Isprana politika

Autor ovih redova ima jednu specifičnu vrstu filozofske alergije, koja verovatno zahteva objašnjenje – naime alergije na politiku “centra” i “srednjeg puta”. S druge strane, generalno sam sklon kompromisima i smatram da je u oblasti koja nije regulisana preciznim kriterijumima – kompromis često najbolja strategija. Međutim, između “srednjeg puta” i kompromisa postoji velika razlika. To je kao da vas neko pita hoćete li voćni ili mlečni sladoled, a vi, ako ste za kompromis, kažete “po dve kugle jednog i drugog”, ali ako ste za srednji put, onda kažete “ni jedno ni drugo” (a nema ništa što nije nijedno ni drugo).

Kako je to moguće? Kako je moguće da mnogo političara nudi politiku koja nije ni levo ni desno, koja ne prati nijednu određenu ideju? To je prava tajna današnje isprane politike, politike u kojoj su ideje potpuno izbledele i praktično su iste kod svih političkih aktera. Da pođemo sa liberalnog kraja. Nedavno je u Danasu predsednik NS Zoran Živković predstavio svoju politiku kao politiku koja ima “uporište u najboljim idejama i rešenjima koje nude savremena levica i savremena desnica.” Zašto onda to nije slučaj “mešanog” sladoleda o kome smo gore pričali? Pa iz prostog razloga što se između prava radnika i slobodnog tržišta o kojima govori Živković ne vidi nijedna konkretna ideja iza koje bi NS stajala. Ako i ima nešto konkretno, to su onda zahtevi za otpuštanjima u javnom sektoru i za privatizacijama, a to su desni zahtevi. Osim ovih desnih zahteva teško da išta drugo u politici NS vuče na levo u ekonomskom smislu, a ako se pogleda i nedavno Živkovićevo prisustvo na skupu #odbraninovčanik onda je još jasnije da od “srednjeg puta” tu nema ništa.

Nije ništa bolje ni kada krenemo na levo prema DS-u. Bojan Pajtić je svoj mandat predsednika DS počeo ovako: “Mojim dolaskom na mesto predsednika DS će se snažnije profilisati kao moderna stranka levog centra, koja uvažava evropske principe „trećeg puta””. Svako zna da je politika “trećeg puta” bila formula za odustajanje evropskih levih stranaka od svake iole leve politike i priklanjanje neoliberalnom konsenzusu. To se jasno vidi iz Pajtićevog nastavka: “Naš cilj može biti samo humaniji, pravedniji i efikasniji kapitalizam.”, gde jedan lider levice kao svoj centralni pojam ističe kapitalizam. Uostalom, ko veruje da bi Demokratska stranka da sada dobije vlast vodila neku “levu” politiku? Ili, još bolje, ko zna koju bi politiku vodila DS da sada dobije vlast? Izgleda da je “treći put” još jedna formula za politiku bez politike, za skup protivrečnih ideja koje su nabacane samo da bi poništile jedna drugu i ostavile potpuno neodređenim polje buduće politike.

Nije ništa bolji slučaj ni sa vladajućom strankom (da preskočimo trenutne stranke satelite). To je stranka koja je dobila izbore na tzv. borbi protiv korupcije i ratu protiv tajkuna, da bi paralelno sa tim njen lider govorio da je za njega “neoliberalni sistem najzdraviji sistem”, dok se danas zalaže za mere štednje i “jačanje privatnog sektora”. Čak i neoliberalni analitičari, primećuju da najnovije mere nisu uperene protiv tajkuna. Drugim rečima, iz veoma šturih izbornih i postizbornih ideja vladajuće stranke, ne može se ni naslutiti šta je njihova politika. Rascep između borbe protiv tajkuna i borbe za tajkune je konstanta politike koja je jasna valjda samo čitaocima tabloida.

Javni govor političara u Srbiji u stvari je konglomerat protivrečnih iskaza koji služi samo tome da se po dolasku na vlast može voditi politika koja nema nikakve veze sa ranije izrečenim. To je smisao “srednjeg puta”. Kada se krene dalje tim putem, onda je s jedne strane manipulacija psihologijom masa (nada, strah – Beograd na vodi, bankrot), a sa druge, verovatno, zahtevi MMF ili Svetske banke koje bi ispunjavala svaka od ovih stranaka srednjeg puta.

Kada izaberemo političare koji nisu hteli ni mlečni ni voćni sladoled, ono što se zaista dogodi je da oni nama onda vrate taj prazan kornet, a sami odu negde na Ice cream, svih vrsta.

