjenici da se očekuje da se novi ministar savršeno uklopi u neoliberalni kalup koji potpuno unisono i nedvosmisleno podržavaju naši ekonomisti, analitičari i mediji.
Ove dve odlike u stvari se savršeno dopunjuju: ciničnom neoliberalnom modelu treba bajka o neiskvarenom spasiocu, koji će neko vreme biti smokvin list za interese političko-menadžerske klase. A možda je ovo ipak preuranjena ocena. Da najpre sačekamo šta novi ministar planira da uradi? Naravno da i ta opcija ostaje, ali je problem što cela konstelacija mladom Lazaru ne daje baš previše prostora. Upravo „sloboda“ koju će navodno dobiti, predstavlja pravu neslobodu.
Naši ekonomisti su novu situaciju opisali na klasičan neoliberalni način. Krstić je šansa da se dugo odlagane “strukturne reforme” najzad odigraju. To će biti moguće ako ne bude opstrukcije političara. Tako se ulazi u klasičan neoliberalni logički salto: politička volja je neophodan uslov za uspeh reformi, ali je sadržaj ove volje u tome da se sama skloni sa puta. Mladi stručnjak treba da dobije slobodu, od političara, a time i od građana, koji još uvek samo preko njih mogu formalno da utiču na svoju sudbinu. Ovako slobodan od svakog uticaja sa strane, Lazar bi trebalo da odlučno pokrene stvari u interesu svih. Ali, zašto je najpre trebalo te “sve” onemogućiti da utiču na njega? Šta garantuje da se ta sloboda ne sastoji upravo u mogućnosti da se neometano radi samo za neke? Jedna od tajni neoliberalizma jeste da je ovo pitanje nečuveno. Pa ne bi Krstić to radio, na primer, ne bi nas građane tako razočarao. Međutim, on većinu građana uopšte ne poznaje. Ostaje i ta mogućnost da mu njegova stručnost neće dopustiti da radi samo u privatnom interesu, odakle bi sledilo da su američki univerziteti poput Platonove akademije – tu se uz znanje dobija i vaspitanje da se znanje upotrebljava samo u opštem interesu i da se uvek stoji na braniku univerzalnih vrednosti.
Problem je što uopšte nije tako. I Jel i drugi univerziteti pružaju samo mešavinu činjeničkog znanja i vladajuće ideologije. Nikakve brane da se znanje upotrebljava u ove ili one svrhe tu nema. Kako će znanje upotrebljavati u potpunosti je na mladom Krstiću. A tu otprilike postoje dva puta. Jedan je naravno konformizam koji mu se nudi, a drugi suprotstavljanje privatnim interesima. Možda Krstić ima i najbolju veru da se njegova ekonomska ubeđenja dovesti do boljitka. Bilo kako bilo, sudeći po dobrodošlici, set onoga što on treba da obavi već je pripremljen.
Analitičari već znaju da će naredni potezi ministra biti stezanje kaiša, ukidanje subvencija, dalje privatizacije, čitava neoliberalna agenda koja se od svakog ministra očekuje, ali je retko koji preduzima zbog njenog “bolnog” karaktera. Analitičari i ekonomisti su na ovaj – tuđi – bol davno oguglali, ne nude ništa zauzvrat, samo se drže priče da je sve to zbog “boljeg sutra” i da će nam posle ovih bolova “svima biti bolje”. Kad se bolje pogleda, vidi se da će nekima biti bolje i odmah, čim budu mogli da isplaćuju manje otpremnine, da zauzmu strukturne monopole i zapošljavaju radnu snagu sa manjim pravima.
Na Petričićevoj karikaturi u Politici, dobro se vidi ta situacija Lazara Krstića. Njegov idealizam se podrazumeva, ali su mačori u odelima i šeširima, sasvim neprepoznatljivi možda i njemu samom, a sistem je napravljen tako da u njemu nema nimalo idealizma.
Tačnije ima. Taman toliko da se ponekad napravi mesta za mladog nišliju koji je završio Jel.
Вратио се Двоглед и пре рока! 🙂 Одлично!
Samo zagrevanje 🙂
„Ali, zašto je najpre trebalo te sve onemogućiti da utiču na njega?“
Kako se ovo postize i ko to treba da osigura? Nekakvo „samoukidanje“?
Mozda je fatalizam ocena da smo u paradoksu u kome Vucic radi sve sto se od njega ocekuje da bi sacuvao brutalnu vlast a Krstic skakuce kao lutka na koncima. Velicanje u „mesiju“ je jednako neumesno. Istina bi mogla biti negde izmedju: za bilo kakve reforme (ciju neophodnost vlast shvata) ministar ne moze biti partijski aparatcik duzan svima i zato zele da probaju sa nekim sa strane. Prerano je da se sudi ali videce se iz programa i konkretnih koraka gde to ide … ako se drugacije ne pokaze – moja podrska.
Da su partije zaista spremne da promene sistem i dovedu kompetentne kadrove koji će imati odrešene ruke, ne veruju sagovornici “Blica”.
Pitanje je da li će Lazar Krstić uspeti da se odbrani od političkog uticaja.
– iz clanka „Jedan mladi strucnjak je bolji od hrpe partijskih parazita“
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/398874/Jedan-mladi-strucnjak-je-bolji-od-hrpe-partijskih-parazita
I dalje ta prica „Da, ali…“
Bolji stav od totalne negacije stvarnosti ili kuknjave ali isto sadrzi neku distancu svevideceg kriticara.
