Stranke. Neophodni element u demokratiji. One su nosioci organizovane političke akcije. Međutim, kakve su stranke iznutra je drugo pitanje. Idealno bi bilo da su to zajednice ravnopravnih članova, zasnovane na poštovanju demokratskih principa. Jer, kakve su stranke iznutra, takve će sutra biti u vođenju države, kao što je stalno insistirao Svetislav Basara u svojim kolumnama.
Da bismo ispitali kakve su stranke iznutra, uzećemo za primer jednu opozicionu stranku koja je osnovana nedavno i njen statut. Neću navesti njeno ime, jer je taj statut po svoj prilici sličan statutima mnogih drugih udruženja, a ko se zainteresuje za temu lako će je pronaći.
Unutrašnju strukturu stranke ćemo ispitati preko pitanja: Da li je moguće smeniti predsednika stranke? Smenjivost je jedna od osnovnih karakteristika demokratskog poretka. Na primer, vladu neke zemlje je po pravilu moguće smeniti u svakom trenutku, dovoljno je da ona izgubi većinu u parlamentu.
Da li je tako i u našoj predmetnoj stranci? Shvatite ovaj tekst kao zagonetnu priču, pošto verujem da ćete se iznenaditi šta sve ima u statutu o kom govorimo.
Statut je inače veoma logički zamršen, najviše zbog toga što su rukovodioci stranke deo njene skupštine. To se ponavlja, na primer, članovi Predsedništva su deo Glavnog odbora, a članovi Glavnog odbora deo skupštine stranke itd.
Doći ćemo do toga kasnije.
Predsednik
Vratimo se sada pitanju Da li je moguće smeniti predsednika?
Po tom statutu, predsednika stranke bira većina prisutnih delegata na skupštini stranke.
Međutim, i tu kreću privilegije izabranog predsednika, da bi se on smenio potrebna je 2/3 većina članova skupštine. Predsednik ove stranke, dakle, za razliku od nekog predsednika Vlade, ostaje na funkciji ćak i kada izgubi podršku 66% svoje skupštine.
Ali tu nije kraj njegovih privilegija.
Ako bi članstvo stranke poželelo da možda neko drugi bude predsednik, trebalo bi da bude zakazana vanredna skupština stranke. Vanredna skupština se održava:
1. Na zahtev predsednika Stranke;
2. Na zahtev polovine Glavnog odbora;
3. Na zahtev trećine ukupnog članstva;
4. Na zahtev polovine opštinskih odnosno gradskih odbora;
5. Kada prestane funkcija predsednika Stranke.
Za pretpostaviti je da predsednik neće rado tražiti vanrednu skupštinu zbog svoje smene, na Glavni odbor ćemo se još vratiti, pa nam sada ostaje trećina ukupnog članstva ili polovina opštinskih ili gradskih odbora. To su dosta jaki zahtevi, jer nije propisan način da 1/3 članstva uopšte proba da komunicira o tom pitanju, a polovina odbora je verovatna većina članstva (ako oni takođe glasaju većinom).
Ako ostavimo po strani ovu mogućnost pobune trećine članstva ili polovine odbora, kao predlagač vanredne skupštine ostaje Glavni odbor. U ovoj stranci, kao i u drugim organizacijama, Glavni odbor bira skupština.
Skupština
Hajde da se prvo njoj posvetimo. Kao što smo već nagovestili, skupština je u ovoj stranci neobična jer je čine delegati po funkciji i izabrani delegati. Delegati po funkciji su recimo: predsednik stranke, potpredsednici, članovi glavnog odbora. predsedništva itd. Evo dela statuta koji nabraja sastav skupštine:
„Delegati mogu da budu delegati po funkciji i izabrani delegati.
Delegati po funkciji su:
1. Predsednik Stranke;
2. Potpredsednici Stranke; 7
3. Članovi Glavnog odbora; 70
4. Članovi Predsedništva;
5. Predsednik, potpredsednici i članovi Izvršnog odbora;
6. Predsednik i članovi Statutarne komisije;
7. Predsednik i članovi Nadzornog odbora;
8. Sekretar Stranke;
9. Predsednik i potpredsednici pokrajinskog odbora;
10. Predsednik, odnosno poverenik opštinskog, odnosno gradskog odbora;
11.Republički i pokrajinski poslanik, funkcioner kog bira Narodna skupština Republike Srbije i Skupština autonomne pokrajine;
12. Predsednik Resornog odbora;
13. Nosilac najviše funkcije u lokalnoj samoupravi (gradonačelnik, predsednik opštine, predsednik skupštine opštine, odnosno skupštine grada).
Izabrane delegate čine predstavnici koje biraju opštinski, odnosno gradski odbori javnim glasanjem.
Broj izabranih delegata utvrđuje Izvršni odbor.“
Ovaj sastav skupštine je neobičan jer bi pandan tome u državnom uređenju bio da su članovi Vlade deo skupštine koja ih bira, čime bi oni praktično birali ili razrešavali sami sebe. U ustavnim uređenjima se to obično ne radi, ali u statutima stranaka i udruženja je to izgleda česta pojava. Kompletno rukovodstvo stranke ima privilegiju da odlučuje o vlastitoj smeni, odnosno, da bude deo tela – skupštine – koje o tome odlučuje. To nije tako u državnom uređenju. Kada Vlada ćeka glasanje o svom razrešenju, ona naravno ne učestvuje u glasanju.
