Udruženje „Dosta je bilo“ uspelo je da preda listu za ove izbore, što je dobro, makar iz dva razloga: radi se o novim akterima i ljudima koji nemaju stranačku mašineriju. No, ovaj najavljeni tekst o programu „Restart“ samo se slučajno poklapa sa ovim trenutkom, moglo se u bilo kom momentu pisati o tom programu, ali se nije stiglo. Kao što smo ranije rekli, u slučaju Saše Radulovića, radi se o „idealnoj“ ideologiji, dakle o ljudima koji veruju u program i spremni su da ga realizuju. To je u intelektualnom smislu bolja varijanta ideologije iz prostog razloga što se može analizirati pošto je, barem delimično, eksplicirana. Problem sa tim programom je u tome što on ima specifičnu strukturu koja je nastala na osnovu ideološke, a ne ekonomske matrice. U ovom tekstu ćemo analizirati tu strukturu.
Naime, ova struktura nije ništa novo i specifično, to je klasična neoliberalna struktura država minus, privatni kapital plus. Kriterijum za ovo vrednovanje nalazi se u pojmu „moralnog hazarda“: smatra se da je država institucija koja pruža oslobađanje od odgovornosti za posledice delovanja – zato ona proizvodi neefikasnost – dok su privatni kapital i tržište superiorni jer u njima uvek ima te odgovornosti: onaj ko radi loše propada jer ga niko ne štiti. Simbol za državu su „privilegije“ a za tržiše „rad“. I u programu „Dosta je bilo“ potpuno je konsekventno sprovedena ova struktura: program se zalaže za privatizaciju svega, osim „prirodnih monopola“, koji nisu navedeni, ali se podrazumeva da ih ima jako malo i da predstavljaju izuzetak, a ne posebnu klasu koja bi trebalo da narušava osnovnu strukturu.
To je zaista tako i jedan čisti neoliberal ne bi to ni sporio iz prostog razloga što je to ideologija koja ceni jednostavnost argumentacije i načela. Međutim, neoliberali o kojima sada govorimo su „levi“ neoliberali. Osim tržišta, u sistemu postoji i zaštita za one koji se na tržištu nisu snašli. Otuda „univerzalna zdravstvena zaštita“, „stipendiranje siromašnijih studenata“, minimalne penzije za sve: ovaj dodatak na tržište konsekventno je uveden u svaki segment programa i u stvari se on i sastoji samo od ova dva dela: tržište kao univerzalno pravilo + humanitarni dodatak za „manje sposobne“. To se naziva levi neoliberalizam, ali on zbog svog navodnog „levog“ predznaka nije manje neoliebralizam: humanitarni dodatak nije tu iz nekih principijelnih ili ekonomskih razloga, nego iz humanitarnih – on je kao milostinja, dobra volja sposobnih. Po svemu ostalom to je čisti neoliberalizam, dakle jedna krajnje desna „ekonomska“ ideologija.
Pošto je lako program „Restart“ svesti na logičku šemu koja njime rukovodi, vidi se da taj program nema puno veze sa ekonomijom ili analizom društva, on je zapravo posledica nekoliko logičko-moralnih aksioma. I zbog toga sa njim ima nekoliko problema. Osnovna ideja o eliminisanju „moralnog hazarda“ u realnosti ne funkcioniše na način koji je pretpostavljen u neoliberalizmu. Iz to iz tri razloga:
1) Najpre, privatizacija što više stvari, nužno vodi ka privatizaciji „strukturnih monopola“, kojih u realnosti uopšte nema malo, a kad im se pridruže i „karteli“ koji se teško dokazuju, sve pre predstavlja pravilo nego izuzetak. To znači da će zaštitu od odgovornosti pružiti monopolski položaj privatnika (npr. BusPlus).
2) Osim toga, pražnjenje države od legitimnosti, uz stalnu priču o korumpiranosti, partijskoj državi itd, dovešće do slabe države čiji zakoni mogu da budu podešeni u korist privatnih subjekata i tako ih štite od odgovornosti. Jaka država koja poštuje čak i neoliberalna pravila u suprotnosti je sa slikom države u kojoj se skupljaju neradnici koji nisu uspeli na tržištu.
