Gluvo je doba, svi su zaspali,
Osećam strašan nedostatak buke…
Za buku se još možemo snaći, ali sa nedostatkom govora je teže. Ako vas interesuje da slušate artikulisan razgovor o nečem aktuelnom, danas ste u mmogo većem problemu. Pogledajte kako je, samo pre 2 godine, mogao izgledati vaš nedeljni dan.
Najpre ste mogli poslušati Sedmicu na Radiju Bgd1, dobro, to možete još uvek, a onda ste oko 13 h mogli na TV Prva da pratite Bujoševićevu emisiju Nije srpski ćutati. Onda je u 14 h na HRT išao Nedeljom u 2 u kome je pre nekoliko godina, skoro svaki drugi gost imao veze sa Srbijom (što je danas mnogo ređe). Posle nekoliko sati, u 21h, počinjao je Utisak nedelje, dva sata nedeljnog političkog komentara, sa najzanimljivijim mogućim gostima. Na Utisak se nadovezivao Kesić.
Danas, 2 godine kasnije, bar polovine od ovih emisija nema. Kesić se vratio juče, posle 3.5 mesečne pauze. U toku nedelje, nekada ste imali svakog jutra od 9.30 do 10.00 Kažiprst na TV B92, polusatnu aktuelnu emisiju, uz koju ste se mogli buditi i piti kafu, ukoliko ne radite pre podne. Na Studiju B, svake večeri bila je neka diskusiona emisija, često sa gostima koji su bili sličnih opredeljenja, ali dobro. Da, da ne zaboravim, petkom ste mogli da slušate novu emisiju Peščanik na radiju B92, kasnije na internetu.
Skoro svega toga sada nema ili je svedeno i skraćeno. Šta je ostalo, ako želite da slušate ovaj tip govora:
- 1-2 emisije nedlejno na N1 – Pressing ili Crvena linija – sa temom iz Srbije, ali samo na televizorima kablovskih pretplatnika SBB-a. Nekadašnji Kažiprst zamenio je Novi dan, ali opet samo za onog ko ima SBB.
- Neredovni i kratki Da, možda, ne – sa svim manjkavostima RTS kao zvanične televizije.
- Uštogljeni Upitnik na RTS, mahom ispunjen političarima.
- 24 minuta i 4 i po muškarca kao humorističke emisije, sa nešto političkog sadržaja.
- 5- minutni Kažiprst u okviru vesti na B92 u 16 h (bez reprize u 20h).
- Diskreditovane emisije na Pinku i Happy TV, s obzirom da idu između rijalitija i uz eksplicitnu objavu Pinka da podržava vladu i premijera, uz kršenje svih novinarskih standarda itd.
Praktično, sistematskog komentara politike, u obliku govora na televiziji, više nema. Javnost na TV praktično ne postoji.
Zanimljiv rezultat „medijske strategije“. Dal’ zbog Vučića, dal’ zbog neoliberalizma, govor i mišljenje su postali nepoželjni. Kapital iz Fridmanovog „Kapitalizma i slobode“ nije se nešto pokazao u pogledu slobode govora.
I tu se mogu složiti sa Borisom Dežulovićem: izgleda da će pravo novinarstvo morati da bude državno finansirano – poput sudova – pošto na tržištu ne može da opstane. Malo zbog toga što ga kapital ne želi, malo što je kvalitetno novinarstvo skupo.
Tu se neko može našaliti: Pa čekaj, postoji „projektno finansiranje“ – država i sada finansira novinarstvo u javnom interesu.
Radoica likes this joke.
(16/48)
prethodna kolumna: Lični stav
