Zašto kažeš GSP, a misliš na poreze?

U okviru ove „polemike“ na twitteru o neoliberalizmu, ja rekoh da se neoliberali nenavide sa filozofijom, pa sam dobio link na TR na kome jedan naš libertarijanac pita nekog „filozofa“ da li on ima obavezu da plati prevoz ako je ušao u GSP i vozio se, ali je GSP monopolski javni prevoznik? Ako vam je već smnešno, ima za to osnova, vidi se kako je našim libertarijancima stalo do istih stvari kao i pokretu 99% – da ne plate kartu – samo što drugi misle da javni prevoz treba da bude besplatan, a prvi da treba da bude plaćen, ali samo ako može da se bira (ovo, pogotovo važi za prevoz u metrou).

„Filozof“ pak, kome se libertarijanac obratio, nije uslišio libertarijančeve želje – zaključio je da se GSP mora ipak platiti, iako je slučaj zamršen. S jedne strane, usluga se mora platiti, s druge strane, nema se sloboda izbora, s treće strane, libertarijanac je mogao da ide taksijem, peške, biciklom itd. Ipak, u toku argumentacije lepo se pokazalo kako libertarijanci, a i libertarijanski „filozofi“ razmišljaju.

Kaže naš libertarijanac: „ako državna firma ima monopol na neku uslugu, imamo li obavezu da platimo za tu uslugu koliko državna/monopolska firma traži?” “Filozof” odgovara da imamo, pošto smo ipak mogli da idemo taksijem itd. Ali zašto da se ograničimo na GSP, porezi su mnogo očigledniji monopol države. S obzirom na sistem državljanstva, a i činjenicu da sve države naplaćuju poreze, ta “obaveza” se skoro ne može izbeći. Da li bi onda trebalo da plaćamo poreze? “Filozof” ne kaže o tome ništa eksplicitno, ali dok se o GSP premišlja, o porezima se izražava jednostavno: “porezi se od građana oduzimaju silom”, i “državni monopol nam je nepravedno nametnut” – pa možemo zaključiti da, ako i kartu za GSP moramo platiti, poreze svakako ne moramo, jer su nametnuti i nepravedni.

Isto misli i naš libertarijanac: “Takođe je očigledno – za mene – da nemate moralnu obavezu da državi plaćate porez. Nikom niste dali saglasnost, niste od države tražili da gradi vrtiće, organizuje sudstvo, distribuira gas, sponzoriše glumce i radi sve što radi.”

I tu smo došli do toga šta je noliberalizam. Kao što vidite, u neoliberalizmu je svaki porez nelegitiman. A pošto se zajedničke stvari iz članka “Neoliberalizam u jednoj lekciji” moraju odnekud finansirati, onda su i sve one nelegitimne. Država je cela nelegitimna (meni nije trebao ovaj članak da to uočim, to je konstanta). To što neoliberali (libertarijanci) pristaju na minimalnu državu je samo ustupak, ona je u principu nelegitimna, ali ovo malo minimalne države je “nužno zlo”, ustupak ovim umerenijim nlb. Nešto slično kao kad Vučić kaže da je “neoliberalizam nbajzdraviji sistem” ali da moramo brinuti za ljude itd.

Što sve znači da se i na ovom linku potvrdilo sve što piše u “Neoliberalizmu u jednoj lekciji”. I to je zaista zabrinjavajuće. Relativno mnogo ljudi se ponaša kao da ne razume baš ništa, kako reče Heraklit, kao da ne razume ni pre nego što čuje, ni posle. Nema nikakve neoliberalne “filozofije” niti će je biti u bilo kakvom tradicionalnom smislu te reči. Jedino što tu može da postoji je nešto kvazi argumentacije koja brižno pazi da ništa drugo ne razume, ništa drugo ne shvati – a to baš i nije filozofija, pre je ideologija, kao što i rekoh.

3 odgovora ka “Zašto kažeš GSP, a misliš na poreze?”