3) I najzad, u realnosti će zaštita privatnog biznisa u slaboj državi biti sasvim konkretna: velike privatne banke i preduzeća neće biti pušteni da propadnu ma koliko bili privatni, za šta primera ima dovoljno i kod nas i u svetu.
Ukratko, privatizacija ne štiti od „moralnog hazarda“, nego ga ostavlja u sistemu. Neodgovornost se očigledno ne leči privatizacijom. Jedino što dosledna privatizacija radi je da strukturne monopole dodeljuje privatnicima.
To je problem sa neoliberalizmom u „Restartu“. Ali, njegova navodna „leva“ strana nije manje problematična. Dakle, program predviđa univerzalnu zaštitu za „manje sposobne“ – minimalne penzije za sve, zdravstvenu zaštitu za sve. Jedino što je prećutano je da je za sve ostale sve naplativo i privatizovano i to po svim linijama: i liniji školstva i zdravstva i socijalne zaštite. Program zamišlja da će liberalizacija ovih delatnosti automatski dovesti do privrednog buma jer će odjedanput nastati masovna potržanja za privatnim penzijama, lečenjima i školama, ali, kao što se danas vidi, ništa ne garantuje da će tzv. „srednja klasa“ imati dovoljno sredstava za sve ove stavke. Najverovatnije je da bi h plaćala novim kreditima, iako ni današnje ne može da vraća. Slična je situacija i danas u drugim sektorima. Na primer, mahom privatizovano i liberalizovano bankarsko tržište ima solidne profite u kontinuitetu, ali to nije dovelo do buma privrede. Tačnije, da nema novog zaduživanja, verovatno bi se i ti profiti istopili jer bi puno više srednje klase već danas postalo nelikvidno.
Osim ovih, ipak ekonomskih argumenata, postoje i važniji socijalni argumenti. Naime, na primer zdravstena zaštita za sve morala bi biti na osnovnom i niskom nivou. To prosto sledi iz činjenice da niko ne bi plaćao za uslugu koju jednako kvalitetnu može dobiti besplatno. Kao i sada, te bi se usluge razlikovale i to verovatno drastično. To znači da bi dosledno sproveden sistem usluga za „siromašne“ koji je alterniran uslugama za srednju klasu (mahom plaćenim iz kredita) i uslugama za platežne, vodio u društvo segregacije u kome ni škola ni bolnica za veći deo populacije ne bi bile iste. A kada se to spoji sa društvom monopola i neminovne političke korupcije (pošto je ona uslov neminovne privatizacije) dobili bi kompletnu sliku današnjih problema.
Neoliberalni „Restart“, po svoj prilici, samo bi zaoštrio probleme koje sada imamo.
Na ovom mestu se obično postavlja pitanje o alternativi. Ako ne restart, šta onda? Neoliberalni program rutinski se predstavlja kao „neminovan“, program kome je alternativa samo bankrot. Ali, to nije tako. Dosta je lako smisliti šemu koja je alternativna neoliberalnom modelu.
Umesto da država bude proskribovana humanitarna organizacija, ona bi mogla da svesno preuzme tri funkcije: 1) funkciju obezbeđivanja pravednosti, 2) funkciju izradnje infrastrukture koja koristi svima i funkciju regulisanja monopolskih delatnosti i 3) funkciju obezbeđivanja zajedničkih vrednosti koje nivelišu tradicionalne ili prirodne nejednakosti.
Dakle, najpre, država kao takva ne sme biti tretirana kao „nužno zlo“. Ona je potrebna baš kao država, jer su neke državne stvari po definiciji van „tržišta“. Na primer, pravda ne sme zavisiti od platežne moći klijenata, ona nije roba. Takođe, budžeti država su javna dobra, zajedno sa neminovnom državnom imovinom. Za sve ovo je potrebna država koja nije opisivana terminima „paraziti“, „partijski plen“ i sličnim terminima koji su namenjeni državi u neoliberalnoj ideologiji.