6 odgovora ka “Isprana politika”

  1. Vuk Mujović каже:

    Obzirom da je na grupi “Nevažeći Listić“, gde je objavljen link ovog članka, dogovoreno da ne branimo sopstvene partijske stavove ja ću moje objašnjenje ostaviti ovde sa dozvolom gospodinu Milutinoviću da ga prekopira gde god želi, ako želi.

    Dakle, nije tajna da sam ja član Nove Stranke i da se zalažem za ideje koje ta stranka promoviše. Da budem jasan, NS je desničarska stranka, ona se ne zalaže ni za kakav egalitarizam i nikako za veliku državu već isključivo za funkcionalne institucije, vladavinu prava i slobodu tržišta. Ako ovo ubacimo u metaforu sa sladoledom, vanila… jednostavno, zasićujuće i jeftino.

    Nova Stranka ne vidi radnika kao “stub društva i porodice“ već kao na nekoga ko raspolaže radnim kapitalom. Država mora garantovati da on ne bude prevaren za svoj kapital ali ne treba ni pomagati njemu da prevari drugoga.

    Ali (uvek postoji ali), koliko god da je Nova Stranka osnovana od strane ljudi koji su dobar deo svog života proveli baveći se političkom i državotvornom teorijom, i dalje je skup ljudi. Ti ljudi ne žele da drugi ljudi pate zbog nesreće, bolesti ili osobina. Zbog toga se NS deklariše kao “građanska“ a ne kao nacionalna ili čista desnica. U zapadnoj Evropi se ovo naziva i hrišćanskom desnicom, mada lično nisam fan tog termina.

    U ovoj metafori taj dodatak bi se mogao uporediti sa čokoladnim mrvicama, koje nisu obavezne na sladoledu ali bi stvarno bilo lepo da su tu. Mi verujemo da bi sladoled naše države bio mnogo ukusniji sa mrvicama ali znamo da te mrvice bez samog sladoleda ne znače ništa. Te čokoladne mrvice znače funkcionalno i pristupačno školstvo, univerzalno osnovno zdravstvo, zajedničku brigu o nemoćnima i pokušaj da se oni postave na sopstvene noge.

    Srednji put ne postoji, put u kome niko nije oštećen ne postoji, put koji stvara utopiju ne postoji. Jedino o čemu možemo da se dogovorimo jeste ko će biti oštećen našim izborima i zbog čega. Ideja Nove Stranke jeste da, iz današnje perspektive, treba da budu oštećene političke partije i njihovi članovi. Politička partija treba da bude mesto gde će se definisati ideologija a ne biro za zapošljavanje i kancelarija za brzo rešavanje dnevnopolitičkih problema. Član političke partije ne treba da ima nikakav direktan benefit od članstva osim mogućnosti da kroz nju promoviše svoje ideje i stavove.

    Neko treba da propadne, i da bude siromašan, ne zato što je član pogrešne partije, vernik pogrešne Crkve, ljubavnik osobe pogrešnog pola ili vlasnik nepodobne količine melanina u koži već zato što nije dovoljno vredan, nije dovoljno pametan i ne zna da se odnosi u društvu. Oni koji pate u društvu treba da pate zbog svojih grešaka, a ne tuđih hirova.

    I poslednje, mi verujemo da “demokratija“ i bilo kakve građanske slobode nisu zasnovane na poverenju. Mi se trudimo da u naše redove ne primamo one koji kažu da bi vanilu (sa ili bez mrvica) a ustvari bi lizali slatki ukus javnih preduzeća ili uzimali celo porodično pakovanje poslova u državnoj upravi ALI (uvek to prokleto ali) to neće uspeti ako nema pritiska javnosti, to neće uspeti ako se naše ideje i potezi ne preispituju i ne kritikuju a kandidati proveravaju. Dragi sugrađani, nemojte da verujete nikome, pa ni onome ko kaže da voli vaš omiljen ukus sladoleda, jer ako trepnete samo će ukrasti i vašu kuglu.

