Rubrika | Premalo za tekst

I nad popom ima pop

Taman kad su svi mediji proglasili da Vučić ima apsolutnu vlast, dakle vlast nezavisnu od bilo koga drugog, pa prema tome i vlast koja ne mora da radi šta joj neko drugi kaže, ispostavilo se da ipak nije tako, kao što se i moglo očekivati. Našu vlast međutim, ne sputava javnost, opozicija, zakon, ustav i takve trice, nego jedna viša instanca – viši kontrolori (Milan Tarot) – ekonomisti.

Evo izjava ekonomista iz današnjeg članka u Politici „Stari zadaci nove vlade„:

Нова влада би морала да спроведе и стимулативне мере како би се ублажиле рецесионе тенденције у привреди. Такође би могла, као једну од мера, поново да уведе субвенције на камате за кредите привреди за ликвидност и за инвестиције – каже Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду.

И Миладин Ковачевић, сарадник МАТ-а, сматра да нова влада мора најпре да уради ребаланс буџета што значи да се прилагоди реалним приходима. Затим да започне реструктурирање 153 државних предузећа и спроведе системске реформе…

Истовремено се мора започети реформа пензионог система и донети законски оквири за управљање градским грађевинским земљиштем и приватизацију и корпоративизацију јавних предузећа.

Kao što i treba da bude, „viši kontrolori“ su i zagonetni:

Арсић очекује да буде усвојен пакет економских закона који је крајем прошле године најављивао бивши министар привреде Саша Радуловић.

Kako će vlada koja je izjavila da je Radulović „sramota za Srbiju“ sada usvajati njegove zakone, zna samo onaj ko zaista određuje šta se „mora“.

Mislite o tome.

4 odgovora ka “I nad popom ima pop”

  1. Darko Božuta каже:

    Restruktuiranje 153 državna preduzeća je najveći problem, naročito ako se usvoje koncepti Evropske Unije čime ćemo si potpuno svezati ruke.Interesantni su pogledi prof.Dr.Milojevića: „Kada bi u Bosni i Hercegovini bilo milion ili dva miliona dioničara, odnosno kada bi krupna preduzeća bila u suvlasništvu nekoliko desetina ili stotina hiljada dioničara sve bi izgledalo drugačije. Dioničarstvo bi bila armatura koja bi povezivala Bosnu i Hercegovinu. Zbog toga je toliko važno provođenje reprivatizacije. Samo je masovna dionička svojina osnova za izrastanje krupnih, prije svega industrijskih preduzeća, što je polazna osnova uspješnog razvoja. Političarima, ne samo pri predizbornim kampanjama, te brojnim drugima javnim djelatnicima u BiH su puna usta retorike o “privlačenju stranih investitora…”, kao da se radi o nekoj zlatnoj koki koja jedva čeka da se stanje u sigurnosnom, ustavno-pravnom i političkom smislu u BiH sredi ili poboljša, pa da donesu pare i ulože u ovo ili ono. Jesu li strane investicije jedno od rješenja oživljavanja bh. privrede, posebno industrije?

    Prof. dr. MILOJEVIĆ: Strane investicije su štetne. One ne razvijaju nego uništavaju domaću privredu. O tome tako pouzdano govore naučna istraživanja kao i živa praksa zemalja koje su napustile strane i okrenule se vlastitim investicionim izvorima. Onda kada su se zahvalile stranim investitorima južnoazijski tigrovi (Koreja, Singapur, Tajvan, Tajland, Malezija) su za dvadeset godina učetverostručili svoj društveni proizvod. Mi smo u bivšoj Jugoslaviji bili uspješniji. Na osnovi vlastitih investicija u prvih dvadeset godina (1950-1970) naš bruto društveni proizvod je porastao za više od četiri puta.

    Ispitujući uticaj stranih investicija na razvoj osam istočnoevropskih zemalja, profesor Mencinger, sa Pravnog fakulteta u Ljubljani je ustanovio da na svakih 1.000 KM učešća stranih investicija u bruto društvenom proizvodu, bruto društveni proizvod se smanji za 30 KM.

    Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Majkl Spenc, kao predsjednik komisije za rast i razvoj Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Svjetske banke, postavio je sebi zadatak da pronađe zemlje koje su u dugom roku od 25 godina neprekidno ostvarivale prosječnu stopu rasta od 7 %, te da utvrdi izvore tog rasta. Iz Izvještaja je vidljivo da su to samo one zemlje koje su svoj razvoj zasnivale na domaćim investicijama.

    Slično istraživanje je obavio i profesor sa Univerziteta iz Čikaga Ragharam Radžan koji piše kako je njegovo dosta obimno istraživanje pokazalo, na primjeru velikog broja zemalja u razvoju, da ekonomije ovih zemalja bilježe visoke stope rasta samo onda kada svoje investicije finansiraju iz vlastite akumulacije. I obratno, što su investicije iz stranih izvora veće, rast je sporiji. Brz i održiv razvoj imale su samo one zemlje u razvoju koje nisu imale značajnije strane investicije.

    Kako izgraditi poslovni ambijent za domaća ulaganja?

    Prof. dr. MILOJEVIĆ: Izgradnja poslovnog ambijenta za domaća ulaganja znači izgradnju uspješnog privrednog sistema. Stanje je takvo da se mora krenuti od početka. Onaj ko je pravio državu Bosnu i Hercegovinu, vidljivo je da nije imao dobre namjere. Sve je učinio da ona privredno propadne, da joj se onemogući razvoj.

    Prvo je pitanje svojine, o čemu je bilo riječi. Da bi se krenulo naprijed potrebno je promijeniti svojinu. Umjesto sadašnje individualne, sitnosopstveničke potrebno je putem reprivatizacije, doći do masovne dioničke svojine građana i radnika.

    Drugo teško pitanje je novac. Nama je oduzet novac. Mi nemamo svog novca. Mi novac moramo da kupujemo na tržištu. Privredu bez vlastitog novca je teško zamisliti. Kakav to onda može da bude poslovni ambijent. Centralna banka sa svojim monetarnim nadležnostima je prva osnova, stub nosač ukupne privrede i ukupnog privrednog sistema zemlje.“Prof. dr. Aleksa Milojević, Ekonomski institut iz Biljeljine: ONAJ KO JE PRAVIO DRŽAVU BOSNU I HERCEGOVINU NIJE JE PRAVIO DA NAPREDUJE NEGO DA PROPADA

  2. brana каже:

    2 milijarde evra su se slile u Srbiju samo u jednoj godini a da ih niko nije primetio.. toliko su rusi uložili u crnogorsko primeorje a neznaveni meštani u stanove „u beograd“ … SAMO U JEDNOJ GODINI…. i šta su uradili: podigli cene nekretnina – ČITAJ OBUSTAVILI SVAKI PROTOK NOVCA, kupili stanove po najvišoj ceni koja će ikada biti, spiskali kapital, maca pojela pare…
    a i da su hteli da investiraju kao deoničari (zamislimo tu utopiju) sistem je uvezen takav da je prilagođen samo najvećim kompanijama…. jer ostale nemaju „refernce“ koje se traže na konkursima… setite se da ni MOstogradnja nije mogla da učestvuje jer „nema refernce“…

  3. brana каже:

    ne menjaju ploču
    Boris Begović: „ништа се не може променити хапшењима и судским процесима, нити појединачним спектакуларним инвестицијама, на земљи, у ваздуху или на води, које се најављују.
    Те ствари се мењају само коренитим структурним и институционалним реформама. Структурним, пре свега реструктурирањем јавног сектора, што подразумева да многи у њему запослени остану без посла, а да они који остану раде далеко ефикасније, да јавна предузећа постану предузећа и да се добар део њих приватизује, а да чувена предузећа у државном власништву престану да постоје.“

Pristigli komentari