Druga stvar je da se država mora brinuti o regulisanju tržišta i zajedničkoj infrastrukturi. Neko je u komentarima na ovom sajtu pomenuo kako u novodno neoliberalnoj Norveškoj centralna banka ima kamatnu stopu 1,6% dok je kod nas ona oko 10%. Zašto baš 1,6%, što predstavlja nisku kamatnu stopu koja jednako koristi svima koji uzimaju kredite? Zašto Norvežani nisu privatizovali centralnu banku, a onda je pustili da podiže kamate sve dok to profit jednog privatnog vlasnika to zahteva, a „tržište“ može da trpi? Pa verovatno zbog toga što bi tako od svega imao koristi samo, po pretpostavci, jedan čovek, dok bi svi ostali imali štetu. Da ne pominjem moj omiljeni primer Telenora koji je, kada sam poslednji put gledao, bio kompanija u 57% vlasništvu države Norveške. Ukratko, neke stvari su u sistemu monopoli, a neke nisu. Čak i ako se i prve privatizuju, što je verovatno retko, one se ne smeju ponašati na neoliberalan način, maksimizujući profit, iz prostog razloga što se radi o monopolima.
Treći aspekt je možda najzanimljiviji. Zašto zdravlje i obrazovanje ne treba da budu prosto roba? Iz jednostavnog razloga: civilizacijski je zaključeno da te dve stvari, ako su obezbeđene u sličnom stepenu svima, pružaju maksimalnu kasniju društvenu pokretljivost i na najbolji način izvlače potencijale iz svih članova društva. Dete koje dobija isti kvalitet obrazovanja nezavisno od imovnog stanja njegovih roditelja, može znati da će biti prihvaćeno na svakom društvenom nivou. A to neće znati ako bude pohađalo školu za siromašne u kojoj je dobilo slabiji kvalitet obrazovanja. Ovo naravno nije nikakva socijalistička utopija. Finska, poznata po fenomenu svog školstva, ima skoro 100% državno školstvo razvijeno na modelu saradnje a ne kompetitivnosti (tržišta), u kome radi najplaćeniji i najobrazovaniji kadar.
Alternativa neoliberalizmu je dakle lako zamisliva i postojeća. Ništa u njemu nije ni „nužno“ ni „neminovno“. On je jednostavno nametnuta ideologija današnjice.
Neko je, takođe, rekao da je Švajcarska primer zemlje koja je niskim porezima privukla mnoge privatne kompanije, pa je ona primer uspešne države na navodnim neoliberalnim temeljima.
Ne znam tu sve detalje, ali znam jedan običaj u Švajcarskoj. Seljaci koji proizvode voće imaju običaj da ga samo ostave pored kapije dok kupci koji se zaustave uzmu voće i ostave novac, iako nikoga nema za „tezgom“. Smeće se u nekim gradovima iznosi samo određenim danima, dok nikome ne pada na pamet da bilo šta baca nekim drugim danom.
Teško je smisliti bolju ilustraciju činjenice da negde društvo, ipak, postoji.
„Imali smo neke ministre koji su želeli stečaj, ali smatram da je bolje da nađemo strateškog partnera i da država pomogne otpisom dugovanja„, rekao je Vučić.
Na pitanje radnika šta će biti sa socijalnim programom, Vučić je odgovorio da treba sačekati da se krene u postupak i ocenio da je najlakše da se krene u socijalni program, ali da je mnogo bolje i sigurnije da se unapredi proizvodnja da se radi na tome da se sačuvaju radna mesta.
On je ukazao da je država loš vlasnik, jer u tom slučaju uvek više dođe do izražaja lični interes, a ne profit firme i naglasio da „Simpo“ treba da bude profitabilna firma.