  2. brana каже:

    „NS deklariše kao “građanska“ a ne kao nacionalna…“
    u prevodu ja sam zvezdaš a nisam delija

    ili čista desnica. U zapadnoj Evropi se ovo naziva i hrišćanskom desnicom…
    šta je sad pa to? demohrišćani?
    „demohrišćanske partije su u suštini dejstvovale kao interesne grupe u okviru sistema čiji je legitimitet crkva i dalje odbacivala. Upotrebom termina „demokrata“ nisu nameravali da pokažu da su prihvatili reprezentativnu demokratiju, već je to radije bio znak ambicija prema običnom narodu. I danas je taj pristup očigledan u isticanju pojmova kao što su „narodni“ ili „narod“ u zvaničnim nazivima demohrišćanskih partija.“
    dal ste nacionalni/građanski il ste demohrišćani/narodnjaci?
    il ste zvezdopartizanovci?

    • Vuk Mujović каже:

      Mislim da je odrednica “ja sam zvezdaš ali nisam delija“ pogodila tačno u metu.

      Građanska opcija vidi pripadništvo državi kao spoj ideja i ideala dok nacionalisti to vide više kroz neku emotivnu i često krvnu prizmu. Građanska ideja želi da se odnosi prema svim građanima republike dok nacionalna želi da se odnosi prema svim pripadnicima jednog naroda, a te grupe se ne poklapaju.

      Što se tiče termina “hrišćanska“, pomenuo sam da nisam fan. Kao prvo, nisam Hrišćanin (niti ijedne druge vere) tako da me sam termin malo iritira. Kao drugo, ideje pretežno germanskih naroda koje su predočene kroz “demohrišćansku opciju“ u Evropi se dosta razlikuju od balkanske tradicije. Balkanska tradicija se u mnogome razlikuje od germanske a naročito u shvatanju toga šta čini narod, naciju i državu. Obzirom da kod nas postoje oštre podele na osnovu vere, etniciteta ili akcenta najverovatnije nije pametno promovisati ideje koje se kandiduju da budu državotvorne kroz neku etničku, ili natočito versku prizmu.

      Ako moram da izaberem između nacionalno/građansko i demohrišćansko/narodno definitivno Nova Stranka predstavlja ovo prvo, ali nacionalno u zapadnjačkom smislu gde se misli na vlasnike državljanstva a ne na etničke pripadnike nacije.

      Možeš da budeš Zvezdaš, možeš da budeš i Partizanovac (mada sam ja siguran da je to greh i potpuno neprirodno ponašanje) ali ne smeš da budeš huligan. Ideje druge strane se ne smeju a priori odbacivati i iako levica ima potpuno nefunkcionalan program što se tiče ekonomije i funkcionisanja države ja se slažem da neke ideje socijalne pravde mogu da se iskoriste kako bi se svima pružila makar šansa da budu uspešni. To ne znači finansiranje nečije lenjosti ili spašavanje nekoga od sopstvenih grešaka već isključivo briga da svako ima mogućnost da ostvari svoj potencijal.

      Dakle, Nova Stranka je desnica koju prevashodno zanima vladavina prava i slobodno tržište. Zanima nas država koja ne pokušava da proguta društvo nego mu služi na korist samo tamo gde je na korist. Mi nismo protivnici socijalne pravde ali mislimo da je ona nemoguća bez funkcionalne države i aktivnog tržišta. Kao što rekoh u prošlom tekstu, bilo bi super da imamo čokoladne mrvice ali čokoladni sladoled je preskup i prebrzo se topi a mrvice bez samog sladoleda ne znače ništa.

      • brana каже:

        drago mi je da smo se razumeli .. da sam kritikovao stranku a ne tebe .. gomilanje fraza tipiučno za sve stranke, čega ne bi smelo da bude u „nacionalno/građanskoj“, tj. liberalnoj u doslovnom i tradicionalnom značenju pojma, što NoVA nažalost nije..
        PS drago mi je kad god neko pravilno koristi pojmove „nacionalno/građanskoj“

  3. admin каже:

    Kako je objasnio, osnovni problem njegove stranke sa vladom Aleksandra Vučića nije u političkim ciljevima, već u brzini i efikasnosti. /DEFINICIJA SVITE/

    „Ako treba da sečemo, daj da sečemo. /DEFINICIJA NEOLIBERALIZMA/ Ne možemo da pravimo kompromise oko fundamentalnih pitanja, ali ne treba samo zbog toga što smo opozicija da iz ćoška posmatramo situaciju i tražimo šansu u nekoj mini na koju će on naići“, dodao je Jovanović.

    Lideri opozicionih stranaka razgovaraće u petak u Kragujevcu o okupljanju opozicije, a /OKO KOG PROGRAMA: SVITA I NEOLIBERALIZAM? / na predlog predsednika Zajedno za Šumadiju Veroljuba Stevanovića.

Pristigli komentari