Potrebno je da se ove reforme nastave i to snažnije nego do sad.

Toni Verhojen, jutros, RTS.

Kod nas ima dosta ljudi koji vole da istrajno i uvereno trljaju neoliberalnu lampu, ali se onda počnu čuditi i izražavati nezadovoljstvo što iz nje izlazi duh u obliku poznatog lika sa naočarima i spojenim prstima. Trenutni premijer Vučić zapravo ima sve karakteristike podobnog neoliberalnog premijera, tako da se nije čuditi što  predstavnik Svetske banke za Srbiju Toni Verhojen ima samo reči hvale za „reforme“ koje Vučić izvodi. Kada bi se pravio foto-robot za predsednika neoliberalne vlade, lik trenutnog premijera počeo bi sam da se pomalja.

Ulogu političara u neoliberalizmu svojevremeno (2011) je precizno opisao Dimitrije Boarov: „Ne možete napraviti ni ozbiljne reforme ukoliko nemate političke snage koje su u stanju da prime na sebe udar nezadovoljstva, da racionalizuju tu politiku i da objasne narodu da je to za njegovo dobro. Čoveku kome treba da odsečete nogu je jako teško reći – moramo ti odseći nogu da bi ostao u životu.” U istom dahu, Boarov kaže i ovo: „Dugo sam bio uveren da je najvažnije smanjiti uticaj države“.

I zaista, ako je sada na redu „sečenje nogu“ raznih vrsta, ko bi autoritarnije i efikasnije od Vučića objasnio narodu da je to za njegovo dobro? Ako su sada na redu privatizacije komunalnih preduzeća i velikih strukturnih monopola, ko bi bio pogodnija osoba od Vučića za to? Ko bi imao više volje za „bone rezove“ i manje ranijeg nasleđa koji bi ga u ovom poslu sprečavao? Ko bi efikasnije smanjio troškove javnog sektora, smanjio plate i penzije, kako bi se vraćanje uzetih dugova osiguralo? Ni ranije naše vlasti nisu bile s’ raskida da tvrde kako je „privatni vlasnik uvek bolji“, ali je to bilo sve nekako mlako. Nijedan premijer do sada se nije jezgrovito izrazio kako je „neoliberalizam najzdraviji sistem“.

Ko bi bolje od Vučića napravio „zaravnjen teren“ za strane investitore i nastavio subvencije tako da praktično nemaju nikakvih troškova oko radne snage, a ponekad i oko poreza i infrstrukture? Kod koga bi taj proces bio manje transparentan? Ko bi bolje organizovao stare kadrove koji su radili u Agenciji za privatizaciju? Ko bi bio bolji pokrovitelj skupa na Kopaoniku? Ako bi neki investitor poželeo da investira u Srbiju na način da država Srbija za njega praktično ne postoji, da ne mora da plati ni dinar za praktično vlasništvo nad zemljom, da ne plaća poreze, da ne plaća naknade za građevinsko zemljište – nešto poput Beograda na vodi – ko bi bolje od Vučića sve kritike takvog projekta proglasio za glupost?

Ko bi se bolje založio da su „mediji vlasni i slobodni da pišu šta žele“, kao da nikakva ograničenja i regulacije u tom poslu ne bi trebalo da postoje, kako je to juče učinio trenutni predsednik vlade povodom slučaja Krik? Ko bi bolje obezbedio da ne postoji cenzura tako što glavnim privatnim medijima nikakva sloboda štampe ne pada na pamet, pa podržavaju reforme i vladu zato što sami tako žele? Ko bi efikasnije sproveo medijsku strategiju po kojoj je glavna stvar da se „država povuče iz medija“? Mislim da bi na  blogu Tržišno rešenje trebalo da razmisle da li je akcija #podržiVučića umesto jučerašnje #podržiKrik bila mnogo više u skladu sa neo-liberalnim idealom potpune privatizacije, potpune slobode i odsustva regulacije.

Ako je parola neoliberala „There is no alternative“, kao što jeste, ko bi bolje od trenutnog premijera poradio na „ujedinjavanju“ oko te parole? Ko bi bolje diskvalifikovao opoziciju kao kočničare reformi koji veruju u bajke? Jeste Vučić sklon da i sam priča bajke – o Beogradu na vodi, smanjenju nezaposlenosti, povećanju plata i penzija, rastu BDP itd – ali „pričanje bajki“ u neoliberalnom rečniku zapravo je rezervisano za bilo koju levu politiku. Evo citata iz vremena posle pobede Sirize u Grčkoj:  „Poštujem izbornu volju građana Grčke. Međutim, reforme koje mi u Srbiji sprovodimo su mnogo realnije od njihovog spiska lepih želja – kaže šef poslanika SNS Zoran Babić za “Blic”.

Dakle, ko je bolji neoliberal od Vučića? Ko bi bolje za sve što je levo rekao da je “glupost” i “spisak lepih želja”?

Ukratko,

ako sve razmotrimo bez strasti,

nije li Vučić ipak vaš?

(17/48)

prethodna kolumna: Gluvo doba

foto: Vladimir Tatarević