Gubljenje nevinosti

Hajde da se osvrnemo na ovu kampanju koja se srećom već nalazi u zamiranju.

Mislim da je Karl Šmit jednom rekao: „izmisli neprijatelja i sve će imati smisla“ i čini mi se da ova rečenica najbolje definiše strategije stranaka u ovoj kampanji, jer izgleda da su baš ovo njihovi stratezi pročitali i primenili. Jer ništa nam sem demonizovanja svojih oponenata nisu pružili u proteklih dva meseca, koliko traje ovo šizofreno predizborno mrcvarenje. U situaciji u kojoj ti akteri grade svoje imidže tako što demonizuju svoje protivnike[1] građani su počeli da se ponašaju poput pavlovljevog psa-balave ili ne u skladu sa nadražajima, to jest glasaće ili ne u skladu sa strahom koji im bude sateran u kosti neposredno pred glasanje (ili bi se moglo reći da reaguju kao pas koji je nebrojeno puta prebijen i koji podvija rep kada nazre prut?). A argument straha se uvukao i u jedino koliko-toliko smiseno pitanje na ovim izborima: ono koje odgovara na dilemu „prežvrljati listić ili glasati za DS“ i nema ni trunke sumnje da je danas zalagati se za poništavanje daleko teže nego pre dve godine upravo zbog toga što su potencijalne posledice ovog puta očigledno opasne pa argument onih koji su se pre dve godina zalagali za poništavanje glasa a koji danas preporučuju glasanje za jedinog protivnika opasnim naprednjacima treba još jednom analizirati. Ukratko, oni preporučuju samoodbrambeno glasanje. Mora se priznatida je ovaj argument dosta jak jer od naprednjačke mesijanske samozaljubljenosti zaista preti velika opasnost.

To bi, međutim, značilo da beli listići na prošlim izborima nisu bili svesni opasnosti koja preti od naprednjaka i da je takvo glasanje bilo, jednostavno rečeno, detinjasti potez previše razmaženih glasača koji je imao neplanirane posledice, te da je to krunski dokaz nezrelosti cele akcije. Bilo bi, međutim, netačno tvrditi da mi koji smo se zalagali za ovu opciju, nismo znali kakva opasnost preti (mada se ne mogu oteti utisku da bi neki od onih koji su prežvrljali svoj listić pre dve godine voleli da je Demokratska stranka i pored toga osvojila izbore, pa da su poništavanjem listića samo oprali ruke od odgovornosti). Naprotiv, oni koji su se za bele listiće zalagali pre dve godine odlično su znali da odbijanje glasanja za manje zlo nosi opasnost od toga da vam se desi veće zlo, što se izgleda i desilo. U tom smislu, beli listići zaista imaju svoj deo odgovornosti za ovakvu strukturu vlasti kakvu imamo. Beli listići, tako, nisu bili pokret političkih čistunaca koji izbegava da prlja ruke politikom, naprotiv, oni jesu pokazali pravu pravcatu građansku odgovornost kada nisu pristali da im politička sfera postane potpuno obesmišljena betoniranjem spin-političke prakse tadašnje DS, makar po cenu većeg zla. U nedelju će znak političkog kukavičluka i političke nezrelosti biti upravo odustajanje od posla koji smo započeli pre dve godine a u pitanju je strateški važno odbijanje učestvovanja u političkoj predstavi koja se svodi na logiku manjeg zla[2] i glasanje izazvano strahom koje smo pominjali na početku.

Previše lako se zaboravlja da je Demokratska stranka pre osuđena na poziciju u kojoj se nalazi nego što se sama odlučila na beskompromisni stav prema ulasku u vladu sa Vučićem. Beli listići imaju svoje nasleđe: katalizovali su početak izlaska Demokratske stranke iz jednodecenijske samodovoljnosti.[3] Jedino što je to, za sada, samo naznaka. Glasati sada za njih bio bi trijumf politike manjeg zla sa zadrškom a sasvim moguće i zaustavljanje tog važnog procesa.

Beli listići nisu poništavali svoj glas jer su želeli da sačuvaju svoju političku nevinost, naprotiv: nju smo izgubili-nema sumnje u to-a tražiti je nazad, povući je u nedelju, mislim da bi bilo komično isto onoliko koliko i cinično. Naprotiv, gubljenje političke nevinosti, pa i preuzimanje rizika, je uslov mogućnosti političkog delovanja. Ponovno glasanje poništenim listićem je rizik, ali politički rizik koji će se (nadam se: zato se i zove rizik) isplatiti, barem onoliko koliko strah prestane da bude korišćen kao prvi i poslednji motivator na nekim sledećim izborima. Ukratko: jedini način na koji se možete straha osloboditi je da se sa njim suočite.