„Zašto zdravlje i obrazovanje ne treba da budu prosto roba?“
Zato sto se inace dobije zdrvastveni i obrazovni sistem kao nas, bez odgovornosti i konkurencije. U njumu je nemoguce da neko ko npr ceprka po vasem kontejneru dobije bilo kakvo zdravstveno osiguranje a o skolovanju da ni ne govorimo. Njegove pare (iz ogranicenih resursa siromacnog drustva) je potrosio neko drugi kome ne trebaju ili je ukrao neko ko je imao sistem za to.
Evo karakteristicnog primera nase besmislene politike sa vrticima:
U regresiranju postoji poslednja kategorija PREKO nekog prihoda tako da ne postoji NIKO ko nema pravo na popust i ne postoji ekonomska cena na trzistu. To znaci da ce i vlasnik dzipa sa legalno prijavljenim prihodom platiti najvise 72.8% cene tj 9700din. Ostatak cemo platiti MI, tj realni sektor i oba sektora preko PDV-a. Pri tom, ne postoji TRZISTE ponude za vrtice pa ja ne mogu da svoje dete dam u privatni vrtic i dobijem tamo istu dotiranu cenu ako mi je zaista potrebna.
I nemojte biti u zabludi da u Finskoj niko nikome ne odgovara gde i kako se trose pare namenski odvojene odlukom celog drustva.
Ko je rekao da u Finksoj niko nikome ne odgovara…?
To nije skolstvo kakvo gledate oko sebe, u kome npr profesor na fakultetu moze da ne izdaje knjige za svoj predmet, nema nikakve naucne radove i ne postoji mehanizam da studenti ocene i uticu na njegovo ponasanje. Onda se pravi akademska javnost (a da ne pricam o ostalima) koja ne smatra za shodno da reaguje kada se grob velikana kakav je Tesla seli iz njegovog muzeja u crkvu, dekretom privremene vlasti Mihajlovic & Mali.
BTW. Radulovicevoj listi fali jos oko 1000 potpisa (zasto sto je odbaceno 1500) tako da je moguce da je ovolika paznja i analiza nepotrebna. Barem do sledecih izbora.
malo smo se udaljili od teme, a analiza je uvek potrebna
„malo smo se udaljili od teme“
Pa jesmo, nadam se da to nije nesto opasno? 🙂
OK je i analiza DJB programa, neka ide i tempom od 3 clanka nedeljno, samo da ne bude kao hajka na e-novinama…
„vlasnik dzipa sa legalno prijavljenim prihodom platiti najvise 72.8% cene tj 9700din.“
прво – ово није тачно, а друго и важније – зар вам се чини да је цена од 9700 И ТО КАО 70% ОД УКУПНЕ – реална у друштву где је просечна плата 40 ак хиљада?
– да је реално да инфостан (социјална категорија а не профитабилна) кошта 10 и више хиљада?
– да се грађанима (власницима улице)= наплаћује паркинг испред сопстевне куће?
основна превара неолиберализма су пренадуване наводне „реалне“ или тржишне цене елементарних трошкова… како грејање у централизованом систему може да буде скзупље од најскупљег (оног на ТА пећи) а скоро 10 пута скупље од пелета?
– Clan 17. poslednja grupa:
http://www.beograd.rs/download.php/documents/pravilnikpravafinpodrska2013.pdf
– svi privatni vrtici u BG (van prigradskih) su preko 100evra, to je realna i trzisna cena
– realno je da infostan kosta 10000din, dok god se budu cesmovacom zalivale baste – suvise je jeftino. glavna stavka je grejanje i u odnosu na realnu cenu struje (nepostojecu, jer je isto dotirana) ono nije skupo, pitanje je njegovog kvaliteta.
