Ima na Pinku jutarnji program Jovana&Srđan koji vode ne baš novinarski nepismeni novinari, ali ponekad im se dešavaju baš nadrealne stvari. Juče im je gostovao u studiju stanoviti urednik jednog od medija koji podržavaju vladu i iz petnih žila se trudio da difamira redakciju Krika i pripiše im razne prljave motive. Na to se voditeljka Jovana zapitala:

“Pa, da li tu postoji neki novinarski kodeks?”.

Ima li nadrealnije farse koja bolje opisuje Srbiju danas i početak kampanje od ove rečenice? Na PINKU, u toku kršenja svih pravila uljuđenog govora i objektivnog novinarstva, u sred gostovanja glavnog Vučićevog propagandiste, postavlja se pitanje o novinarskom kodeksu koji se ne poštuje. To je baš definicija ovog sistema, možete biti i novinar i potpuno se praviti da ništa oko vas nije onako kako vrišti da jeste.

U pravu je voditeljka jutarnjeg programa Pinka: nikakvog novinarskog kodeksa, u klasičnom smislu, tu nema. Ali, ima jedan drugi kodeks uslužnih novinara, još nenapisan, ali aktuelan. Ovako bi mogao da izgleda, kad se napiše:

Novinarski kodeks Konzorcijuma uslužnih medija Srbije (KUMS)

1. Aleksandar Vučić je jedini čovek koji ide tamo gde je najteže i kome ljudi veruju.
2. Svaka kampanja protiv Vučića je prljava.
3. U Srbiji nema cenzure. Mi objavljujemo ono i samo ono što Vučić želi, i ne želimo da objavimo ništa drugo.
4. Svaka kampanja protiv Vučića je plaćenička.
5. Aleksandar Vučić je veliki radnik i junak.
6. Koristićemo samo opremu marke Panasonik.
7. Ono što Vučić ne želi da postoji, ne postoji i ne sme biti objavljeno.
8. Gde Vučić okom, mi skokom.
9. Opozicija ne postoji, a ako i postoji, nema program, a ako ima program ima korumpirane i nesposobne lidere, a ako i ima neki lider koji nije korumpiran i nesposoban, naći mu već nešto.
10. Vučić je pobednik na izborima. (ovo je stavka za kampanju)
11. Završna odredba: U ovom novinarskom kodeksu, umesto “Aleksandar Vučić” će jednog dana stajati neko drugo ime, ali sada je “Aleksandar Vučić”.

Ovaj kodeks je već, po mom mišljenju, široko zamenio klasični kodeks koji nalaže nekakvo objektivno, istraživačko i nepristrasno novinarstvo. A ova zamena se ne primećuje dovoljno. Nekako je svima ili skoro svima to normalno: pa naravno da će mediji biti puni PR-a i propagande, to su privatni mediji, a od nečeg mora da se živi. Propaganda dobro prolazi na tržištu, a i vlasnici – privatni vlasnici – hoće i da se naljute i da smene urednika ili daju otkaz novinaru koji ne sluša. Ili da ga, recimo, pošalju na odmor od 3 meseca.

Da li ste primetili da se Savet za štampu nekad bavio ovim problemom? Da li je neko analizirao ovu zamenu klasičnog novinarskog kodeksa ovim drugim uslužnim kodeksom, a ne samo pojedinačnim slučajevima kršenja nečijih ljudskih prava u medijima? Ja nisam primetio da se neko posebno uzbudio oko ovih pitanja. Važnije je bilo da se „država povuče iz medija“.

U Srbiji zaista ima sve manje cenzure i to je ono što bi trebalo da nas zabrine. Cenzure nema ni na Pinku, ni u In.ormeru, ni na Studiju B, ni na vestima TV Prva, ukratko, na svim uslužnim medijima Srbije.

Cenzure može biti samo tamo gde je neko slobodan.

(13/48)

prethodna kolumna: Pošla koka na izbore…