To bruje sa svih strana i na sve teme: Kosovo, tajkuni, sporazum, rekonstrukcija, pojedini ministri, JAT… uvek pocinje sa tim „Da, ali…“
Ako partijska drzava jeste zlo ovo je valjda korak u DEPARTIZACIJI (isto kao ponuda Milici Delevic ili sada kandidatkinji za mesto glavnog pregovaraca ili prodaja JAT-a koji vise nije mesto za udomljavanje par stotina zasluznih clanova)? Suprotno od toga bi bilo da nam tu iskoci kao ministar neki SNS vlasnik zemunske trafike.
Inace, departizacija je bilo i jedno od obecanja pred izbore i sta se desilo? Krkobabici lupetaju okolo kako je to lose a Tabakovic je i dalje „nezavisna“ guvernerka. Jos nisam cuo ozbiljnu kritiku opozicije o toj temi. Da li je to slucajno? Ili bi i oni radili isto to samo jos gore, popunili bi opet pola funkcija primercima iz Tadiceve ucionice.
🙂
22.08.2013.
Savetnik za privredu i finansije prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, ističe da Vlada Telekom ne može da ostavi da se bori sa konkurencijom, koja više ulaže, kao i da sa sadašnjom strukturom vlasništva, okružen jakom konkurencijom, Telekom na dugi rok ne može da opstane. Država nema para za investicije i da tako parira Telenoru i VIP-u.
…
24.02.2011.
Premijer (Mirko Cvetkovic) je rekao da javna preduzeća ne bi trebalo da imaju različite tretmane i da je to jedan od razloga zašto je potrebno prodati „Telekom“, jer dok se god održavaju plate ispod nivoa koji je konkurentan, ne može da postoji državno preduzeće koje može da se odupre konkurenciji na tržištu.
…
Prema rečima premijera Mirka Cvetkovica, kompanija „Telekom“ koja je bila profitabilna u državnom vlasništvu, biće još profitabilnija u privatnom vlasništvu, koje je mnogo efikasnije.
On je istakao da je u najboljem državnom interesu da se privatizuju sve kompanije, „i ‘Jat’, i sutra-prekosutra druge kompanije“, što bi dovelo do njihove veće efikasnosti i omogućilo veći životni standard građana.
Eh,gospodine Milutinoviću, svedočenje neoliberalnog frejmovanja/uokviravanja stvarnosti sa svim svojim pratećim devastirajućim efektima, nailazi na kategorički zid domaćih političkih elita koje se belodano lažno legitimišu javnim interesom…plima diskursa/tekstova-govora o skupoj i neefikasnoj državi, remetilačkom faktoru koji dereguliše samoregulišuće tržište, nekonkurentnosti javnih preduzeća, deficitima kao efektima posustale privrede(BDP), prekarijatu kao posledici recesije, privatizaciji kao leku za sve ekonomske boljke etc. toliko je snažna da je prosto fenomen kako se već nismo udavili…
Možda treba primiriti komparativan pristup i načelni govor o neliberalnim kontradikcijama i/ili strategijama – mada ni to nije loše (ne postoji uspešna privatna firma koja profit ne crpi iz sumnjivih(ili ne) poslova sa državom/jav.preduzećima) i pokušati sa ukazivanjem na konkretna rešenja za regulisanje fiskalnih disproporcija. Npr. za početak: evidentirati breše kroz koje se „udaljavaju“ javni resursi, „privući“ nove poreske obveznike (crnu zonu svakodnevno posmatram (sa terase) – tabloidima poznata lica koja uspešno posluju (čak i na ulici) ispod radara propisa), racionalno organizovati javna preduzeća (prekinuti s praksom da npr. dipl. ekonomista obavlja administrativne poslove a prima platu po višem platnom razredu) and so on.
Najlakše je, ono što politički mainstream radi, zanemariti kontekst i dogmatski se držati finansijskog diktata.
Iako je dominantan mešetarski svetonazor koji se teško peinačuje,vredi pokušati.
Неће приватизација донети бољи стандард. Нити је то циљ већ евентуална нуспојава. И ја сам за приватизацију али поштену а не да република плаћа радна места страним фирмама које сав профит однесу негде далеко. Када прође рок субвенцији, оне се покупе и оду. Шта је онда поента? Па телеком је профитабилан. Зашто се решити профитабилне фирме чији се профит обрђе и умножава у нашој економији? Да не причамо о приходу који остварује привреда од плата које троше радници телекома. И то све да би препустили тржиште норвешкој државној компанији?! Е ово је стварно апсурдно. Пропала предузећа нек пропадну али не и профитабилна
Vučić u vladi želi stručnjake koji nisu vezani za interesne grupe
SNS daje eksperte, a SPS političare
BLIC, Ivana Mastilović Jasnić | 24. 08. 2013. – 19:47h | Komentara: 47
Način na koji biraju nove ministre pokazuje da premijer Ivica Dačić i vicepremijer Aleksandar Vučić imaju različite vizije kako buduća vlada treba da funkcioniše. Dok Vučić smatra da vladu treba da vode eksperti, Dačić „od stručnjaka ne očekuje mnogo”, pa i ovog puta personalna rešenja traži unutar stranke.
Ljubodrag Savić: Nestranačke ličnosti u Vladi kao „okretanje novog lista“
Tanjug | 25. 08. 2013. – 18:31h | Komentara: 0
Dolazak nestranačkih ličnosti na čelo najvažnijih ekonomskih resora u Vladi Srbije ukazuje na opredeljenje da se konačno sprovedu mere neophodne za rešavanje najvažnijih ekonomskih problema zemlje, ocenili su ekonomisti u izjavama Tanjugu.