– ja placam mesecni parking od 430 dinara. gradjani nisu vlasnici ulice. parking sistem sluzi da bi se regulisalo parkiranje a ne reketirali gradjani, ziveo sam u gradu u kome se naplacuje ulazak automobilom u centar a moze se kupiti parking na 20 min
… ulazak u CENTAR a ne na kraj Zvezdare ili Karaburme..“gradjani nisu vlasnici ulice.“ nego ko – parking servis?
voda je zanemarljiv deo infostana, gde videste bašte u gradu, a ako je VAM normalno da je centralno grejanje 10 puta skuplje nego peletom – ONDA ništa
Vlado, pa recite sta je vasa ideologija i program. Meni se cini da vi naprosto mislite da se treba vatiti odakle smo i otisli. Treba biti posten pa izaci sa svojom ideologijom, jer je vi imati vise nego sto mislite. Kao da je samo neolibiralizam ideoligija, ima valjda jos neka, i jasno je da ke vasa kritika jako ideoloska, ali se ne kaze koja je to.
klasična neoliberalna struktura država minus, privatni kapital plus, Za nas bi dobro dosla bas ta formula, jer je kod nas drzava sve a sve ostalo nista.
Vesna, nema tu kod mene „ideologije“, ali ima filozofije, pa ako se filozofija računa u „ideologiju“ u širem smislu, onda ima i ideologije. Ali se tako gubi jedna bitna razlika. Ja sam se podrobno bavio tom razlikom između ostalog i u knjizi „Postideologije„, još pre 5 godina. Evo baš u ovom tekstu je precizan alternativni program neoliberalnom. Nije ni za nas tajna da se mi ne slažemo oko teme neoliberalizma, ali stvarno iza moje kritike nema nikakve ideologije, pogotovo ne tudje, i pogotovo to nije marksizam na primer. U stvari sveje počelo sa ovim tekstom iz 2006 godine „11 pitanja o doslednom liberalizmu„. Tu imate sve…
„Vlado, pa recite sta je vasa ideologija i program. Meni se cini da vi naprosto mislite da se treba vatiti odakle smo i otisli.“
Ja ne doživljavam Vladimira kao političara koji želi da plasira svoju ideju, već kao filozofa koji ukazuje na štetnu društvenu pojavu koja je poprilično uzela maha. Tako posmatrano njegova uloga se odlično ostvaruje i samo ukazivanjem na neoliberalizam, kao i njegovom argumentovanom i zdravorazumskom kritikom, nije mu potrebno rešenje. Rešenje će pružiti drugi, političari, sociolozi, neko stručan i neko ko ima svoju ideologiju, koja nije neoliberalizam. Ja lično neoliberalizmu suprotstavljam socijaldemokratiju i mislim da je socijaldemokratija dobar put.
КОД НАС ДРЖАВА СВЕ?
где ви живите? у Србији сигурно не, јер су у Србији власт парадржавне институције (партије, НВО, тинк тенгови, навијачке групе.. )
Malo vise smo se udaljili od realnosti u kojoj zivimo.
Za razliku od Radulovica,koji veruje u program i spreman je da ga ostvari, svi ostali politicari nemaju program, veruju da su ljudi „misevi“ cija saglasnost(dakle, ne misljenje) im je neophodna(legitimitet) i vehementno nastoje da realizuju svoje privatne aranzmane.
Nezahvalno je govoriti o klasicnoj neoliberalnoj ideologiji oznacenoj u formuli drzava -, krupni kapital +, prenebregavajuci referentan kontekst.Ne znam za vas, ali ja zivim u Srbiji koja je samo nominalno drzava,a zapravo partijsko-tajkunska masinerija. Drzava otelovljena u institucijama prisvojenim/uzurpiranim od strane partija, nema nikakve veze s intervencionizmom koga se plase neoliberali i koji zele da minimuzuju. Naprotiv, nasa drzava je kuriozum koji pokazuje da se drzavnim intervencionizmom mogu stvarati privatne imperije na ustrb nosioca suvereniteta/ vecine gradjana(eksperiment je sproveden 20 godina pre SEKE i nekoliko godina pre Enrona). Drzava + kod nas znaci partisjku svemoc, milost i nemilost. Ko je stvorio tajkune ? Drzava=Partija/e. Ko podmazuje partokratiju ? Tajkuni= lukavi korisnici/vlasnici privilegija/monopola/javnih resursa. Vrzino kolo !?
