Da li zaista dolazi “zlatno doba“?

Najavljujući novu vladu Srbije, tadašnji mandatar i sadašnji predsednik vlade, rekao je da će sledeće 4 godine biti „zlatno doba“ za građane Srbije. Ova izjava naslanja se na izjavu koju je 13.07.2016. preneo Tanjug, gde mandatar tvrdi:

Srbija će u prvih šest meseci imati najveću stopu rasta BDP u celom regionu i biće u prve četiri države u Evropi, poručio je danas predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

Dodao je i ovo:

„Mi ćemo u narednih nekoliko dana imati zvanične rezultate rasta svih ekonomija u Evropi, za nekih 15 dana imaćemo te rezultate. Zvanične procene MMF za Srbiju za 2016 bile su da ćemo imati rast, ali da će biti najniži u regionu, kako danas stvari stoje Srbija će u prvih šest meseci imati najveću stopu rasta BDP u celom regionu i biće u prve četiri države u Evropi“, istakao je Vučić u Aranđelovcu.

Danas je septembar i ovih 15 dana je davno prošlo, pa sada možemo da vidimo da li se ova najava tadašnjeg mandatara obistinila.

Mediji su 01.08.2016. preneli vest da je rast Srbije u drugom kvartalu (Q2), u odnosu na drugi kvartal 2015. godine bio 1.8%. Merenje rasta BDP po kvartalima je novina za našu javnost, ali izgleda da je to uobičajena praksa u statistici. Blic je, pozivajući se na saopštenje RZS o fleš proceni rasta BDP dodao i da je rast u prvom kvartalu (Q1) u odnosu na poslednji kvartal 2015 (dakle, ne u odnosu na Q1 2015) bio 1,6%.

RSZ je u tom saopštenju najavio da će detaljniji podaci biti objavljeni u saopštenju od 31.08.2016. U tom novom saopštenju RSZ kaže:

Реални раст бруто домаћег производа у другом кварталу 2016. године, у односу на исти период претходне године, износио је 2,0%.

Десезонирана серија података показује да је БДП у другом кварталу 2016. године остао на истом нивоу, у односу на претходни квартал.

Dakle, sada je procena da je BDP u Q2 2016 veći za 2% u odnosu na Q2 2015, ali za 0% u odnosu na Q1 2016. U biltenu Tekuća makroekonomska kretanja (TEK) iz juna 2016. ministarstva finansija kaže se da je rast u prvom kvartalu 2016 (Q1 2016) bio „značajno iznad očekivanog“ i iznosio visokih 3.5%. Kada dve cifre saberemo i izvučemo prosek to znači da je Srbija u prvih 6 meseci 2016 u odnosu na prvih 6 meseci 2015. imala rast od 2.75%..

Pa, da vidimo: da li je tvrdnja mandatara tačna?

Delimićne podatke o rastu u drugom kvartalu 2016. godine u regionu i EU možemo naći u u biltenu Tekuća ekonomska kretanja iz avgusta 2016. koje objavljuje Ministarstvo finansija Srbije.

sr1

Izvori za ove podatke su nacionalni statistički zavodi i Eurostat. Na grafiku su izabrane 23 evropske zemlje od kojih je 10 imalo veći rast od Srbije u Q2, a dve od njih se mogu smatrati našim regionom: Rumunija, koja ima rast od 6% i Bugarska, čiji je rast 3%.

Kako sad to: Rumunija i Bugarska su imale veći rast od Srbije u Q2, a 10 zemalja Evrope je imalo veći rast od Srbije. Ta dva podatka čini se da opovrgavaju tvrdnju:

“Srbija će u prvih šest meseci imati najveću stopu rasta BDP u celom regionu i biće u prve četiri države u Evropi”

Ali, mandatar kaže “u prvih 6 meseci”, a ne u Q2, da li je odatle mogla da dođe neka razlika?

Inače, podatke o ovom rastu, barem meni, nije bilo lako dobaviti. Statistički zavodi se ipak razlikuju, ali se podaci ipak mogu skupiti. U slučaju Rumunije, ona je u prvom kvartalu imala rast od 4.3%, a u drugom pomenutih 6%. Prosek u prvih šest meseci je, dakle, 5.15%. Više od Srbije.

Isto je i sa Bugarskom, prema podacima sa tradingeconomics.com Bugarska je imala rast u Q1 2.9%, a u Q2 3% (kao i na grafikonu našeg ministarstva), što nam daje prosek od 2.95%. I ona je ispred.

Možda je mandatar ipak mislio samo na zemlje bivše Jugoslavije i Albaniju?

