Neko bi mogao da primeti da na Dvogledu neke teme upadljivo nedostaju. To nije samo stoga što se ljudi ne mogu razumeti u sve teme, nego i stoga što postoje teme koje u našem kontekstu služe samo tome da se izađe iz racionalnog diskursa i pređe u moralno-emotivno ucenjivanje.

Tako, za sad, nema Ukrajine. Ja barem ne mislim da se mešam u komplikovane odnose u jednoj zemlji zato što jedna strana u njoj možda pokazuje malo više demokratskog kapaciteta. Da to izrazim ovako: neka na Krimu postoje 2 Rusa koji poseduju dva ara zemlje, po meni oni imaju pravo da tu osnuju svoju državu. Što ne znači da imaju pravo da budu nasilni, ali o nasilju ovde niko ni ne govori, nego o “suverenitetu”, “teritorijanom integritetu” istim onim stvarima koje su kod nas odnele toliko života.

Nema ni Tesle. Po mom mišljenju, Tesli je svejedno da li će njegova urna biti u Hramu Svetog Save ili u Muzeju Nikole Tesle. Oni kojima nije svejedno su današnji akteri koji bi voleli da na još jednoj temi oprobaju lustracijsku logiku. Tako Teslu ne bi trebalo mešati sa SPC, kao da to mešanje može biti samo na Teslinu štetu.

Nema ni Miše Banane. Možda nam je, da kažemo, bivši premijer, “ucenjen čovek” koji na 160 diskova priča bog zna šta. Međutim, verovatno je da svi naši pollitičari imaju sličnog putera na glavi, makar u druženju sa sada optuženim “tajkunom” Miškovićem.

Nema više ni tajkuna koji potplaćuju celu političku scenu osim stranke (bivšeg) PPV, koji jedini odoleva tom zovu novca. Nešto nam je sistem, neoliberalan već godinama, ceo usmeren na korist “tajkuna”, a i biće usmeren, pa je možda besmisleno da histerišemo da su tajkuni sve stranke, osim jedne, stavili pod svoje. Ceo sistem je tako udešen, a plan je i da se “reformiše” da još više bude udešen.

Nema čak ni previše “parazitskog sistema”, iako je slika i naziv “parazita” u nekom hladno vrištećem modu. Sve što neoliberali dobiju na Dvogledu je, eto, ta oznaka koja im se ne sviđa, po koji termin tipa “rigidan” “ideološki” i to je to. Nema tu termina koji bi “intenzivno uokviravali” neoliberalnu ideologiju u negativan okvir.

Nema ni drugih vrištećih tema. Ako o nečemu može nešto da se kaže u normalnom racionalnom modu, onda će takav tekst rado biti objavljen na Dvogledu.

Ali, ako se tekst svodi na egzaltiranje nekim terminom nabijenim emotivnim značenjem, onda može da bira mesto na širokom polju naših “medija”.