Program „Dosta je bilo“ se ne zalaze za privatizuju svega ! To prosto nigde ne stoji, cak se se kreativno moze iscitati ! Liberalizacija ne znaci i privatizacija ! Ako neko hoce da pokrene privatnu kliniku zasto bi ga drzava u tome sputavala ? Takodje, podsticanje privatnog preduzetnistva ne znaci privatizaciju neceg/svega javnog.
Poslovne banke ? Ko finansira njihove visoke kamate ? Uglavnom pojedinci na budzetskim jaslama. U konacnici, partijske oligarije posredstvom stranih kredita koje otplacuju i oni koji nisu njihovi korisnici. Je l to welfare state ? Je l to pravedna drzava ?
Kada nesto iskace iz Prokrustove postelje, onda se dovijamo s raznoraznim predznacima. Tako postoje levi neoliberali !!! Kako da razlucimo milostinju od solidarnosti ? Neko nema iz mnogo razloga, a ne samo zato sto je nesposoban(zasto se sablaznjavate izraza nesposoban?).
Prevvidjate kada glomaznu=neefikasnu, sporu i korumpiranu partijsku drzavu tretirate kao efikasnu, racionalno ustrojenu i od partikulranih interesa nezavisnu drzavu(ideja i ideal Restarta). Samo takva drzava moze spreciti socijalno opasne/neodrzive manevre krupnog kapitala.
Sveopsta privatizacija(koje nema nigde u Programu) ne mora da vodi privatizaciji javnih resursa(nekoliko je vec otudjeno pod zastitom nase jake drzave !?), kao sto, po sili prirode, ne stvara preuduslove za formiranje tesko dokazivih monopola(aktuelni monopoli nastali su, i omoguceni, pod drzavnim/partijskim patronatom; retki su monopoli nastali privatnim umrezavanjem/kartelisanjem; drzava je garant pojedinih domacih monopola a na stetu vecine gradjana- npr.prehrambena industrija).
Nasa partisjka drzava je i te kako nastelovana(vlada, zakonodavstvo, sudovi…) da stiti privatne interese(sto kroz intencionalno prenebregavanje monopola, podsticanje i omogucavanej otimanja imovine kroz dirigovane privatizacije,javna-privatna partnerstva,javne nabavke, kroz oprastanje dugovanja, sve do direktnog zakonskog dizajna -npr. zakon o akcizama, afera „Ruzic-Peconi“).
U ekonomiji je pojam odgovornost donekle nepoznat(u poslednjoj dekadi koristi se uglavnom u marketinske svrhe). Naveli ste primer. Bus-plusu je partija omogucila da profitira na javnom resursu. Bus-plusu je uveden da bi ojadio javni, a uvecao privatni budzet. Neodgovoran je onaj ko se stara o javnom interesu na taj nacin sto prepusta njegovu privatnu eksploataciju.Onaj koji je to omogucio tako ce se ponasati sve dok se ne uvede sankcija koja ce ga uplasiti/odvratiti od takvog cinjenjea ili sve dok mu se ingerencije ne suze na minimum. Nije problem u Bus-plusu i njegovoj neodgovornosti i teznji za profitom, problem je u instanci koja je javni resurs prepustila privatniku,partiji, tj.pojedincu. U konkretnom slucaju, vlasnici Bus-plusa su istovremeno javni sluzbenici na visokim polozajima koji su svojoj firmi omogucli trziste, tj.cist profit koji im je dosao i delimicce zahvajujuci asistiranjem novoorganizovane javne policije. Naveli ste plastican primer delovanja moralnog hazarda (+ uzurpacije javnih resusrsa) u javnoj upravi/lokalnoj samoupravi.Ima ih tusta i tma.
Afirmativne funkcije drzave koje ste navelo suste su suprotnosti funkcijama drzave u kojoj zivimo(i kojoj vecina parija stremi). Navedene funkcije donekle korespondiraju programu liste „Dosta je bilo“.
Btw, odlicno ste poentirali poslednjim pasusom o Svajacarskim konvencijama. Dakle, nije problem u sistemu, institucijama, problem je u ljudima.