Inače, skupština stranke odlučuje većinom od prisutnih delegata. A za kvorum je dovoljna polovina od ukupnog broja delegata. Praktično, odluke može doneti 1/4 delegata *1 i one će biti po statutu.
Osim delegata po funkciji, kojih ima više od 100, u skupštini su i izabrani delegati. Međitim, u statutu ne piše koliko ih je. Njihov broj određuje Izvršni odbor stranke na način koji unapred nije naveden u statutu. Praktično, Izvršni odbor broj izabranih delegata može odrediti tako da taj broj nije veći od broja delegata po funkciji. Ne znam da li se to stvarno događa, ali je po statutu moguće da bude tako. Pandan tome bi bilo da članova neke vlade, koji su deo skupštine koja ih bira, ima više od izabranih članova skupštine. Vrlo neobičan oblik demokratije.
Inače, izabrane delegate čine predstavnici koje biraju opštinski, odnosno gradski odbori javnim glasanjem. Jadni odbori i njihovi članovi: em se moraju izjašnjavati javno o verovatno prisutnim osobama, em njihove izabrane delegate u skupštini čeka brojno rukovodstvo koje je već njen deo.
Bilo kako bilo, čak i ovakva skupština je „najviši organ stranke“, ona bira rukovodstvo, predsednika i Glavni odbor, čiji mandati traju 2 godine (to je inače, pohvalno, obično se radi o 4 godine).
Glavni odbor rukovodi strankom između dve redovne skupštine, dakle u periodu od 2 godine.
Međutim, u Glavnom odboru se privilegije ponavljaju i čak pojačavaju.
Glavni odbor
Glavni odbor, kao i skupštinu, čine članovi po funkciji i 40 izabranih članova (sada je broj preciziran). Članovi GO po funkciji su delom isti oni rukovodioci koji su bili delegati u skupštini po funkciji. Hajde da opet citiramo statut, a dodaćemo broj članova tih tela (kasnije ćemo objasniti zvezdice pored brojeva:
Članovi po funkciji su:
predsednik Stranke (1*),
potpredsednici Stranke (7*),
članovi Predsedništva (trenutno ukupno 13*, 5* samo u predsedništvu),
predsednik (1*), potpredsednici (do 4) i članovi Izvršnog odbora (do 20, trenutno IO ima 13 članova),
sekretar Stranke (1*),
predsednik Statutarne komisije (1*),
predsednik Nadzornog odbora (1*),
internacionalni sekretar (1**),
predsednici opštinskih, odnosno gradskih odbora (20-174),
predsednik (1**) i potpredsednici Pokrajinskog odbora,
predsednici resornih odbora (6*),
poslanici u republičkoj (0-250, trenutno 9*) i
pokrajinskim skupštinama (trenutno 4* u skupštini Vojvodine) i
nosioci najviših funkcija u lokalnoj samoupravi (0-174*).
Ima još 20** mogućih članova kojima ćemo govoriti kasnije.
Primećujete da članova Glavnog odbora po funkciji može biti jako mnogo. Njihov broj nije unapred definisan, na primer broj poslanika u republičkoj i pokrajinskim skupštinama se može menjati, kao i broj opštinskih odbora.
Članova GO po funkciji trenutno, po svoj prilici, ima više od 60.
Sve ove privilegije, međutim, nisu dovoljne: „Predsednik Stranke može da kooptira do dvadeset članova u sastav Glavnog odbora.“
Dakle, pored više od 60 članova GO po funkciji, koji su tu po pravilu na predlog predsednika ili su imenovani na funkciju i u ta tela sa njegove strane (ako su predloženi pored njihovog broja gore je *, ako su imenovani ili kooptirani od strane predsednika **), on može da svoju većinu u GO pojača sa još 20 čisto kooptiranih članova GO, sa kojima niko drugi nema nikakve veze. To je ukupno više od 80 članova po funkciji/kooptiranih članova GO nasuprot 40 članova koje bira skupština, u kojoj takođe sede i rukovodioci i delegati članstva.
Ne znam da li se slažete da članstvo u ovom odnosu bukvalno nema nikakve šanse.
Po statutu, 1 čovek, samo preko članova GO koje može da kooptira, vredi koliko i polovina članova stranke. Da mu je kojim slučajem omogućeno da kooptira 40 članova GO vredeo bi tačno koliko i SVI članovi stranke, samo po osnovi mogućnosti kooptiranja članova GO.
U Glavnom odboru, dakle, može biti oko 55 članova koji zavise direktno od volje predsednika ili njegovog predloga, a verovatno je taj broj i mnogo veći. Svi obični članovi preko skupštine stranke biraju 40 članova GO, dakle njegov manji deo, pa ni to ne čine sami preko svojih izabranih delegata, nego ZAJEDNO u skupštini sa rukovodstvom stranke, i to tako da su možda i u skupštini manjina. Listu ovih 40 izabranih članova utvrđuje Izvršni odbor, a glasa se po pravilu odjednom za svih 40.
