Lepo je zalagati se za redovne izbore 2016. godine, ali je i teško ne primetiti da je ova vlada u debelom ćorsokaku, što nije ni čudo s obzirom na stalnu želju za rekonstrukcijama. Beogradski izbori proizvod su slučajnosti i moraju biti 16. marta, ali republički izbori ne moraju, ako postoji politička volja za to. Naše stranke su stručnjaci za kampanje, ali im osmišljavanje političkih programa ide malo slabije i za to je potrebno vreme. Zbog toga je možda najbolje da republički izbori budu na 2-godišnjicu prošlih republičkih izbora, u maju, a da pre njih uradimo nekoliko stvari koje bi prekinule ovu lošu beskonačnost političkih balona u kojoj smo sada. Stranke bi trebalo najpre da prepoznaju svoju političku ideologiju, a onda da se dogovore oko temeljnih osobina sistema. I da na izbore idu sa jasnim programima i prirodnim savezništvima. Ovo je moj predlog. Na izbore bi trebalo da ide 3 bloka stranaka (nacionalisti neka se sami snalaze): Naprednjaci, Nova levica i (Neo)liberalni blok. Tako bi izbori odredili i buduću politiku na jasan načini bili neizvesni. I korisni, takođe.
Naprednjaci imaju trenutno toliki rejting da mogu sami na izbore. Njihov problem je što nemaju politiku. Verovatno niko u SNS nije znao da ćemo menjati zdravstveni ili penzioni sistem na način na koji je ministartsvo privrede predložilo poslednjih dana. To znači da je naprednjačka politika skrpljena od kampanja za rejting (hapšenja itd.) i tuđih programa o kojima čak nemaju ni pojma iako sede u istoj vladi. Do maja ima vremena da se to promeni. Smislite vlastitu politiku. Jasno je izložite. Eliminišite glavne primedbe koje su vam upućivane (upotreba medija, građenje rejtinga na hapšenjima). Idite na izbore.
Drugi blok može biti pomenuti (Neo)liberalni blok u koji bi ušli LDP, Nova stranka, ministar Radulović i njegovi savetnici, neoliberalni ekonomisti i novinari. Ovaj blok bi sigurno prešao cenzus, pošto postoji javnost koja smatra da je politika koju sada predlaže ministartsvo privrede, a koja vodi ka privatizaciji što više stvari, privatnom zdravstvu, privatnim penzionim fondovima, dobra politika. Izbori bi bili prilika da se ta politika artikuliše, predstavi građanima i zaista proveri stepen njihove podrške. Mogu da predložim i listu: 1) Saša Radulović 2) Bojan Đurić 3) Vladimir Pavićević 4) Danica Popović 5) Dušan Pavlović... Svi ovi ljudi su nekad sarađivali i zalažu se za ideološki identičnu politiku.
Treći blok – Nova levica – su Demokrate i Socijalisti. Ako se uopšte ide na vanredne izbore, to znači da SNS više neće sa SPS, pa ovima očigledno preostaje samo DS kao saveznik. Taj blok bi i u ovim uslovima bio dovoljno jak da parira naprednjacima, a uz dobru kampanju pitanje je ko bi odneo prevagu. Istovremeno, to bi trebalo da su ideološki bliske leve stranke, koje obe tvrde da im je cilj da zaštite radnike i penzionere. Danas je teško artikulisati levu politiku, artikulišite je i ponudite građanima. Pokažite neoliberalima da vaša politika nije „nemoguća“. Izaberite nosioce politike prema ovom cilju.
Ako bi ove opcije izašle na izbore, možda bi neka od njih odnela apsolutnu prevagu, a možda i ne bi. Posle izbora bile bi moguće sve kombinacije. Levicu i neoliberale približavao bi isti položaj u odnosu na nekadašnju lustracijsku barijeru, što nikada ne treba sasvim zanemariti. A naprednjake i neoliberale slična ekonomska politika. Stranke bi trebalo da imaju barem okvire plana A, B, C za slučajeve da samostalno osvoje vlast, ili naprave koaliciju sa jednim ili drugim preostalom blokom. Na kraju bismo najverovatnije dobili neku kombinaciju „reformi“ i umerenosti što nije najgore što možemo dobiti.
