“Treba ceniti tu situaciju ima li opozicije ili nema, ne prema svim medijima, već prema medijima u državnom vlasništvu. Te televizije su lakmus papir odnosa vlasti prema opoziciji”
Bivši savetnik Borisa Tadića, sada bliži A. Vučiću
Zajedno sa još 152 čoveka iz celog sveta, pogledao sam na internetu emisiju Kontekst na Al Jazeera Balkans u kojoj su gosti bili “bivši savetnik bivšeg predsednika Borisa Tadića”, Nebojša Krstić i kolumnista Dragoljub Petrović. Povela se tu priča o medijima pa je Dragoljub Petrović primetio kako se nikada nije dogodilo da 3-4 televizije sa nacionalnom frekvencijom direktno prenose svaku reč koju izgovori trenutni premijer, da ne pominjemo 3-4-satne emisije u kojima je gost.
Nije se sa ovom ocenom i primedbom da mediji, blago je reći, privileguju i promovišu vlast, a cenzurišu opoziciju, složio medijski savetnik. Najpre zato jer ne gleda televiziju, pa, recimo, zbog toga ne zna da li je to baš tako da premijer gostuje na nekoliko televizija odjednom. A zatim, zato što, pazite sad:
“Treba ceniti tu situaciju ima li opozicije ili nema, ne prema svim medijima, već prema medijima u državnom vlasništvu. Te televizije su lakmus papir odnosa vlasti prema opoziciji”
Na državnim televizijama, koje zavise od vlasti, ima više opozicije nego na privatnim, tako da prigovor o cenzuri ne može da se uputi vlastima. Eto ti obrta! Em ne gledam televiziju, em su državne televizije sasvim pristojne, a privatne su možda nepristojne, ali i slobodne – šta bi vlast mogla imati sa njima?
Lepa je ta argumentacija koja državne televizije prikazuje kao Gondor u kome se brane prave vrednosti, a privatne kao Mordor u kome privatne televizije sasvim slobodno i bez da neko mora da zove urednika biraju da se apsolutno ulaguju vlastima, prenose svaku konferenciju za štampu, svako saopštenje SNS i, ako treba, uvek budu na usluzi za 3-4 sata uživo gostovanja.
Kod nas se upravo slobodni mediji stavljaju na apsolutno raspolaganje vlastima, a mediji vezani i zavisni od vlasti, još uvek se drže nekih novinarskih načela objektivnog informisanja i kakve takve zastupljenosti svih strana.
Strašno je to sa medijima i tom navalom primitivizma u privatnim medijima, ko bi se tome nadao. Mislim, ko bi se tome nadao kada je formulisana glavna ideja medijske strategije da “država treba da se povuče iz medija”, smišljena još u doba našeg savetnika za medije, a preuzeta i dovedena do krajnosti od strane novih vlasti.
Zar Gondor da se povuče pred Mordorom?
Pa mora: Gondor je zavisan, a Mordor je slobodan. Sad što svoju slobodu stavlja na raspolaganje vlastima, to je njihova sloboda. Šta da radimo?
Ostaje nam možda da na sve dodamo posebno glup argument da opozicije na medijima nema jer su oni naprosto “dosadni” urednicima medija. Šta čovek da kaže protiv tog argumenta?
Šteta da se i drugi nisu toga setili. Na primer, fudbalski sudija dosudi penal odmah na početku utakmice, jer mu je jedna od ekipa dosadna. Ja ne platim struju, jer mi je račun koji dobijem uvek isti, nema dosadnije stvari na svetu. Ukinemo prenose skupštine, a što da ne, i samu skupštinu, jer je, pošteno rečeno,većim delom dosadna.
Osim naravno kad u njoj gostuje trenutni premijer, koji je našem bivšem Tadićevom medijskom savetniku bliži, ali ne zato što se on promenio, nego zato što se Vučić promenio.
Toliko se promenio da mu je bliži čak i od Tadića.
(22/48)
foto: Vladimir Tatarević
prethodna kolumna: Jovica iz Velike Laole i Perica iz kruga Dvojke