Od svih članova Skupštine i Glavnog odbora, predsednik, dakle, direktno ne kontroliše samo predsednike opštinskih ili gradskih odbora koje bira članstvo. Svi ostali izabrani su na njegov predlog ili kooptirani po njegovoj volji. A oni su većina u oba organa.
Članovi GO, kao deo skupštine, odlučuju u samima sebi.
Baš lepo predviđeno.
Ali, glavne odluke ne donosi Glavni odbor, već Predsedništvo.
Predsedništvo
Stranka ima Predsedništvo koje ima do 20 članova. Trenutno ih ima 13 prema sajtu stranke. U njemu su, pogađate, članovi po funkciji i izabrani članovi. Članovi po funkciji su glavni funkcioneri stranke, ima ih 10 (predsednik Stranke, potpredsednici Stranke, predsednik Izvršnog odbora, Sekretar – ima ih još 5 ali bez prava glasa).
Izabrane članove, opet na predlog predsednika, bira Glavni odbor, o kome smo već govorili i koji očigledno kontroliše predsednik. U statutu se, međutim, ne kaže koliko izabranih članova ima i da li ih mora biti.
Sve ove predostrožnosti, međutim, nisu bile dovoljne:
„Predsednik može da kooptira do pet članova u sastav Predsedništva.“
Dakle, pored samog sebe i 9 članova koje je na funkcije on predložio, on može da direktno kooptira još 5 članova predsedništva.
Šta mislite koliko će teško biti predsedniku da ima većinu u Predsedništvu? 6 glasova ima preko svog glasa i mogućih 5 kooptiranih glasova, fali mu samo još 2 glasa za većinu, a njih treba da dobije od 9 funkcionera koje je sam predložio na mesta potpredsednika, sekretara i predsednika IO ili od eventualnih izabranih članova, koje je takođe sam predložio Glavnom odboru.
Predsednik je dobio privilegiju da svaku svoju odluku pojača sa 1/3 članova Predsedništva koji imaju pravo glasa.
Inače, Predsedništvo nije bilo kakav organ stranke, ono odlučuje o najvažnijim pitanjima. Ono „utvrđuje izbornu listu za izbor narodnih poslanika na predlog Predsednika“, kao i kandidate za sve funkcije na svim nivoima. Predsedništvo, praktično predsednik, preko ove odredbe statuta kontroliše sve funkcionere stranke na svim nivoima, čiji izbor zavisi od njegove volje.
Kad saberemo kako su formirani svi organi stranke od skupštine do Predsedništva, jasno je da od volje članstva praktično ne zavisi NIŠTA. Ako hoćete, kada se donose odluke, članstvo ne postoji. Kada na osnivačkoj skupštini izaberu rukovodstvo, ono postaje deo budućih skupština, i ne samo deo, već verovatna većina u njima, a predsednik dobija pravo da kooptira članove rukovodećih tela – GO i Predsedništva – i tako kroji većinu u njima, mimo volje bilo koga drugog. Uticaj članstva na ceo proces je po svoj prilici ravan nuli li blizu nule. I to je formalno tako, da neformalne metode uticaja sasvim ostavimo po strani.
Stranka je praktično vlasništvo predsednika, u kojoj postoje minimalne mogućnosti da se rukovodstvo okrene protiv njega (morali bi svi da se ujedine), a zanemarljive mogućnosti da članstvo odluči o bilo čemu.
***
I sada, kako je moguće da su članstvo i delegati osnivačke skupštine prihvatili ovakav Statut stranke, po kome, dakle, predsednik i rukovodstvo stranke ima OGROMNU prednost u odnosu na članstvo koje im praktično ne može ništa i čiji glas ima višestruko manju vrednost od glasa rukovodstva?
Odgovor je dosta jednostavan. Razlog je to što smo navikli na autoritarne strukture. To što se poslednje 34 godine vežbamo u formalnoj demokratiji nije dovelo do bilo kakvih suštinskih pomaka. Članstvo stranke je tu da sluša rukovodstvo koje je u stvari vlasnik stranke. Najbolje čemu može da se nada je da će u zamenu za poslušnost i stranački rad, dobiti neke privilegije, zaposlenje preko stranke, možda funkciju na nekom nižem nivou u zavisnosti od dobre volje rukovodstva.
Ono čemu se očigledno ne mogu nadati je da budu poštovani kao jednaki sa svim ostalim članovima stranke, posebno sa rukovodstvom.
Sutra dan će se ista ova struktura ponoviti na nivou države: građani se neće moći nadati da su jednaki sa članovima i vođstvom stranke na vlasti. Društvo će biti zasnovano na privilegijama i krug korupcije će se ponoviti.
Sve to će se događati dok ne počnemo da menjamo ove statute, odnosno, da pravimo organizacije zasnovane na jednakosti i principima demokratije, a ne autoritarizma.
ps.
Predsednik stranke bira se na 2 godine. ali može biti biran ponovo i ponovo i ponovo…
