Nenasilnost

Nenasilje ili nenasilnost nije uvek bila nedvosmisleno prava vrednost. Svaka ratnička kultura počiva na nasilju. Međutim, savremeno doba prezire nasilje koje nije u funkciji odbrane i nasilje smatra primitivizmom i slabošću.

U protestu koji traje već 5 meseci, studenti i studentkinje su se apsolutno opredelili za nenasilje. Dovoljno je pogledati njihove marševe, skupove, medijske nastupe i videćete mlade ljude koji su apsolutni promoteri nenasilnog otpora i protivnici nasilja. Metode pomoću kojih su zadobili podršku javnosti su zapravo oblici žrtvovanja: spremnost na marš od nekoliko desetina kilometara dnevno, na vožnju biciklom od nekoliko stotina kilometara, na žrtvovanje svojih neposrednih interesa poput završavanja studija – sve to nema nikakve veze sa nasiljem, a taj stav se ogleda u svakoj izgovorenoj rečenici u stotinama medijskih nastupa studenata.

S druge strane, njihov politički protivnik se služio nasiljem od samog početka. Nasilni pokušaj uklanjanja blokade ispred FDU, pravdanje gaženja učesnika blokada automobilima, brutalno gaženje jedne studentkinje i prebijanje druge bejzbol palicom – što je neposredno dovelo da pada vlade – pokušaj izazivanja panike na skupu od 300.000 ljudi, otvoreno vređanje rektora univerziteta i studenata, sve to govori o nedvosmislenoj spremnosti da se nasiljem reguliše politički prostor.

U obrtu koji je karakterističan za naš prostor politike, upravo oni koji se služe nasiljem, studente koji su apsolutno posvećeni nenasilju, sistematski optužuju za nasilje. Skup od 15. marta u Beogradu, propaganda vlasti prikazivala je kao „veliko nasilje“ koje se sprema, najavljivana su „najgora krivična dela“ koja će tada biti počinjena. studenti se upoređuju sa nacistima i sa Al Kaidom, lažno se optužuju da su udarili policajca na protestu ispred RTS, a potpuno nenasilna blokada RTS prikazuje se sistematski kao „nasilje“.

Dakle, režim koji je, kao i svaki nedemokratski režim, održava nasiljem, mlade ljude koji su mu se suprotstavili u ime ljubavi, mladosti i empatije – optužuje da se služe nasiljem, bez ikakvih osnova. Na glavnim medijima, studenti se optužuju da su „prešli na pištolje“ zbog incidenta za koji je – kao predstavnik studenata – lažno optužen 78-godišnji teksista.

Opužba za nasilje je jedna ogromna kleveta. I zanimljivo, baš ovih dana blokirani RTS, učestvuje u toj kleveti umesto da od nje brani mladu generaciju Srbije istovremeno vršeći svoju zakonsku dužnost da istinito informiše građane Srbije. Te koji su klevetani, pustili su samo jednom za 5 meseci u studio RTS a i to zajedno sa predstavnicima klevetnika. U Dnevniku RTS nije čak demantovana ni informacija da je neko od studenata udario policajca u prvim danima blokade RTSa.

Nenasilnost nije sada samo prava vrednost, nego vrednost koja ima bar 100.000 aktivnih mladih ljudi, heroja i heroina koji je predstavljaju i brane.