[1] Naravno, shvatate da su u igri samo dva igrača: SNS i DS. Ostali se utrkuju ko će pre sa pobednikom u krevet, jedina razlika je u tome što ovog puta znamo ko će biti taj pobednik.

[2] A previše lako se zaboravlja da i SNS računa na logiku glasanja za manje zla. Jedino što njihovi marketing magovi svoje prethodnike medijski satanizuju ne bi li DS ispao veće zlo.

[3] Mada se mora notirati i pojava Saše Radulovića sa čijim programom se možda ne slažem, ali on je jedini koji je analizirao političke probleme kao strukturalne probleme.

12 odgovora ka “Gubljenje nevinosti”

  1. brana каже:

    „jedino pitanje na ovim izborima: ono koje odgovara na dilemu „prežvrljati listić ili glasati za DS“

    pogrešna dilema, jer dileme nema za inteligentnije od ispod prosečnih.. samo masovni BOJKOT je opcija, koja upravo proizilazi iz argumentacije autora.. beli listići samo kao dopuna – ako je neko egzistencijalno ucenjen od neke stranke – a takvih je mnnogo i bez takvih ne može da uspe otpor ..jer stranke mogu da kontrolišu samo ko je izašao a ne i šta je izžvrljao na listiću.

    • nolte каже:

      Naravno bojkot.Da ne bi ovkvi kakvi su imali legitimitet.Mole da se izadje na izbore.Zasto?

      • brana каже:

        „Apsolutna većina jedne liste, nezavisno od toga da li joj se pripisuje očekivanih, na osnovu anketa procenjenih – najniže 40%, a najviše 44% glasova, postaje moguća ako cenzus ne pređe više od 5 lista. Premoć se smanjuje povećanjem broja lista koje pređu cenzus.“ http://pescanik.net/2014/03/predizborne-crtice-ii/
        ovo kao ilustraciju koliko je sada drukčija situacija nego na prošlim kad smo agitovali za bele listiće – da bi se povećao cenzus kojekakvim strančicama (i uspeli) ..sada bi baš bilo dobro da što više strančica probije cenzus, da se partiokratama zakomplikuje život, a to se postiže bojkotom … a iskustv s aprošlih izbora govori da se baš nisu revnosno kontrolisali beli listići – bilo ih je gde su NOPO i još neke male stranke imale članove u biračkoj komisiji, a gde nisu – kao nije ih bilo.

  2. nolte каже:

    Slazem se da je bojkot jedno po meni od resenja,ali bojkot koji bi ugrozio legitimitet onih koji pobede,znaci ispod 50%.Zar se u kampenjama ne oseca vapaj politickih aktera i molba da se on,legitimitet i dobije.A posle nije vazno,sve ce nam objasniti

  3. Možda je u jeku izborne kampanje građanima, ali i profesionalnim analitičarima, promaklo neviđeno demonstriranje sile i potpunog nipodištavanja zakona od strane glavnog favorita u izborima. „Beograd na vodi“ počinje da se realizuje mimo svih propisa, bez tendera, tajnim ugovorima Eksproprijacija će se obaviti na isti način, podignuta na nivo zaštite nacionalnog interesa, a opretivni deo posla već kreće uklanjanjem šina sa Savskog platoa.
    Model je na probi – sve će se odigrati uz potpuno ignorisanje zakona i pravila i uz istovremeno dobijanje političkih poena i glasova, čak plebiscitarno.
    Šta će sprečiti da sutra isti model ne bude primenjen na prodaju zemlje, vode, javnih preduzeća i dobara?
    Ko će moći da zaustavi proglašavanje neprijatelja „napretka“ i njihovo stigmatizovanje i eliminaciju? Najava je već plasirana u kampanji.
    Nije ovde reč o potencijalnoj opasnosti koja će se možda desiti, a možda i neće. Ona je već na delu. I nije za potcenjivanje, naprotiv. A ne leči se belim listićima, ni bojkotom.

    • brana каже:

      „ne leči se belim listićima, ni bojkotom.“
      nego?

      • Uvek su moguća dva načina: revolucionarni i institucionalni. Možemo diskutovati koji je više demokratski, ali način određuju istoriski uslovi i sticaj okolnosti. U ovom momentu, to su svakako izbori. To što je izbor opcija na političkoj sceni jadan – jeste mučna istina, ali ne sme biti dovoljan razlog da se odustane od pokušaja da se moć jedne destruktivne opcije ne ograniči jačanjem druge političke opcije. Već za nekoliko meseci, ili do sledećih izbora, pojaviće se i nove političke opcije. Ali, da bi za dve-tri godine uopšte bilo novih izbora, ne sme se dozvoliti potpuna nadmoć jedne varijante bez protiv teže. A danas se to radi izlaskom na izbore i glasanjem za opciju za koju procenjujemo da može biti ta protiv teža.