Pre ili posle izbora sve stranke bi trebalo da naprave još jedan dogovor oko tri tačke: 1) Sledeći izbori su u maju 2018. godine, a sledeći lokalni izbori u svim opštinama u maju 2016. Ako bude vanrednih izbora, oni se neće finansirati iz budžeta i neće menjati redovni ritam izbora. 2) Mediji će biti slobodni. Rasvetliće se i vlasništvo i šema uticaja na medije i odsad će se sprečavati svaka manipulacija medijima. 3) Zalagaćemo se za sveukupno sređivanje države, stabilnost, poštovanje zakona, precedure, protiv svakog nasilja u politici i za međusobno poštovanje stranaka.
Eto, to bi bilo to rešenje. Naravno, niko nije tako naivan da misli da će ono biti oberučke prihvaćeno, ali to nije važno. Stranke mogu da se drže i sadašnjeg modela političkog voluntarizma u kome će ići na izbore uvek kad više ne znaju šta će, svi će se nuditi najvećoj stranci koja ima rejting a nema politiku, sa nekom politikom koja nema rejting. Sve je to moguće.
Ali, onda se ne moramo uzbuđivati oko ovih mogućih, zbrzanih izbora. Za godinu dana biće opet izbora.
komentari sa B92:
Dogovoreno. Državne škole i zdravstvo treba što pre ukinuti jer i ovako nisu ni za šta. Učiteljima i lekarima bi bilo puno bolje, kao i svima ostalima.
(Jovan Galtić, 17. januar 2014 12:02)
Za sve one koji pominju neki „slom“ drzave ako se ne usvoje reforme, zelim da porucim da je drzava spremna da se bori za svoj opstanak do poslednjeg penzionera i gradjanina. Sto se mene tice, bolje da crkne „drzava“ (politicari, tajkuni, profiteri, kvazi biznismeni), nego ja. Dakle, glavni problem nije u nekakvim reformama, nego sto je „drzava“ bacila privredu na kolena, posla nema niotkuda, a sada bi sve da svale na gradjane. Naravno, za ovakvo stanje je odgovorna garnitura koja je vladala od 2000.g.
(Srki, 17. januar 2014 08:23)
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: I ovi izbori neće biti glasanje o tome ko je najveća partija od dve velike, nego će se na izborima odlučivati da li će LDP uticati na formiranje republičke i gradske vlasti ili će to raditi Dačić i Demokratska stranka, koji su već zajedno bili na vlasti i čiji je zajednički rezultat dramatično uvećan javni dug, produbljivanje negativnih efekata ekonomske krize, dok su nas na političkom planu u potpunosti kompromitovali, predstavljajući Srbiju kao zemlju koja nije sposobna da bude ozbiljan partner ni Vašingtona, ni Brisela, ni Moskve – dodao je on. – See more at: http://istina.ldp.rs/Vesti/17943/Na-izborima-se-bira-izmedju-politike-LDP-sa-jedne.shtml#sthash.XAbk24nI.RjG2J7Sa.dpuf
zoran panović: U smislu veberijanstva, borbe protiv korupcije, prozapadnih stavova i raščišćavanja sa državnim terorizmom, Vučić je odavno prešao Rubikon. U smislu da li je liberal radulovićevskog tipa, ili će svestan egalitarne, kardeljističke i neradničke suštine društva probati da reforme učini postepenim, manje bolnim, sa i dalje jakim distributivnim mehanizmima u raspodeli ovoga što nam je ostalo, tu stvari nisu najčistije. Da li SNS hoće zakon o radu, ili zakon o udruženom radu?
Bude li radulovićevski, u tom procesu bi valjda i mnogi naprednjaci „promenili svest“ i shvatili da su u duši socijalisti.
– See more at: http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/vucic__tadic.1083.html?news_id=274642#sthash.oCJDYwKh.dpuf
ne bih se složio da naprednjaci nemaju politiku. Pa Vučić je još za vreme izbora „otvoreno komunistički“ isticao da je ultraneoliberal, da ga zanimaju samo interesi najkrupnijeg kapitala.. i to doosledno i pošteno sprovodi – Beograd na vodi, Radulović, Krstić i sl. Pa zar mu nije Đulijani bio glavni adut na izborima?
Prvi i drugi blok su isti blok – neoliberali sa mudima (beskompromisni i bez trunke empatije prema ljudima) i neoliberali p…č..ce ..
u pravu si i da su SPS i DS levica, ali u najgorem, globalističkom smislu – zagovornika planetarnog etatizma.
U terminalnom stanju nema terapije vec samo sredstava za umirenje bola.