– Prvo, kad bi ljudi tražili ono što je objektivno, propagande ne bi ni bilo.
– Šta oni traže?
– Ono što je zanimljivo, veliko, uzbudljivo.
– Na primer?
– Zamisli da je Beograd kao Dubai, visoke staklene zgrade, fontane, svetla.
Wow
– Ali, da li je to realno?
– Rekli smo nije bitno da li je realno.
– Posle nekog vremena ljudi će videti da su prevareni.
– Možda, ali ne znamo kad će to vreme doći i znamo da se oni zbog razočarenja neće promeniti. Dovoljno je da staru bajku zameni nova, još atraktivnija!

– Ok, ali kod nas verovatno postoji i javnost, ona uža i stabilnija javnost, koja bi trebalo da ranije vidi šta je nerealno.
– Pa, postoji li?
– Doduše, ako postoji nije na glavnim medijima, a ako jeste tu je kao lični satirični stav i izuzetak. Svi urednici navijaju za vlast.
– Kako li je došlo do toga? Zašto ne postoji nijedan opozicioni medij?
– Pa, u skladu sa medijskom strategijom. Svi mediji su privatizovani i nalaze se u malo privatnih ruku ili su državni. Svaki privatnik zna da 1) mu se nije kačiti sa vlašću ili 2) podržava neoliberalne politike vlasti, čak iako ne podržava personalnu vlast.
– Naravno da podržava neoliberalnu politiku pošto nas „privatnici vuku sve napred“.
– Ok, ali to se skoro neće ni promeniti. Ako privatnici podržavaju bajke vlasti, gde će se skupiti ona javnost koja bi trebalo da štiti princip realnosti u odnosu na bajke?
– Na twitteru, dok ga ne zatvore.

– U stvari nije samo na tw. U svim umetničkim medijskim formama jasna je kritika vlasti. Satirične emisije, stripovi, kolumne kritične su.
– Ništa se ne menja.
– Neki kažu da bi kolumnisti i ini trebalo da shvate da su „dvorske lude“ kojima je režim dao da glume kritičare, dok je satanizovao svaku opoziciju i kontroliše glavne medijske poruke preko urednika.
– I?
– Na primer, da bi trebalo da se solidarišu i odbiju da rade – krenu u štrajk – dok se nešto ne promeni.
– Hm, Politika bez Petričića, Blic bez Somborca i Danas bez Koraksa? Čemu bi to koristilo?
– Situacija bi postala nepodnošljiva i nešto bi se moralo promeniti.
– Hm, a ko to govori?
– Poslanici i političari.
– Štrajkuju li oni?
– Ne trenutno, redovni su u skupštini i vode svoje poslove ako ih imaju.

– Nevolja je što je radikalan potez svrsishodan onda kad se očekuje preokret, a ne onda kada bi alternativna ideja tek trebalo da se rodi.
– Pa što je još nema?
– Nema je jer je Vučić u stvari pogodio šta ljudi žele.
– ?
– Žele u stvari da neko drugi, u odnosu na period od 2000-2012 vrši vlast. Nije bitno kako.
– ?
– Dobro, nije bitno kako u detaljima. U osnovi to je ista politika koju su vodili oni pre 2012 – zaduživanje, slušanje MMF, neoliberalne mere, i Kosovo i EU, saradnja u regionu, i SAD i Rusija itd.
– Pa hoće li nam biti bolje od te politike?
– Isto kao i ranije.
– Trebalo bi da smislimo nešto bolje?
– Pa, da.
– Ali, šta ima bolje, ako mi trenutno slušamo SAD i EU, a oni vode neoliberalne politike?
– Ništa, ako ne možemo da smislimo nešto bolje, onda nam je maksimalno dobro. Možda da obratimo pažnju na detalje?
– Možda, kako kažu, –
„Đavo je u detaljima“.