Recimo, T Portal je objavio, pozivajući se na Statistički zavod Hrvatske, da je Hrvatska u Q2 imala rast od 2.8% u odnosu na Q2 2015, takođe, u u Q1 rast od 2.7%. Dakle, ukupno u odnosu na prvu polovinu 2015. 2.75%, a Hrvatska je svakako “u regionu”. Osim toga, BDP Hrvatske je Q2 2016 u odnosu na prethodni kvartal Q1 ipak porastao 0.6% (to je ovo “desezonirano” merenje), tamo gde je Srbija porasla 0%-

Infografika sa T Portala:

sr4

Dobro, sa Hrvatskom imamo jednaku stopu rasta u prvih 6 meseci. Hajde da vidimo Sloveniju, ona je ipak bila u Jugoslaviji pa je možemo smatrati regionom. Kako kaže slovenački zavod za statistiku, BDP Slovenije u Q2 2016 je u odnosu na Q2 2015 porastao 2.7%, a desezonirani rast u odnosu na prethodni kvartal je 0,5%. Ovo je print-screen tog podatka sa sajta www.stat.si:

sr8-slo

Izgleda da nas i Slovenija šije u Q2 2016, ali i u Q1 2016 Slovenija je imala rast od 2.5% u odnosu na Q1 2015, tako da je prosečno u prvih 6 meseci rasla 2.6%, dakle, nešto manje od Srbije.

Inače, dok je Srbija u 2015 imala ukupan rast od 0.7%, Slovenija je imala 2.3%. Doduše, sada govorimo samo o prvih 6 meseci 2016. Ali iz toga možemo da naslutimo neke opšte odnose.

Pređimo sad na Crnu Goru. Na sajtu  njihovog ministarstva finansija poslednji bilten odnosi se na prvi kvartal 2015. godine, tako da nemamo sveže podatke. Ali, u poslednjem biltenu našeg ministarstva stoji da je rast BDP Crne Gore u 2015. bio 3.2% a da je projekcija za ovu godinu, napravljena u avgustu, 3.6%, Pa ipak, iako očekuje visok ukupan rast u 2016. Crna Gora je u prvih 6 meseci prema tradingeconomics.com imala rast od 1.75% što je povezano sa tim da BDP u CG značajno zavisi od turističke sezone koja počinje u trećem kvartalu. Ipak, u prvih 6 meseci CG ima manji rast od Srbije.

Dakle, videli smo kako stvari stoje sa Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, Slovenijom i Crnom Gorom. Kako je u BiH, Makedoniji i Albaniji?

Prema istom biltenu našeg ministarstva finansija, BiH je u 2015 godini imala rast od 2.9%, a procena rasta u 2016 je 3.2% (prognoza MMF za nas je 2.2%). Prema Agenciji za statistiku BiH rast BDP BiH u 2015. godini iznosio je 3.03%, (naš 0.7%), a rast u Q1 2016 bio je 2.1%. Nema još podataka za Q2, ali se na sajtu predviđa rast od 3.2% u Q2. Dakle, to je 2.65% u proseku. Opet, nešto manje od Srbije.

Prema saopštenju makedonskog zavoda za statistiku rast BDP Makedonije u Q2 2016 iznosio je 2.2%. rast BDP u Q1 iznosio je 2%, tako da možemo reći da je prosek za prvih 6 meseci 2016 2.1%. Isto nešto manje od nas.

Na sajtu Zavoda za statistiku Albanije stoji podatak da je rast privrede Albanije u Q1 2016 bio 2.96%. Podataka za Q2 još nema. Albanija je u 2015 imala rast od 2.77%. Neznatno više od nas.

Dobro, čini se da je od svih zemalja regiona ostala samo Mađarska. Mađarska je u 2015. godini imala rast od 2.9%. 2016 godine u Q2 imala je 2,6%, ali je Q1 bio rekordno nizak sa 1.1%, što znači da je prosek za prvih 6 meseci bio 1.85%. Manje od nas.

I Mađarska je dakle imala veći rast BDP u Q2 od nas, ali ukupno u Q1+Q2 dosta manji. Međutim, statistika stvarno može da naslika bilo šta. Dok je Srbija u poslednje 3 godine praktično na nuli (delimično zahvaljujući i poplavama iz 2014), Mađarska ima stabilan rast od oko 2% svake godine, bez nekih oscilacija. Ali je imala rekordno nizak Q1 2016, baš onaj koji je kod nas bio „iznad očekivanja“. Rast Srbije u Q1, ako ne računamo Rumuniju, bio je najviši u regionu, ali je u Q2 bio najniži. Ukupno gledano, u prvih 6 meseci 2016. delimo 4. mesto u regionu sa Hrvatskom.

srtab1

OK, dakle, ako elimininišemo iz regiona zemlje koje nisu bile u Jugoslaviji i zanemarimo jednaku vrednost sa Hrvatskom, može se reći da je izjava mandatara tačna, uz ove ograde. Jednako bi bilo tačno i da je rekao i da je  rast Srbije bio najniži u celom regionu u Q2.