  1. PSL каже:

    Po ovoj logici ne moramo da plaćamo ni policiju, ni sudstvo, ni opštinsku upravu, ni bilo šta što je „monopol“, zar ne! Ovo više nije ni neoliberalizam, ovi idu u anarhiju!

  2. Vuk Mujović каже:

    Treba napraviti nekoliko distinkcija kada pričamo o klasičnom liberalizmu, neoliberalizmu, libertarijanizmu, sindikalizmu, kapitalizmu i anarhizmu jer te pojmove po običaju shvatamo kao srodne iako se one razlikuju i u odnosu prema tržištu i u odnosu prema državi.

    Neoliberalizam se, nasuprot opštem mišljenju, ne zasniva na ideji slabljenja države (baš suprotno) niti se protivi intervencionalizmu (baš suprotno) već se fokusira na održavanju slobodnog tržišta. Slobodno tržište ne znači da svako može da radi šta god hoće već da svi rade po istim pravilima, koje mora da sprovodi jaka država.

    Libertarijanizam može da se podeli na anarhistički, minarhistički i korporativistički. Ovaj treći neću ni da razglabam jer podrazumeva fašizam, koji je no-no i takve ljude stavljamo u zatvore. Moderni libertarijanci nisu anarhisti i ne zagovaraju potpuno ukidanje države već svođenje funkcija države na sudstvo i policiju koje bi osigurale poštovanje ugovora među građanima.

    Neoliberalizam je sistem svih društava u tranziciji i predviđa intervenciju države protiv potresa na tržištu. Neoliberalizam zagovara javne radove i državne investicije… da svedem u Srpski jezik, Đilas sa PKBom je čist primer neoliberalizma.

    A sada o GSPu:

    Pitanje da li je moralno plaćati ili neplaćati kartu u beogradskom gradskom saobraćaju mora da se postavi pošto ustanovimo šta je GSP za nas. Ako GSP shvatimo kao preduzeće koje pruža uslugu koja predstavlja komplementarno ili inferiorno dobro onda neplaćanje karte nikako nije moralno jer time ne plaćamo uslugu koju koristimo šta je kršenje pravila jednako krađi.

    Mada, zbog položaja državnog monopoliste koji se dobrim delom finansira iz budžeta poreskih obveznika GSP možemo da shvatamo kao direktnu državnu uslugu koja samim tim postaje primarno javno dobro (čim država odlučuje da ima monopol nad njim). U ovom slučaju se postavlja i pitanje da li smo zadovoljni uslugom koja nam se pruža. Kako ne možemo da kaznimo GSP time što ćemo se voziti nekim drugim autobuskim prevoznikom postaje moralno da ga kaznimo neplaćanjem karte ukoliko odredimo da nismo zadovoljni uslugom.

    Analogija bi bilo plaćanje odnošenja smeća ukoliko đubretari samo prosipaju kontejnere tu gde stoje, tu je legitimno ne platiti tu uslugu. Isto tako je legitimno ne platiti kartu u GSPu ukoliko posle 30 minuta čekanja moramo da uđemo u autobus koji se bukvalno raspada.

    Naravno, ovo moralno pravo nije neograničeno rastegljivo i ako GSP poštuje satnicu i održava autobuse postaje nelegitimno koristiti a ne plaćati kartu.

    • admin каже:

      Vuče, imam tri pitanja za tebe:

      1) Da li su ove defincije, npr. definicija neoliberalizma tvoje ili si ih preuzeo do nekog?
      2) u oba slučaja, da li misliš da ti ili neko drugi imate više prava na definisanje pojmova od mene?
      3) ukoliko smatraš da imamo ista prava, da li misliš da bi morali da imamo jednu definiciju neoliberalizma ili bi moglo da postoji više definicija?

      ps. primetićeš da tvoj komentar mog teksta nema nikakve veze sa njim, nigde se ne referiše ni na jedan smisao iz mog teksta, da ne pominjem ostale o nlb kojih nije malo. Tvoj komentar je u stilu „nije ovako, nego je ovako“. Da bi uopšte napredovali u razumevanju, prethodno moramo da rešimo ova tri pitanja.

Pristigli komentari