        • nolte каже:

          Ja procenjujem da ni jedna opcija nije protivteza.Sve smo do sada videli.Nista novo.Novo ce se pojaviti >

        • Stefan Aleksić каже:

          Vaši komentari su super. Da, u pravu ste, u parlamentarnoj demokratiji izbori jesu jedino relevantno polje. Međutim, ja sam mišljenja da je kod nas sam pojam demokratije (pa i demokratskog procesa) toliko obesmišljen da jedan od retkih artikulisanih političkih zahteva je zahtev za povratkom demokratije demokratiji. ovo je samo na prvi pogled utopijski projekat i zaista postoji neka „suština“ demokratije, a to je: poluge moći u rukama građana. Mislim da je to težak ali dostižan cilj i prvi korak je delegitimisanje političke elite koja nema ništa sem straha kojim ucenjuje građane.

          Sa druge strane, mora se priznati, ne može se poništavati listić doveka. to bi bilo pomalo detinjasto. Na žalost, nema kod nas političkih predstavnika niti snaga ili projekata koji bi bili dovoljno alternativni da bi bili realna opcija… Dilema je… kako da kažem, teška ko zemlja, moram priznati.

          Ali evo, na ovom mestu i oko još onih par preostalih slobodnih medija se okuplja izvestan broj ljudi, možda čak i kritična masa. Neko treba samo to da uvidi. Ne smemo zaboraviti jednu stvar: jedino što belim listićima fali da bi postali izuzetno jaka politička snaga je pozitivna politička artikulacija.
          Mislim da oni nisu bezumno i nezrelo odbijanje političke odgovornosti…

          • MikeLDN каже:

            „jedino što belim listićima fali da bi postali izuzetno jaka politička snaga je pozitivna politička artikulacija.“

            Ovo je mozda pogresno. Beli listici nisu bili zadovoljni ponudom (ili nisu ni danas 16.3.) i prosto su odlucili da nece glasati sa zapusenim nosem. Iz toga ne proizilazi da je to neka homogena grupacija sa jasnim ciljevima. Od proslih izbora raspon daljih puteva listica je zapanjujuci: deo je formirao Novu stranku, VP se odlucila da podrzi DS kao jasnu alternativu SNS-u, neki su otisli u neumesnu podrsku SNS-u (zajedno sa pretecim e-medijima), neki smatraju da je DJB ta prava ponuda, BS se vratila u okrilje LDP a deo smatra da i dalje nema ponude i ostaje beli listic. Nema te stranke ni programa koji bi mogao da sve okupi a i imamo to gadjenje prema kompromisnim resenjima koja su uvek naknadno skupo kostala. Sada je sezona gutanja SNS knedli, za sve drugo je jos rano.

  4. brana каже:

    ljudi ako niste primetili mi smo na ovim izborima trijumfovali!
    u Beogradu pogotovo – 51.2% onih koji su bojkotovali i 3.1% onih koji su precrtali sve… ja bih ovima dodao i genijalce koji su glasali za mašđatrku parttiju – imala je više glasova od SRS i Raduleta, a tek nešto manje od Čade i Dverjanera.. beogradski duh not dead..
    obnova dempokratije je dug proces, ako ništa drugo nastavili smo VIŠE NEGO USPEŠNO- započeto na prošlim izborima sa belim listićima – smestili smo u realne okvire sve partije ..
    DS ………………………………………………… 2.7%
    (5.9% od 45.7% „izašlih“)

    NDS Boris Tadić ……………………………….. 2.6%
    (5.7% od 45.7% „izašlih“)

    DSS ………………………………………………..1.9%
    (4.1% od 45.7% „izašlih“)

    Dveri ……………………………………………… 1.6%
    (3.4% od 45.7% „izašlih)

    URS Krađan Dinkić …………………………….. 1.5%

    (3.3% od 45.7 „izašlih“)

    LDP Chada ………………………………………. 1.4%

    • brana каже:

      NI PRAVI REZULTAT NAPRDNJAKA NIJE TAKO STRAŠAN – Naprdnjaci …………………………………….. 22.3%
      (48,8% od 45.7% izašlih)

      SPS ………………………………………………. 6.4%
      (14% od 45.7% „izašlih“)

Pristigli komentari


Adsense

Po datumima

март 2014.
П У С Ч П С Н
« феб   јун »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31