Kako izgleda, neće biti (ipak je ovo bilo preterano, vidi komentar ispod) bilo kakvih posledica afere doktorati. Doktor Neša je i dalje ministar i a majstor Mića rektor. Ministar prosvete kaže da se ministarstvo ne može baviti pojedinačnim slučajevima. Premijer je već rekao da ništa gluplje nije čuo.

Akteri se ponašaju kao da već žive u neoliberalnoj utopiji. Jer, neoliberallizam nije samo privatizacija fabrika, banaka i osiguravajućih društava, neoliberalizam je i privatizacija normi. U tom smislu, u neoliberalnoj utopiji živi onaj koji merila može da u potpunosti prilagodi sebi, da izmisli ili smandrlja doktorat, diplomira bez rada.

Pravo pitanje je, međutim, kako to da ranije nismo primetili da se već duže vreme približavamo neoliberalnoj utopiji, tačnije, da je socijalistička utopija skoro bez pauze zamenjena neoliberalnom. Rektor Mića njie od juče počeo da vodi život karakterističniji za bonvivane, nego za naučnike, pa ipak su svi blagonaklono gledali na „univerzitet“ koji nam je dao i nekoliko dugogodišnjih ministara prosvete, koji su bili i predavači i primali plate na tom univerzitetu u toku svog mandata.

Mogli smo i ranije primetiti da univerzalne norme više ne važe, da novine više nisu novine, fakulteti fakulteti, državne firme državne firme, a privatnici privatnici. Jer su u novinama moguće višemesečne kampanje u nečiju korist, jer su fakulteti trafike za diplome, državne firme se koriste za privatno bogaćenje, a privatne firme uzimaju državne kredite koje ne vraćaju.

Zar nisu još pre 5 godina svi mediji tvrdili da su platani „stari i bolesni“ (eno ih još uvek na prvom delu Bulevara), da je izveštaj Verice Barać o medijima nekorektan, a da izrada jedne flash animacije zaista košta 28.000 evra?

Zar još uvek nije rešenje za medije da država, kao simbol univerzalnih normi, „izađe iz medija“. Zašto bi se onda vraćala na fakultete, kad su tako lepo privatizovani?

Oni koji misle da je zbog afere sa doktoratima vlada pala, nadaju se da bi ovo rapidno gubljenje kriterijuma u svim oblastima, moralo da dovede do skore krize vlasti, samo kada bi postojala neka politička alternativa. Lepo je to…

But, remember, there is no alternative.