Poslednji događaji još jednom su u prvi plan izbacili PR koji prati našu politiku. Uloga PR je tolika da je pitanje da li tu ičega osim PR i ima. Ali, mislim da se nedovoljno obraća pažnja na to O ČEMU priča taj PR.

Ukratko, uloga poplitičkog PR je da proizvede željenu percepciju političara. Naš premijer služi se veoma jednostavnim PR-om: on sugeriše da njegovi politički protivnici imaju „najprljavije namere“. Opozicija na „naprljaviji način hoće da zloupotrebi nesreću“, a haški sud sve radi da destabilizuje Srbiju.

Nasuprot tome, ministri iz SNS imaju najčasnije namere, za njih je neobično i pomisliti da bi mogli da imaju loše namere.

Kako premijer zna da jedni imaju jedino LOŠE namere, a drugi jedino DOBRE?

Pa verujem da bi suočen sa ovim pitanjem premijer odgovorio da ono to ne zna, ali VERUJE da je tako, uostalom IMA PRAVO na svoje mišljenje, a on misli da je raspodela baš ovakva.

Dovde je dakle sve u redu. Problem nastaje kada se zapitamo kako se mi OSTALI odnosimo prema tome?

Mogli bismo da kažemo: Dobro, to je vaše mišljenje, ali primetite da: 1) govorite o nečemu što se ne može proveriti (makar vi ne dajete racionalne argumente za vaše tvdnje) i 2) vaš pogled na stvari očigledno odgovara vašim interesima (vi ste dobri, drugi loši) pa je zato kompromitovan pristrasnošću.

Mogli bismo i da nastavimo: Mi ne želimo da igramo po ovim pravilima. Najpre, 1) želimo da govirmo o onome što se MOŽE proveriti (ko je šta REKAO, šta su čiji interesi) i 2) želimo da svi imaju kredit da imaju DOBRE namere, dok ozbiljni argumenti ne pokažu drugačije.

Vaši argumenti nisu takvi. Rekli ste da imate dokaze da Mišković finansira celokupnu opoziciju u javnosti, ali niste ponudili te dokaze. Na tvrdnju da opozicija ima loše namere, tabloidi moraju da izmišljaju iz „svojih izvora“ da je neko nekom nešto rekao po nekom.

Da bismo se vratili u realnost morali bismo izaći iz ovog Diznilenda PR-a.

Pogotovu zbog toga što pripisivanje loših namera javnosti, Hagu, Miškoviću, opoziciji itd. nije jedina PR poluga kod nas.

Druga se tiče obećavanja BOLJEG života, na DUGOM štapu, koji će nastupiti za DVE godine ili u neodređenoj budućnosti. Gradonačlenik Beograda kaže da će izgradnja Beograda na vodi trajati 10-15 godina, a ipak je njegova slika posle 15 godina scenografija nekoliko televizija, kao da on sada već postoji.

Mehanizmi PR ni u vreme pre 2012 nisu bili puno drugačiji. Sama EU, koja je bila u mnogo boljem stanju nego sada igrala je ulogu SLIKE Beograd na vodi, „vraćanje u devedesete“ igralo je ulogu „loših namera“ koje danas navodno ima opozicija.

A oba PR postojala su i postoje zato jer mi volimo Diznilend i kupujemo taj PR.

Dok su nam novčanici sve prazniji.