(Bajka za odrasle)
Potpisan je ugovor kojim se uređuje projekat „Beograd na vodi“. Ugovor još nije objavljen, ali se neki njegovi delovi znaju. Time je cela ova stvar tek na početku, ali se već sada može uporediti početak ove bajke za odrasle i sadašnja faza projekta.
Počelo je sa ovim tvrdnjama:
1) Izgradnja će početi u martu 2015.
“Izgradnja prve faze stambeno-poslovnog kompleksa „Beograd na vodi“ počeće do 1. marta 2015. godine, najavio je danas premijer Vučić.” (Blic, 27.06.2014.)
2) Kula će biti izgrađena do kraja 2016.
“Vučić poručio je da ovo nije samo maketa i najavio da će simbol tog projekta, Beogradska kula, biti završena do kraja 2016. godine.” (Blic, 27.06.2014.)
3) Sve zgrade će biti izgrađene za 4 godine (do 2019)
„Za, recimo, četiri godine će i poslednja kućica sa makete biti izgrađena.” – Premijer Srbije o „Beogradu na vodi“. (RTS, 17. 3. 2015. godine)
4) Arapski partner uložiće 3,1 milijardu evra
“Arapski partner, kompanija „Igl hils“, uložiće 3,1 milijardu dolara u projekat na desnoj obali Save, u Savskom amfiteatru, i kako je najavljivano, izgraditi oko dva miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora.” (Blic, 27.06.2014.)
Kada su delovi ugovora objavljeni pokazalo se da su stvari nešto drugačije.
1) Izgradnja nije počela u martu 2015.
2) Izgradnja kule odložena je do kraja 2018.
3) Sve zgrade će biti gotove za otprilike 40 godina (50% zgrada mora biti gotovo za 20 godina)
4) Arapski partner će uložiti 150 miliona evra u dokapitalizaciju preduzeća „Beograd na vodi“.
Sve se ovo desilo u razmaku od 1 godine, što navodi na sumnju da su realne cifre, tačnije poslednje cifre, pošto je veliko pitanje da li su i one realne, akterima bile poznate i pre godinu dana.
Kako je moguće da ovakav propagandni skandal najpre zauzima sve medije, a onda ovako spektakularno propadne? Pa, po svoj prilici radi se o projektu koji u sebi nosi dosta mogućnosti za manipulaciju i korupciju. Beograd na vodi je zapravo pukotina kroz koju se vidi realnost vlasti, realnost koja je drastično drugačija od slike koju proizvodi.
Beograd na vodi bio je jedno od glavni predizborih obećanja na poslednjim republičkim izborima. Stavke 1-4 vrtele su se na svim medijma, ogromni bilbordi postavljani su po Beogradu. Mediji su dobijali novac za ogromne reklame projekta. Nešto malo čišćenja obale i terena se i dogodilo, takođe nešto malo radova na stanici Prokop. Sve ostalo je tavorilo u praznini smisla, daleko od očiju javnosti. Nije se znalo ko je autor makete, kako su nastale promene u prostornim planovima, ali se niko nije ni značajno uzbuđivao jer ugovor još nije bio potpisan.
Kada su pre nekoliko dana opisane, ne objavljene, neke tačke ugovora, vidi se da je on pravi spektakl nelogičnosti i improvizacije. I naravno, POTPUNO se razlikuje od propagandne slike koja ga je najavljivala.
Arapski investitor će u preduzeće „Beograd na vodi“ uložiti samo 150 miliona evra kapitala. Tim novcem će biti plaćena izgradnja prvih zgrada, ako ih bude, a sva je prilika da veći njegov deo nikad neće ni ući u zemlju, pošto projektovanje i materijali mogu biti u delokrugu „Igl Hilsa“. Za ovu dobru volju da počne da gradi, investitor je u 68% praktično vlasništvo (zakup na 99 godina) dobio 177 hektara zemljišta. Ovo zemljište sigurno će mu biti na raspolaganju 20 godina. A da, investitor čak neće plaćati ni naknadu za uređenje zemljišta, pošto će infrastrukturu navodno graditi sam. To što će posle prodavati priključke na gradsku vodu, struju, gas itd – nije važno.
Srbija je zauzvrat dobila od iste ove firme 280 miliona evra kredita koji će morati da vraća (tako da će Igl Hils i na kamatama zaraditi kojih stotinak miliona evra). Obavezu da uloži još oko najmanje 125 miliona evra u raznu infrastrukturu. Preduzeće „Beograd na vodi“, većinski u stranom privatnom vlasništvu, biće izvor za buduće velike plate državnih funkcionera u njegovim nadzornim odborima, za novac za reklame i uticaj na medije, za ugovore sa podizvođačima koji ne prolaze tendere itd. A da, Srbija će moći i da uzme 32% profita od prodaje, ako se profit jednom pojavi pošto je najpre potrebno vratiti kredite privatnom partneru (150 milona evra), a onda vratiti i ostale kredite koje je od njega uzela Srbija. Jednog dalekog dana, jednog dalekog leta, možda će biti i nekog dolara za budžet.
U međuvremenu, verovatno još, sada malo onemoćale, propagande. Teško je sad ponovo tvrditi da će sve biti gotovo za koju godinu, mada ni to nije isključeno, ali ako za koju godinu bude bar neke zgrade, lepo je to videti, svi će reći bolje i to nego ništa. Pomenuti krediti biće stucani u PROKOP i druge radove.
Ako strani investitor odustane, uvek možemo da od njega otkupimo firmu „Beograd na vodi“. Šta kao procenitelji tada kažu: E, pa ovo vredi puno ima zakup na 99 godina na 177 hektara?
Mogli bismo, doduše, i sve odmah otkazati.
Ali, kako ćemo onda u svetlu – neoliberalnu – budućnost?
