„To je bila komunistička Jugoslavija, kojom su harali velikosrpski nastavni programi. Desetine hiljada Bošnjaka dali su živote da nam se nene više ne bi zvale bakama, da nam se bosanski jezik više ne bi zatrpavao ekavicom, da bismo bili slobodni u izražavanju svoga identiteta. Ako te slobode nema, onda su obesmišljene žrtve, onda je besmisleno sve.” Fatmir Alispahić, „neumorni borac za čistotu bosanskog jezika“.

(ovde se otkriva u šta su narodi na Balkanu utucali prošlih 25 godina i u šta mogu utucati sledećih 25 ili 125 godina. Ponekad se čini da se ta istorija može opisati ovako: „najpre nam nisu dali (komunisti, jugosloveni) da pevamo „Oj vojvodo Sinđeliću“, a sada to možemo“. Rat ipak nije bio besmislen, oslobodili smo se svih stega, kao što je moglo i da se očekuje da će biti efekat rata)

O Fatmirima u Hrvatskoj govori poslednja kolumna Predraga Lucića, i mi ne zaostajemo.