No, da li baš na osnovu ovih uvida  može da se kaže da idemo ka zlatnom dobu?

Da stavimo ovaj rezultat u kontekst. Iste ove zemlje imale su ovaj rast BDP u 2015 godini:

srtab2Dakle, Srbija ima daleko najmanji rast u 2015, kao što ima i najmanji rast u Q2 2016.

Da vidimo kakve su prognoze za čitavu 2016. Izvori su TEK iz juna 2016, našeg ministarstva i prognoze  www.tradingeconomics.com koje su u donjoj tabeli označene zvezdicom.

srtab4

 

**ovi su procenti za sve zemlje u stvari nešto veći zbog promene osnovice iz godine u godinu..

Kad sad pogledamo Vučićevu izjavu o najvećem rastu u prvih 6 meseci 2016. u regionu, ona se sastoji do četiri dela.

  1. Istina je da smo imali veći rast u Q1 2016 od svih zemalja regiona, osim Rumunije.
  2. Istina je da da smo imali najmanji rast u širem regionu u Q2 2016,
  3. Istina je da smo gledajući Q1+Q2 imali jednak rast sa HR, manji od Rumunije, Bugarske i Albanije, ali veći od drugih ex-Yu država, ali je to u potpunosti posledica neočekivanog rasta u jednom kvartalu 2016- godine.
  4. Rast u ovom kvartalu je opet deo NAJMANJEG ukupnog rasta u dvogodišnjem periodu 2015+2016 među svih 10 zemalja regiona.

Da li se onda može govoriti da je to „zlatni period“ ili uvod u „zlatni period“ Srbije?

Što reče Hampti Dampti u Alisi sa one strane ogledala, u jeziku je sve moguće, pitanje samo Ko je gospodar? Možemo ove godine zvati zlatnim. Da li će onda Rumunija isti taj period zvati dijamantskim?

Gospodar jezika ne treba da bude vlast, jer će onda svaki period biti zlatan.

Mislite o tome.

PS.

Kako mi je skrenuo pažnju Dimitrije Mišić, rast u prvoj polovini godine (Q1+Q2) može da se računa kao prosek ova dva rasta samo kao je GDP u ovim kvartalima bio približno jednak. Naravno da to uvek ne mora biti slučaj. Proverio sam za Sloveniju. Na sajtu njihovog Zavoda za statistiku postoji podatak za prvih 6 meseci 2016 i rast iznosi 2.5%, a ne 2.6% koliko bi bilo da je prosek tačna cifra.

Ne znamo u kolikoj meri su gornje cifre za pojedinačne zemlje, koje se odnose na prvih 6 meseci 2016. i za prognoze sa sajta tradingeconomics,  zbog ovoga promenjene. Ali, nešto drugo pada u oči. Prosek za Q1+Q2 smo računali jer tog podatka obično nema u izveštajima, tu su podaci za kvartale odvojeno i za cele godine. To znači da je mandatar baratao podatkom koji nije moguće jednostavno naći, a da nije naveo izvor.

Nijedan naš medij nije tada pitao za izvor niti je pokušavao da tvrdnju PROVERI.

Tadašnji mandatar sada je predsednik vlade i juče je ponovio tvrdnju  o „zlatnom periodu“:

Verujem da će narednih pet godina biti zlatni period za Srbiju, posle može neko drugi da nastavi. Naše je bilo da zaustavimo sunovrat, sada se oporavljamo i bićemo sve jači. Verujem da će posle sledećih izbora doći novi, mladi ljudi, koji će umeti da nastave i biti još uspešniji od nas“, poručio je Vučić.

Zlatni period, 3,5 milijarde  dolara investicija u BGDH2O, sve zgrade gotove do 2019, državni udari, i najpopularnija delegacija u UN.

 

1 odgovor ka “Da li zaista dolazi “zlatno doba“?”

  1. Jovan Zlatousti – prorok ili inkasant na buvljaku (kompletno zlatnih zuba)? Dva imenjaka, sa dve forme. Vučić se ponaša kao da je svako od te dvojice istovremeno, i to zove suštinom.
    Sch.

Pristigli komentari