Izgleda da je u našoj istoriografiji uobičajeno objašnjenje za relativno malo istorijskih izvora iz Srbije o srednjovekovnom životu u njoj – turska okupacija, u toku koje se pretpostavlja da su mnogi dokumenti izgubljeni i nestali. Sigruno da ima i toga, ali, po svoj prilici, to nije glavni razlog. Glavni razlog je relativna nerazvijenost Srbije u srednjem veku i u odnosu na Vizantiju i u odnosu na centralnu i zapadnu Evropu.

Velika količina domaćih nezavisnih izvora o tadašnjem životu nije ni postojala. Od crkve i kraljevske vlasti nezavisni izvori mahom su u Dubrovačkom i Kotorskom arhivu, kao i u arhivima Vizantije i Evrope.

Da uporedimo to sa Engleskom 14. veka. Oksfordski profesor Džon Viklif (1330-1384) je oko 150 godina pre Lutera iznosio praktično sve protestantske ideje, možda u još radikalnijoj formi. Crkvu je odbacivao kao takvu, mislio da treba konfiskovati njenu imovinu i priznavao samo Sveto pismo, papu je smatrao za Antihrista itd. Crkva je Viklifa proglasila za jeretika i spalila njegove mošti (na slici sa Wikipedia), iako je on bio inicijator prevoda Biblije na engleski. Viklifove spise nije sačuvala tadašnja katolička crkva, pošto je on njen otvoreni neprijatelj, nego neke druge strukture, što pokazuje da je u Engleskoj od 14. veka do danas bilo dovoljno nezavisnih struktura koje su mogle da čuvaju nezavisna svedočanstva i da ih nadograđuju, sve do modernog razvoja svih nauka, pa i istorijske nauke.

U Srbiji, izgleda, ne postoji bilo kakav trag takvog nezavisnog intelektualnog života u srednjem veku. Praktično sva dokumenta su ili žitija kraljeva proglašenih za svece ili hrisovulje kojima se manastirima dodeljuju određena prava. Zanimljiv je slučaj Stefana Dečanskog koji se pred smrt 1331. godine odlučuje da gradi svoju zadužbinu manastir Dečani. On tada pregovara sa crkvom i podrazumeva se da će crkva zauzvrat omogućiti da ktitor bude sahranjen u crkvi, pominjan u molitvama i proglašen za sveca. To je korisno i za crkvu, jer se nove crkve ne mogu graditi bez moštiju svetaca, a svetac ne može biti proglašen bez žitija koje opisuje njegove podvige. Dakle, žitije, osnovni domaći istoriografski izvor, nastaje u aranžmanu u kome je nezamislivo da kralj bude opisan negativno.

Šta su drugo današnji zavisni mediji i tabloidi koji vlast predstavljaju kao motivisanu jedino „interesima naroda“ dok opoziciju satanizuju kao „neprijatelje naroda“, za sve to bogato nagrađeni javnim novcem i novcem zavisnih privatnika? Bezobzirna propaganda koju emituju ovi mediji nailazi na krajnju osudu u kakvoj-takvoj modernoj javnosti Srbije, ali je očigledno da postoji dovoljan deo javnosti koji u ovakvom „izveštavanju“ ne vidi ništa sporno.

To objašnjava i zašto se „novinarski kodeks“ u ovim medijima ne poštuje. Takav kodeks nastaje u jednom sasvim drugačijem, modernom, vremenu. Za taj kodeks ključno je shvatanje da je svrha medija da iznose istinu i reflektuju različita mišljenja, a samo iznošenje istine zasniva se na dovoljno razvijenom društvu u kome postoje nezavisne strukture koje mogu da objave činjenice i nezavisna mišljenja i nekoj kritičnoj masi javnog mnjenja koja bi aktivno branila pravo na slobodu mišljenja. I razvijenija društva još uvek mogu da zaborave na ove vrednosti, ali u globalu, teško je zamisliti evropsko razvijeno društvo u kome vlast naziva opoziciju „bednicima“ a praktično svi mediji tome terciraju.

Izložba „Necenzurisane laži„, aktuelna pre koju godinu, je dobra ilustracija ovog stanja. Jedna vladajuća stranka proglasila je praktično celokupnu intelektualnu produkciju jednog doba za „laž“. Ne, čak, ni za neistinu sa kojom bi oni eto polemisali, nego za svesno laganje, inspirisano „mržnjom“, sasvim u skladu sa pravilima srednjeg veka. Oni su se pohvalili i da je ta produkcija objavljena u malotiražnim medijima, odnosno, da je oni nisu bukvalno zabranili.

I to je zaista razlika u odnosu na pravi srednji vek. Bilo šta slično u oskudnim prilikama srpskog srednjeg veka ne bi dobilo ni sredstva ni prostor da se negde pojavi. Sličnost, pak, sa srednjim vekom je da je ta moderna inteligencija tretirana kao „zlomisao“ bez ikakve razlike u odnosu na srednji vek.

Važno je to znati pre još jednog rutinskog predizbornog sastanka Vučića i Angele Merkel.

nastaviće se…